Nacionalni dug postao zabrinjavajući - Amerika duguje 40 biliona dolara, Evropa strepi od Francuske 

Zato su vesti da je američki nacionalni dug premašio 40 biliona dolara u pojedinim evropskim krugovima dočekane sa izvesnom dozom ironije. Dok se Evropa godinama suočava sa kritikama zbog slabog rasta, niske produktivnosti i sve većeg jaza u odnosu na SAD, sada se postavlja pitanje koliko dugo će investitori na tržištu obveznica biti spremni da finansiraju američke hronične budžetske deficite.

Kako piše The Economist u svojoj analizi, Evropa je, na kraju krajeva, kontinent koji ima bogato iskustvo sa dužničkim krizama. Ipak, pomalo je neobično videti kako se uloge privremeno menjaju. Umesto da Vašington Evropi drži lekcije o ekonomskoj disciplini, otvara se prostor da Evropljani ovoga puta postave pitanja o održivosti američke fiskalne politike.

Evropska unija Prividna superiornost

Na prvi pogled, Evropa zaista izgleda u znatno boljoj fiskalnoj formi od svog transatlantskog rivala, što je redak slučaj gde ekonomski podaci idu u prilog Starom kontinentu. Ukupan državni dug u Evropskoj uniji iznosi 15,7 biliona evra (18,2 biliona dolara), u ekonomiji koja nije mnogo manja od američke (Evropljani su siromašniji, ali ih je više).

Pre dve decenije, odnos duga prema BDP-u na oba mesta bio je oko 65 odsto. Sada je američki skočio na preko 120 odsto, a MMF procenjuje da će do 2031. godine preći 140 odsto. U Evropi je na nivou od „samo“ 83 odsto, a izgledi su u suštini stabilni – i dalje donekle oprezna teritorija.

Ipak, kako upozorava The Economist, Evropljani bi trebalo da budu oprezni pre nego što Americi počnu da drže lekcije o ekonomskoj politici, pa čak i da razmatraju ideje da li je Vašingtonu potreban sopstveni „Dragijev izveštaj“.

– Iako je američki dug veći, problem održivosti duga u Evropi je, ozbiljniji. SAD pritom imaju dve važne prednosti, dolar je svetska rezervna valuta, dok američka ekonomija i dalje beleži rast – navodi se u analizi.

Evropski problem – Francuska

Nedostatak Evrope može se sažeti u jednu reč: Francuska. Poređenje između evropskog i američkog duga mnogo je složenije nego što naslovni brojevi sugerišu. Amerika duguje previše, to je nesporno, ali Evropa je zadužena na pogrešnim mestima.

Kada je reč o isplati kamata na svoje trilione federalnih obveznica, Amerika je čvrsta jer cela unija stoji iza svakog dolara koji duguje. U Evropi, nasuprot tome, većinu zaduživanja vrši 27 država članica, od kojih svaka mora sama da otplaćuje svoj dug kako bi sprečila kolaps sistema. Zbog toga je EU (ili barem evrozona u njenom srcu) jaka tačno koliko i njena najslabija karika – kao što je slučaj Grčke jednom pokazao.

– Mnoge zemlje EU imaju upravljive dugove, posebno Nemačka i njeni severni susedi. Druge, poput Grčke i Španije, imaju visok dug, ali dovoljan privredni rast da smire tržište obveznica. Francuska se ističe po tome što nema ni fiskalni prostor (njen dug iznosi 118 odsto BDP-a) ni rast (slabih 0 odsto u poslednjem kvartalu).

Kao rezultat toga, prinos na desetogodišnje francuske obveznice dostigao je 4,2 odsto, što je najviše u poslednjih 18 godina, pa je čak i iznad prinosa Italije, tradicionalnog slabe karike evropske ekonomije. Deo ovoga postao je globalni trend jer vlade svuda plaćaju veće kamate zato što investitori strahuju od inflacije i geopolitike.

Ali razlika između francuskih i nemačkih obveznica – dodatna premija koju Francuska mora da ponudi zajmodavcima kako bi privukla kupce za svoj rizičniji dug – sada je blizu jednog procentnog poena. Ta razlika u kamatnim stopama između zemalja EU i dalje je daleko od nivoa viđenih tokom dužničke krize evrozone 2010-ih. To je pre svega zasluga Evropske centralne banke (ECB), koja je u međuvremenu signalizirala da može da interveniše ako troškovi zaduživanja država članica previše porastu. Ipak, ta podrška je uslovna i zavisi od toga da li se vlada u problemima obaveže na ozbiljne reforme i sređivanje javnih finansija.

Oslabljena fiskalna disciplina

Politika ima običaj da se umeša u ekonomsku logiku, a Evropa se trenutno suočava sa pravom političkom burom. Parlamentarni izbori zakazani su za 2027. godinu u Francuskoj, Grčkoj, Italiji i Španiji – četiri zemlje sa teškim dužničkim teretom.

– Fiskalna disciplina će neminovno popustiti pred na naletom populističkih obećanja biračima. U Francuskoj se u vrhu anketa ponovo nalaze Marin Le Pen, koja se nekada zalagala za napuštanje evrozone, dok njen protivnik sa levice, Žan-Lik Melanšon, otvoreno poručuje da želi da „destabilizuje“ deo francuskih državnih obveznica. Čak ni među razumnim centristima više niko ozbiljno ne predlaže povratak na deficit od 3 odsto koji propisuju sporazumi EU.

Rasipništvo koje menja lice Evrope

Svaka sugestija da je Francuska „sledeća Grčka“ trenutno je preterana. Međutim, francusko rasipništvo ipak menja lice Evrope.

– Amerika može sebi da dozvoli ogromne deficite delom zato što je njena masovna masa državnih zapisa denominirana u svetskoj rezervnoj valuti, što je čini sigurnim utočištem za investitore u kriznim vremena. Evropa bi želela deo te „prekomerne privilegije“. Jedan od načina na koji je pokušala da to postigne jeste da natera EU da izda sopstvene federalne obveznice, zajednički garantovane od strane svih 27 članica. Blok je to počeo da radi 2021. godine radi finansiranja oporavka nakon pandemije. Mnogi su se nadali da će u budućnosti biti izdato još takvih instrumenata za pokrivanje odbrambenih tromesečnih izdataka, u skladu sa pozivima francuskog predsednika Emanuela Makrona na veću evropsku „stratešku autonomiju“.

Ali kontinuirano pogoršanje francuskih javnih finansija verovatno je obesmislilo ideju o novom zajedničkom zaduživanju. Što je veći jaz između prinosa francuskih i nemačkih obveznica, to je veća skrivena subvencija koja se sliva iz Berlina u Pariz (i generalno iz fiskalno zdravih ka fiskalno neodgovornim članicama) kada se emituju zajedničke hartije od vrednosti.

– Nemačka, koja nikada nije bila preterano zagrejana za ovu ideju, sada ima nepobitan argument: ko bi pristao da deli zajednički račun sa rasipnikom čiju kreditnu sposobnost tržišta sve otvorenije dovode u pitanje? Francuska fiskalna neodgovornost dugo je koštala same Francuze. Sada zbog nje počinje da plaća i ostatak Evrope – zaključuje se u analizi The Enomist-a.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.