Pre nego što su cigla, blokovi i beton postali uobičajeni građevinski materijali, u Srbiji su se kuće gradile i od drveta, isprepletanog pruća i blata. Ova stara tehnika poznata je kao čatma, a podrazumevala je drveni skelet čiji su se zidovi ispunjavali pletenim prućem i oblagali zemljanim malterom. Nekada je bila rasprostranjena u različitim krajevima zemlje, a danas ponovo privlači pažnju zbog interesovanja za prirodne materijale i tradicionalnu arhitekturu.
Na prvi pogled, ovakav način gradnje može delovati neobično. Ipak, za ljude koji su nekada živeli na selu predstavljao je praktično rešenje. Drvo, granje, zemlja i slama mogli su da se pronađu u neposrednom okruženju, pa nije bilo potrebno kupovati velike količine industrijski proizvedenog materijala.
Upravo zbog toga čatma je bila deo tradicionalnog narodnog graditeljstva, a kuće napravljene ovom tehnikom ostale su važan deo arhitektonske baštine Srbije.
Kako su se pravile kuće od pruća i blata?
Osnovu ovakve gradnje činio je drveni skelet, poznat i kao bondruk. On se sastojao od drvenih stubova i greda koji su formirali konstrukciju kuće.
Prostor između drvenih elemenata ispunjavao se isprepletanim prućem, najčešće od vrbe, leske ili drugog dostupnog šiblja. Tako se dobijala mreža koja je služila kao podloga za zemljani malter.
Preko pletera nanosila se smesa napravljena od gline ili ilovače, vode i pleve, odnosno sitno iseckanih ostataka slame. Zidovi su se obično premazivali sa obe strane, a nakon sušenja mogli su dodatno da se obrađuju i kreče.
Na taj način nastajao je zid sastavljen od prirodnih materijala, dok je drvena konstrukcija predstavljala osnovni skelet objekta.
Ovakva tehnika poznata je i u drugim delovima Evrope, gde se koristi naziv wattle and daub. Međutim, u Srbiji je imala svoje lokalne oblike i bila je prilagođena dostupnim materijalima i načinu života stanovništva.
Čatmare su se gradile širom Srbije
Čatma nije bila samo zanimljiv eksperiment u gradnji, već deo svakodnevnog života mnogih domaćinstava.
Prema istraživanjima tradicionalne arhitekture, čatmare su bile naročito zastupljene u ruralnim sredinama, a različite varijante ovakvih kuća građene su tokom 19. i početkom 20. veka.
U pojedinim krajevima Srbije kuće su imale kamene temelje, drveni skelet, ispunu od pruća i blata, dok su krovovi bili pokriveni crepom ili drugim lokalno dostupnim materijalima.
Postojale su i razlike u načinu popunjavanja zidova. Negde se koristio pleter oblepljen zemljom, dok su se u drugim slučajevima upotrebljavale nepečene cigle ili kombinacija različitih ispuna.
Zanimljivo je da čatma nije bila rezervisana isključivo za najsiromašnije stanovništvo. Drvene skeletne konstrukcije sa različitim ispunama korišćene su i u gradskim sredinama, uključujući starije objekte u Beogradu.
Zašto su naši preci koristili baš ove materijale?
Glavni razlog bila je dostupnost. U vreme kada građevinski materijal nije mogao jednostavno da se kupi i dopremi kao danas, ljudi su koristili ono što su imali u blizini.
Drvo je obezbeđivalo konstrukciju, pruće je služilo za formiranje ispune, dok je zemlja predstavljala osnovni materijal za oblaganje zidova.
Prednost je bila i u tome što nije bilo potrebno peći ciglu niti koristiti velike količine industrijske energije. Veći deo posla mogao se obaviti ručno, uz pomoć članova domaćinstva i komšija.
Zemljani malter imao je i određena korisna svojstva. Glina može da reguliše vlagu u unutrašnjem prostoru, jer upija i otpušta vodenu paru, dok drvena konstrukcija i ispuna zajedno stvaraju zidni sklop čije osobine zavise od načina izrade i održavanja.
Da li bi čatma danas mogla da bude jeftinija alternativa gradnji?
U vreme kada su troškovi izgradnje kuće sve veći, nije iznenađujuće što se ponovo razmatraju tradicionalni materijali.
Čatma ima nekoliko osobina koje je čine zanimljivom: koristi prirodne sirovine, može da se oslanja na lokalno dostupne materijale i ne zahteva industrijsko pečenje opeke.
Ipak, to ne znači da je ovakva kuća automatski jeftinija od savremene zidane kuće. Kvalitetno drvo, priprema materijala, stručna izrada konstrukcije, zaštita od vlage i završni radovi takođe koštaju.
Posebno je važno da se razlikuju tradicionalna tehnika i savremeni građevinski zahtevi. Današnja kuća mora da zadovolji propise o nosivosti, seizmičkoj otpornosti, protivpožarnoj zaštiti i energetskoj efikasnosti.
Zbog toga bi primena čatme u novoj gradnji zahtevala projekat i proračune stručnjaka, kao i odgovarajuću zaštitu drvenih i zemljanih delova konstrukcije.
Stara tehnika koja može da posluži kao inspiracija za savremenu gradnju
Interesovanje za čatmu deo je šireg vraćanja prirodnim građevinskim materijalima. Zemlja, drvo, slama i trska ponovo se razmatraju u arhitekturi, posebno u projektima koji nastoje da smanje upotrebu industrijskih materijala i bolje iskoriste lokalne resurse.
To ne znači da će se savremene kuće ponovo masovno graditi kao nekadašnje čatmare. Mnogo je realnije da se pojedini principi tradicionalne gradnje prilagode modernim konstrukcijama i tehnologijama.
Čatma tako ostaje zanimljiv podsetnik na vreme kada su ljudi kuće gradili od onoga što im je priroda pružala. Ono što je nekada bilo svakodnevno i praktično rešenje danas ponovo privlači pažnju arhitekata, istraživača i ljubitelja tradicionalne gradnje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)