Nedavni primer lančanog sudara na autoputu u Bugarskoj, u kojem je bilo i poginulih, pokazao je koliko magla može biti opasna. Za samo nekoliko sekundi vidljivost može da se smanji sa nekoliko stotina metara na svega nekoliko desetina.
Posebno opasna je na autoputevima, u dolinama i pored reka. Problem nije samo u tome što vozač slabije vidi put, već i što mnogo teže procenjuje udaljenost i brzinu drugih vozila. Zato vožnja po magli zahteva drugačiji pristup, a neke naizgled bezazlene greške mogu imati ozbiljne posledice.
Najvažnije je smanjiti brzinu
Jedna od najvećih grešaka koje vozači prave u magli jeste zadržavanje brzine kojom bi vozili kada je vidljivost dobra. Ako je na autoputu ograničenje 130 kilometara na sat, to nikako ne znači da je ta brzina bezbedna kada vozač vidi samo pedesetak metara ispred sebe.
Pri brzini od 130 kilometara na sat automobil za jednu sekundu pređe čak 36 metara. To znači da vozilo može da pređe gotovo celu vidljivu udaljenost pre nego što vozač uopšte stigne da reaguje na opasnost. Zaustavni put je zbog toga znatno duži.
Osnovno pravilo je da vozite dovoljno sporo kako biste mogli da zaustavite automobil unutar dela puta koji jasno vidite. Ako se magla naglo zgusne, brzinu smanjujte postepeno, bez naglog kočenja koje bi moglo da iznenadi vozače iza vas.
Duga svetla mogu dodatno da pogoršaju vidljivost
Mnogi vozači instinktivno uključuju duga svetla, misleći da će tako bolje videti put. Međutim, u magli se svetlost odbija i rasipa na sitnim kapljicama vode, stvarajući svetlu zavesu ispred automobila.
Zato su kratka svetla mnogo bolji izbor. Prednja svetla za maglu, ukoliko ih automobil ima, mogu dodatno da osvetle površinu puta i njegove ivice.
Tokom vožnje po magli neophodno je koristiti kratka svetla, kao i prednja svetla za maglu kada su dostupna i kada to uslovi zahtevaju.
Posebno je važno da se ne oslanjate isključivo na automatsko uključivanje svetala. Mnogi automobili u magli nastavljaju da koriste samo dnevna svetla, pri čemu zadnja svetla mogu ostati ugašena. To je izuzetno opasno jer vozilo postaje slabije uočljivo za vozače koji dolaze iza njega.
Zadnje svetlo za maglu ne treba koristiti stalno
Snažno crveno zadnje svetlo za maglu može da spreči nalet vozila otpozadi kada je vidljivost izrazito loša. Međutim, ako je magla retka ili se krećete u koloni, takvo svetlo može nepotrebno da zaslepljuje vozača iza vas, piše Jutarnji/Autoklub.
Zato ga treba koristiti samo kada je vidljivost dovoljno smanjena da je dodatno upozorenje zaista potrebno. Isključite ga čim se uslovi poboljšaju.
Ne približavajte se vozilu ispred sebe
Jedna od najopasnijih navika u vožnji po magli jeste približavanje automobilu ispred kako biste se lakše orijentisali prema njegovim zadnjim svetlima.
Takvo ponašanje stvara lažan osećaj sigurnosti, jer vozač ispred vas može iznenada da zakoči. U magli je zato neophodno održavati posebno veliki bezbednosni razmak.
Kao jednostavan orijentir može da posluži pravilo prema kojem razmak u metrima treba da bude najmanje jednak brzini izraženoj u kilometrima na sat. Na primer, pri brzini od 50 kilometara na sat to znači najmanje 50 metara, a u veoma lošim uslovima i više.
Obratite pažnju na ivice puta, pešake i bicikliste
Magla ne skriva samo automobile. Pešaci, biciklisti, životinje i zaustavljena vozila mogu se pojaviti gotovo niotkuda.
Poseban oprez potreban je na lokalnim putevima bez trotoara, pored poljoprivrednih površina i na raskrsnicama.
Pratite oznake na kolovozu i stubiće uz ivicu puta, ali nemojte gledati samo u jednu tačku. Izbegavajte preticanje, nepotrebne promene saobraćajne trake i nagle pokrete volanom.
Vožnja po magli zahteva više strpljenja i koncentracije. Najvažnije je prilagoditi brzinu vidljivosti, održavati bezbedno odstojanje i omogućiti sebi dovoljno vremena da reagujete na svaku prepreku.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)