Odnos cena nekretnina i prihoda u Evropskoj uniji bio je 2025. godine za 6,8 odsto viši nego 2015, što ukazuje na to da su troškovi kupovine stana ili kuće u proseku rasli brže od prihoda domaćinstava.
Ipak, prosečni podaci za EU prikrivaju velike razlike među državama. U čak 17 članica zabeležen je rast ovog pokazatelja, dok je u preostalih deset došlo do njegovog smanjenja.
Najveće pogoršanje pristupačnosti stanovanja zabeleženo je u Portugalu, gde je odnos cena nekretnina i prihoda za deset godina povećan za čak 60,8 odsto. Na drugom mestu nalazi se Holandija sa rastom od 34,3 odsto, a slede Mađarska sa 26,5, Češka sa 25,8 i Španija sa 24,5 odsto.
Nasuprot tome, nekoliko evropskih država zabeležilo je značajno poboljšanje ovog pokazatelja. Najizraženiji pad imala je Rumunija, gde je odnos cena nekretnina i prihoda smanjen za 42,8 odsto. Slede Finska sa padom od 25,2 odsto i Bugarska sa 16,2 odsto.
Ovi podaci pokazuju kako su se cene nekretnina menjale u odnosu na prihode stanovništva, ali ne predstavljaju direktnu rang-listu država prema tome koliko su stanovi i kuće apsolutno skupi u odnosu na zarade. Drugim rečima, poboljšanje pokazatelja ne znači automatski da su nekretnine u određenoj zemlji jeftine, već da su cene rasle sporije ili padale brže od prihoda.
Dva velika talasa pogoršanja pristupačnosti stanovanja
Dodatni uvid u kretanje tržišta nekretnina pruža standardizovani odnos cena nekretnina i prihoda, koji pokazuje koliko ovaj pokazatelj odstupa od dugoročnog proseka zabeleženog od 2000. godine.
Podaci ukazuju na dva posebno izražena perioda pogoršanja pristupačnosti stanovanja. Prvi je zabeležen 2007. godine, neposredno pre izbijanja globalne finansijske krize, kada je odnos cena nekretnina i prihoda bio 7,9 odsto iznad dugoročnog proseka.
Drugi vrhunac dostignut je 2022. godine, kada je ovaj pokazatelj bio 7,4 odsto iznad prosečne vrednosti.
Između ta dva perioda usledilo je postepeno poboljšanje. Pokazatelj je 2014. godine pao na nivo od 6,4 odsto ispod dugoročnog proseka, nakon čega je ponovo počeo da raste.
Posle dostizanja vrhunca 2022. godine, trend se privremeno preokrenuo. Tokom 2023. i 2024. zabeležen je pad, ali je 2025. godine odnos cena nekretnina i prihoda ponovo prešao iznad dugoročnog proseka, i to za 0,03 odsto.
Evropsko tržište nekretnina sve neujednačenije
Kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problem pristupačnosti stanovanja nije podjednako izražen širom Evrope. Dok su Portugal, Holandija, Mađarska i Češka među državama u kojima su cene nekretnina najviše odmakle od rasta prihoda, Rumunija, Finska i Bugarska zabeležile su povoljniji odnos ova dva pokazatelja, piše Klix.
Ipak, čak ni povoljniji trendovi ne znače da je rešeno pitanje dostupnosti stanovanja. Za realnu procenu potrebno je uzeti u obzir i apsolutne cene nekretnina, visinu zarada, kamatne stope na stambene kredite i troškove života.
Jedno je, međutim, jasno, tokom protekle decenije evropsko tržište nekretnina postalo je znatno neujednačenije, a mogućnost kupovine sopstvenog doma sve više zavisi od toga u kojoj državi i na kom tržištu građani žive.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)