Đovani Staunovo, strateg u švajcarskoj banci UBS, rekao je da je još prerano donositi konačne zaključke, ali da su izvoz i proizvodnja iz Venecuele već pod pritiskom pada nakon američke blokade naftnih tankera, uz rizik da se taj trend nastavi.

Vandana Hari, izvršna direktorka singapurske kompanije "Vanda Insights", izjavila je da su neposredne posledice po tržište nafte minimalne – „ništa više od još jednog blagog povećanja premije rizika vezane za Venecuelu“.

Sjedinjene Američke Države su napale Venecuelu i zarobile njenog predsednika Nikolasa Madura, koji je izbačen iz zemlje, izjavio je predsednik Donald Tramp u subotu.

„Sjedinjene Američke Države su uspešno izvele napad velikih razmera na Venecuelu i njenog lidera, predsednika Nikolasa Madura, koji je, zajedno sa svojom suprugom, zarobljen i avionom izbačen iz zemlje“, naveo je Tramp u objavi na mreži Truth Social, piše National, prenosi Blic.

Cilj nafta i minerali

Vlada Venecuele je u svom saopštenju poručila da je cilj napada da SAD preuzmu kontrolu nad naftom i mineralima te zemlje. Dodala je da SAD „neće uspeti“ da preuzmu te resurse. Sjedinjene Države su optužile Venecuelu da pomaže u krijumčarenju narkotika.

Administracija predsednika Trampa pojačala je kampanju protiv izvoza venecuelanske nafte kroz pomorsku blokadu.

„Napadi u Venecueli ne ciljaju direktno na naftna postrojenja. Međutim, prethodni napadi na brodove i najnovije sankcije i blokada već su doveli do pada proizvodnje od oko 25 odsto“, rekla je Amrita Sen, analitičarka kompanije Energy Aspects, za The National.

„Uticaj na cene nafte neće biti ozbiljan zbog očekivanog velikog rasta zaliha, ali se neplanirani prekidi proizvodnje u Venecueli, Rusiji i Kazahstanu gomilaju, što će postepeno smanjiti te zalihe.“

Višestruke eksplozije čule su se u glavnom gradu Venecuele, Karakasu.

Tramp je najavio „blokadu“ venecuelanske nafte, proširenje sankcija i izveo više od dvadeset napada na brodove za koje SAD tvrde da su bili uključeni u trgovinu drogom u Tihom okeanu i Karipskom moru.

Cene nafte su u petak blago pale, prvog trgovačkog dana 2026. godine, nakon najlošijeg godišnjeg učinka u poslednjih šest godina.

"Naftno tržište donekle potcenjuje geopolitički rizik"

Venecuela, koja ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, proizvodi 1,1 milion barela sirove nafte dnevno, od čega većina odlazi u Kinu i Indiju, pokazuju analize kompanije "Rystad Energy".

Iako je taj obim mali u okviru globalne trgovine – oko 1 odsto – kvalitet je specifičan, jer je više od 67 odsto proizvodnje teška nafta.

Amena Bakr, šefica istraživanja za OPEK+ i Bliski istok u kompaniji "Kpler", izjavila je da tržište donekle potcenjuje geopolitički rizik, zbog čega nije došlo do velikog rasta cenovne premije.

Međutim, važno je napomenuti da se sve ovo dešava u trenutku kada je tržište prezasićeno ponudom, pa su brige zbog gubitka dela snabdevanja znatno manje, dodala je ona.

„Cene nafte su poslednjih dana blago porasle na oko 61 dolar zbog geopolitičkog rizika u Venecueli, ali i zbog napada Ukrajine na ruska postrojenja… zato očekujem mali rast cena kada se tržišta otvore, ako geopolitički rizik ostane visok“, rekla je Bakr.

„Problem sa prekidima u Venecueli vezan je za kvalitet sirove nafte. Teška venecuelanska nafta se ne može lako zameniti lakšim sortama, a zamene su skuplje i mogu izvršiti pritisak na cene rafinisanih proizvoda. Sveukupno, uticaj na tržište je za sada prigušen.“

Trenutni doprinos Venecuele globalnom snabdevanju energijom je zanemarljiv?

Vijaj Valeča, glavni investicioni direktor kompanije "Century Financial", rekao je da će energetska tržišta verovatno postati nestabilnija, jer će trgovci pažljivo pratiti otvaranje tržišta u nedelju uveče za WTI i Brent.

„Istorijski gledano, cene nafte su često pokazivale nagle skokove u periodima geopolitičke neizvesnosti. Na primer, tokom američkog napada na iranska podzemna nuklearna postrojenja prošle godine, cene nafte su skočile i do 7 odsto već na početku trgovanja. Slični pomaci dešavali su se i ranije“, dodao je on.

Što se tiče stvarne ponude i potražnje, trenutni doprinos Venecuele globalnom snabdevanju energijom je zanemarljiv, istakao je Valeča. Najgori mogući poremećaj od 0,7 do 1 milion barela dnevno u odnosu na ukupnu globalnu ponudu od 100 miliona barela dnevno je mali, rekao je on.

Strah od eskalacije krize

Ipak, za učesnike na tržištu energije najveći strah predstavlja dalja eskalacija krize, koja bi mogla uključiti i druge aktere u regionu. Venecuela, pritom, Iran smatra jednim od svojih glavnih trgovinskih partnera i prirodnih saveznika.

Kada je reč o konkretnim brojkama, tokom prethodnih geopolitičkih kriza na Bliskom istoku prosečna premija rizika koju su tržišta uračunavala kretala se oko 10 dolara i više po barelu, naveo je Valeča.

Robin Mils, izvršni direktor kompanije "Qamar Energy" i autor knjige Mit o naftnoj krizi, rekao je da može doći do početnog skoka cena nafte nakon ovih vesti, ali da on ovaj razvoj događaja vidi kao negativan za naftno tržište.

„Gubitak dela venecuelanskog izvoza ne bi napravio veliku razliku, ali postoji značajan prostor da izvoz te zemlje poraste ako novi lider postigne dogovor o ukidanju sankcija, a još više ako se tokom narednih godina otvori za strana ulaganja“, zaključio je on.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: