Od februara 2022. godine, Zapad je pokušao da odseče Rusiju od globalnih finansijskih tokova stotinama odluka.

Prilagodila se, reorganizovala i krenula dalje. To nisu neuspesi u implementaciji, već sistem toliko rasprostranjen i duboko ukorenjen u globalnoj trgovini da ga je nemoguće isključiti bez izazivanja globalnog ekonomskog previranja.

Srce sistema je nafta. Zapad je uveo ograničenje cene od 60 dolara po barelu kako bi ograničio prihode Kremlja, ali je Moskva odgovorila izgradnjom paralelnog pomorskog sistema koji analitičari nazivaju tamnom flotom.

Prema podacima analitičke firme Kpler, čak 510 brodova je prošle godine prevozilo rusku naftu pod sankcijama, a čak 60 procenata te flote bili su brodovi koji su već i sami bili pod sankcijama. Preostali brodovi su koristili razne metode - lažno prikazivanje lokacija, isključivanje AIS signala za praćenje na duže vreme ili prenos tereta usred okeana.

Prema procenama brodarske kompanije Windward, do trećeg kvartala 2025. godine, ukupno više od 1.900 plovila je radilo kao deo tamne flote, ili oko 10 procenata svih tankera širom sveta.

Brodovi menjaju zastave, osiguravače, menadžere i vlasništvo nad papirima brže nego što liste sankcija mogu da prate; kada Panama, Maršalska Ostrva i Liberija prestanu da registruju plovila tamne flote pod pritiskom Zapada, Gambija i Sijera Leone uskaču.

Na strani kupaca, slika je podjednako stabilna. Indija je uvozila rusku naftu u proporciji koja je činila 33 procenta ukupnog uvoza sirove nafte u zemlji 2025. godine. Kina i Turska deluju kao da sankcije nisu na snazi. Zapad ne može da zaustavi ove tokove, i Moskva to zna. Hapšenja su retka Isto važi i za vojne lance snabdevanja, piše Poslovni dnevnik.

Svaka moderna raketa i dron zahtevaju zapadne poluprovodnike, koji su formalno zabranjeni u Rusiji. Ali forenzičke analize ostataka raketa u Ukrajini dosledno pronalaze američke, evropske i japanske mikročipove, uključujući komponente kompanija Intel, Texas Instruments i Analog Devices.

Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, Rusija ih nabavlja preko posrednika u Turskoj, UAE, Kazahstanu i Hong Kongu koji robu kupuju legalno sa falsifikovanom dokumentacijom. Više od 80 odsto čipova koje je Rusija nabavila od početka rata dolazi direktno iz Kine, čija vlada zatvara oči pred trgovinom.

Sankcije su poremetile lance snabdevanja i podigle cene; Rusija sada plaća skoro dvostruko više za poluprovodnike nego pre rata, ali nisu zaustavile protok. Hapšenja zbog kršenja sankcija se broje na prste jedne ruke. Trenutne procene ukazuju na to da Rusija može da održi svoje raketne napade na Ukrajinu na sadašnjem nivou još nekoliko godina.

Moskva puna Mercedesa…

Automobili su možda najočigledniji simbol paradoksa sprovođenja sankcija. Prema istraživanju Rojtersa, od invazije je u Rusiji prodato više od 700.000 vozila zapadnih brendova, a samo u 2025. godini skoro 130.000 vozila od proizvođača iz zemalja koje su uvele sankcije, iako se skoro polovina fizički proizvodi u Kini.

Čak je i Mercedes G-klase, sklopljen u Austriji, pronašao put do ruskog tržišta preko Kine. Skoro 47.000 vozila brendova BMW, Mercedes-Benz i Folksvagen Group registrovano je u Rusiji prošle godine.

Mehanizam je jednostavan: kineski posrednici prodaju vozila koja su legalno sklopljena u Kini u zajedničkim pogonima sa međunarodnim brendovima ili ih preklasifikuju iz "novih" u "polovne" čim pređu granicu, čime se izbegava potreba za odobrenjem proizvođača.

BMW, Mercedes i Folksvagen kažu da zabranjuju izvoz u Rusiju i preduzimaju mere za sprečavanje neovlašćene prodaje, ali stručnjaci za sankcije napominju da složeni lanci snabdevanja i mreže posrednika izuzetno otežavaju potpuno sprečavanje toga. Tamo gde automobili ne idu zvaničnim kanalima, idu poluzvaničnim.

Kirgistanska republika, koja je deo ruske carinske unije, nudi preferencijalni pristup tržištu. Pošiljke kroz Kirgistan samo u prva dva meseca 2026. godine su se više nego učetvorostručile u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok su se pošiljke iz Japana i Južne Koreje povećale skoro tri puta.

Carinski službenici, tvrde ukrajinski agenti, stavljaju kirgistanske marke na robu koja tehnički nikada nije ušla u zemlju. Automobilima se daje nova dokumentacija, niža deklarisana vrednost i čisti papiri za ulazak u Rusiju. 

Luksuzni proizvodi prate istu logiku, samo sa više indirektnih koraka. Tržište luksuzne robe u Rusiji vredi procenjenih 2,6 milijardi dolara u 2025. godini, sa projekcijama da će porasti na skoro tri milijarde do 2030. godine.

Odeća Prade, Iv Sen Lorana i Aleksandra Mekvina je i dalje na policama skupih moskovskih prodavnica, a put do Moskve vodi preko Jermenije, Azerbejdžana, Kazahstana, Turske ili UAE.

Rusija je 2022. godine legalizovala takozvani paralelni uvoz bez dozvole nosioca zaštitnog znaka i objavila spisak od 25 stranica brendova čija je roba dozvoljena za uvoz - od Bentlija do Epla.

Afrika, stub sistema Afrički kontinent funkcioniše kao poseban stub sistema, važan ne samo za robu već i za geopolitičko pokriće. Luka Konakri u Gvineji postala je logistički centar Rusije u zapadnoj Africi.

Dve podružnice ruske kompanije UC Rusal kontrolišu ključne lučke objekte, a isporuke oklopnih vozila, tenkova i elektronskog oružja Afričkom korpusu u Maliju, koji kontroliše Rusija, prolaze kroz njih. Od aprila 2026. godine, ruske trupe su prisutne u Centralnoafričkoj Republici, Libiji i Maliju.

Više od 40 afričkih zemalja ima vojne sporazume sa Rusijom. Zlato pod kontrolom Rusije, iskopano u Maliju i Centralnoafričkoj Republici, putuje u Dubai, odakle ulazi na globalna tržišta zlata, uključujući Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo, što UAE čini ključnom karikom u lancu koji omogućava ruskom zlatu da zaobiđe sankcije.

Zapad pokušava, ali...

Zapad pokušava da svemu ovome stane na kraj. EU je 2025. godine uvela skoro 900 novih sankcionih mera, uključujući kriminalizaciju kršenja sankcija u državama članicama.

Operacija Južno koplje od decembra 2025. godine rezultirala je zaplenom najmanje deset tankera, ali sa ograničenim stvarnim uticajem jer se ruska i iranska sankcionisana trgovina oslanja na pažljivo izgrađene mreže osiguravača, registara zastava, lučkih vlasti i finansijera.

Analitičari predlažu da se pritisak usmeri ka posrednicima, osiguravačima, registrima i finansijerima, jer bi povećanje troškova poslovanja bilo efikasnije na duži rok od skupih zaplena koje ne proizvode pravne posledice.

Evropski zakon ne dozvoljava konfiskaciju tereta pronađenog na sumnjivim brodovima bez krivične osude, što znači da se u svakom slučaju zaplenjeni brod i posada oslobađaju, a teret je netaknut. Analitičari kažu da Rusija nije prekršila sistem sankcija, već ga je iznajmila. 

Kina obezbeđuje automobile i mikročipove. Turska obezbeđuje finansijske kanale i robu. Kirgistan obezbeđuje carinski pečat. Gvineja pruža luku. Jermenija i Kazahstan pružaju izvoznu adresu. Indija obezbeđuje novac za naftu. UAE obezbeđuju zlatne tokove.

Svaka karika u lancu može se braniti kao legalna, svaki posrednik kao nesvestan, svaki brod koji plovi stranu zastavu. Sve dok je ova arhitektura na mestu i ne pokazuje znake raspada, sankcije ostaju složena i zahtevna birokratija, a ne stvarna prepreka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.