Kako evropski gradovi pokušavaju da snize kirije - Prag gradi stanove 20 odsto jeftinije

Visoke kirije i nedostatak pristupačnih stanova postali su veliki problem širom Evrope. Dok pojedini gradovi grade javne stanove, drugi koriste javno zemljište, kupuju nekretnine ili pretvaraju poslovne zgrade u stanove. Prag je pronašao model u kojem su kirije za određene zaposlene 20 odsto niže od tržišnih.

Stanovanje u velikim evropskim gradovima poslednjih godina postaje sve veći izazov. Cene nekretnina rastu, ponuda pristupačnih stanova često ne prati potražnju, a visoke kirije posebno pogađaju ljude koji rade u javnom sektoru i imaju stabilna, ali ne i izuzetno visoka primanja, piše Blic.

Zbog toga pojedine evropske prestonice pokušavaju da direktno utiču na tržište stanova. Modeli se razlikuju, ali cilj je sličan – obezbediti veći broj stanova koje građani mogu da priušte.

Beč ima stotine hiljada gradskih i subvencionisanih stanova

Beč se često navodi kao primer grada koji je decenijama razvijao sistem pristupačnog stanovanja.

Gradske vlasti izdaju oko 220.000 gradskih stanova, dok se još oko 200.000 stanova vodi kao subvencionisani stambeni prostor.

Prema podacima navedenim u analizi, oko 60 odsto stanovnika Beča živi u gradskim ili subvencionisanim stanovima.

Takav model omogućava da veliki deo stambenog fonda bude izvan klasičnog tržišnog pritiska, dok grad istovremeno zadržava određeni uticaj na visinu troškova stanovanja.

Bazel koristi javno zemljište za jeftiniju gradnju

Sličan pristup postoji i u Bazelu, gde značajan deo zadružnih stanova nastaje na javnom zemljištu.

Oko 40 odsto zadružnih stanova u ovom gradu izgrađeno je na zemljištu koje je u javnom vlasništvu.

Prednost ovakvog modela je u tome što investitor ne mora da plaća visoku tržišnu cenu zemljišta. Zbog toga deo troška koji bi inače mogao da bude uračunat u cenu stanovanja može da bude izbegnut.

I drugi evropski gradovi, među kojima su Barselona i Lisabon, godinama pokušavaju da razviju slične modele.

Pariz kupuje nekretnine i pretvara poslovne zgrade u stanove

Pariz se suočava sa drugačijim problemom. Kada su zemljište i objekti već u privatnom vlasništvu, gradu je teže da poveća broj pristupačnih stanova.

Zbog toga francuska prestonica koristi i pravo preče kupovine.

Od 2014. godine grad kupuje određene nekretnine kako bi povećao broj socijalnih stanova u delovima grada u kojima su troškovi stanovanja posebno visoki.

Cilj je da do 2035. godine socijalni stanovi čine 30 odsto stambenog fonda.

Pariz i okolne opštine istovremeno sve više gledaju ka poslovnim zgradama kao potencijalnom izvoru novih stanova. Napušteni ili manje korišćeni poslovni objekti mogu da budu preuređeni u stambene jedinice.

U širem području Pariza trenutno se navode 61 projekat takve prenamene, sa potencijalom za do 8.200 novih stanova.

Prag napravio 660 stanova za zaposlene u javnom sektoru

Jedan od zanimljivijih primera dolazi iz Praga.

U glavnom gradu Češke izgrađeno je oko 660 stanova namenjenih zaposlenima u javnom sektoru. Ideja je da ljudi koji rade za javne službe dobiju mogućnost da žive u gradu po pristupačnijoj ceni.

Posebno je zanimljiv način finansiranja ovog projekta.

Investitor je kompanija povezana sa jednom češkom bankom, a projekat se oslanja i na evropske subvencije. Zahvaljujući dugoročnoj finansijskoj konstrukciji, koja je računata na period od oko 40 godina, planirano je da kirije budu približno 20 odsto niže od tržišnih.

To znači da se pristupačnije stanovanje ne rešava nužno samo direktnim subvencionisanjem stanara. Jedan od modela je i da se unapred napravi finansijska konstrukcija koja omogućava da stanovi dugoročno ostanu jeftiniji od onih na slobodnom tržištu.

Zašto gradovi traže nove modele stanovanja?

Problem visokih kirija posebno je izražen u velikim gradovima, gde su potražnja za stanovima i cena zemljišta visoke.

Gradovi zato koriste različite pristupe: grade sopstvene stanove, daju zemljište za razvoj zadružnog stanovanja, subvencionišu gradnju, kupuju postojeće nekretnine ili menjaju namenu objekata koji više nemaju svoju prvobitnu funkciju.

Ne postoji samo jedan model koji se primenjuje svuda.

Beč se oslanja na veliki fond gradskih i subvencionisanih stanova, Bazel koristi javno zemljište za zadružnu gradnju, Pariz kupuje nekretnine i prenamenjuje poslovne objekte, dok Prag pokušava da kroz dugoročno finansiranje obezbedi stanove za određene grupe zaposlenih po cenama nižim od tržišnih.

Stanovi postaju pitanje gradske politike

Primeri iz evropskih gradova pokazuju da pitanje stanovanja sve više postaje deo dugoročnog planiranja gradova.

Umesto da se oslanjaju samo na tržište nekretnina, lokalne vlasti pokušavaju da povećaju ponudu stanova koji su dostupniji građanima.

Koliko će takvi modeli uticati na ukupne cene nekretnina i kirije zavisi od veličine programa, potražnje, dostupnosti zemljišta i načina finansiranja.

Ipak, ono što je zajedničko ovim gradovima jeste pokušaj da se pronađe način da ljudi koji rade i žive u velikim evropskim centrima ne budu prinuđeni da sve veći deo svojih prihoda izdvajaju samo za stanovanje.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.