Nedostatak amfibijskih aviona u svim komponentama američke vojske postaje sve očigledniji kako se povećava mogućnost rata sa Kinom u indo-pacifičkom regionu. Jedno vreme, specijalni operativni MC-130J, opremljen plovcima, smatran je rešenjem Pentagona za ovaj problem.

Na kraju, nakon godina razvoja i obećanja o skorim letnim ispitivanjima, taj program je otkazan 2024. godine. Druge inicijative koje su imale za cilj da koriste slične amfibijske avione za podršku potrebama SAD u Pacifiku takođe su se suočile sa otkazivanjem poslednjih godina.

U međuvremenu, Kina ulaže u napredne amfibijske avione, a Japan, najbliži saveznik Amerike u regionu, takođe održava malu flotu impresivnih amfibijskih aviona ShinMaywa US-2 za potrebe potrage i spasavanja, sa sekundarnim pristupom udaljenim pomorskim lokacijama.

Prema rečima vojnih analitičara, amfibijski borbeni avioni za potragu i spasavanje su najhitniji problem Pentagona kada je u pitanju nedostatak koncepata hidroaviona.

Pretpostavlja se da bi ove vrste letelica mogle biti najpotrebnije tokom dugotrajnog sukoba u Tihom okeanu u slučajevima gubitka drugih borbenih aviona, ne samo zbog neprijateljskog dejstva, već i zbog mogućih tehničkih kvarova i ljudskih grešaka.

Svaki minut je važan

Treba imati na umu da udaljenosti od kopna na indo-pacifičkom bojištu mogu biti toliko velike da reagovanje na takvu nepredviđenu situaciju može potrajati dugo, a to važi čak i u mirno doba, a kamoli u eri kada će pretnje dolaziti sa hiljada kilometara udaljenosti. Iako letelice sa fiksnim krilima mogu da pruže dodatnu pomoć onima koji su zaglavljeni na moru, ne mogu ih izvući na sigurno. Da bi se to uradilo, potreban je brod, helikopter ili konvertoplan sa velikim dometom.

Stručnjaci ističu da leteći brod može brzo da reaguje i, ako uslovi na moru dozvoljavaju, može da sleti i spase osoblje. Takođe može da leti veoma nisko, ostajući ispod radarskog horizonta i na velikim udaljenostima. Ovo je u mnogo čemu kompletno rešenje koje se može primeniti i brzo doneti uspeh kada je svaki minut važan.

Međutim, trenutno, ni američka vojska ni njeni ogranci, Mornarica, Marinski korpus, ni Obalska straža, nemaju aktivno korišćene konvencionalne hidroavione u redovnoj borbenoj ili patrolnoj službi, kao što su to činili u prošlosti u obliku uglednog letećeg čamca PBY Catalina.

Ova dokazana sposobnost spasila je mnoge živote tokom Drugog svetskog rata kada su hidroavioni korišćeni za potragu i spasavanje oborenih posada i mornara. Američki vojni hidroavioni nastavili su da služe tokom Korejskog i Vijetnamskog rata. Amfibijski avion HU-16 Albatross takođe je ostao u službi Obalske straže SAD do 1980-ih.

Glavni razlog za eliminaciju hidroaviona iz redovnog američkog vojnog inventara je tehnološki i operativni razvoj helikoptera i specijalizovanih pomorskih patrolnih aviona koji su fleksibilniji i efikasniji, bez potrebe za posebno prilagođenim vodnim operacijama.

Umesto hidroaviona, obezbeđivanje globalne logističke i nadzorne mreže danas se ostvaruje putem velikog broja civilnih i vojnih vazduhoplovnih baza i platformi za dugoročno obaveštavanje, nadzor i izviđanje kao što je P-8 Posejdon.

Dvosmislena prelazna rešenja

Međutim, uloga hidroaviona u pružanju logističke podrške veoma udaljenim lokacijama, posebno pacifičkim ostrvima, kojima se može pristupiti samo određenim tipovima letelica, je nezamenljiva. U nekim slučajevima, letelice sa fiksnim krilima uopšte ne mogu da ih dosegnu, pa leteće amfibije mogu doći do izražaja u takvim situacijama kako bi omogućile malim snagama da deluju na malim komadima zemlje usred ničega, što je čvrsto u centru trenutne strategije Pentagona za Pacifik.

Stručnjaci procenjuju da bi u mogućoj bici na pacifičkom bojnom polju manji hidroavioni sposobni da isporučuju komponente za lovačke avione ili druge borbene sisteme mogli biti ključni.

Upotreba manjih amfibija takođe bi mogla da oslobodi tradicionalnu američku transportnu flotu za misije koje zahtevaju njihove jedinstvene sposobnosti i koje bi, prema procenama, mogle biti maksimalno iskorišćene, čak i tokom ograničenog sukoba na Pacifiku. Takođe je vredno zapamtiti da Kina razvija bespilotne letelice upravo za ove vrste zadataka, sa mnogim tipovima u testiranju, dok SAD znatno zaostaju u ovom segmentu.

Analitičari sa portala The War Zone podsećaju da bi, u odsustvu specijalizovanih rešenja, avioni tipa CL-415 Super Scooper, odnosno "kanard", mogli da posluže Amerikancima. To je manje sposoban hidroavion u klasičnom smislu misija potrage i spasavanja i logistike, ali dokazano rešenje za gašenje požara.

Prema rečima stručnjaka, oni bi mogli biti vredni na indo-pacifičkom bojištu jer ih na tržištu ima značajan broj, ali s druge strane, to su letelice koje su veoma tražene i praktično nezamenljive u svojoj primarnoj ulozi gašenja požara. Predlaže se i upotreba hidroaviona poput Cessna Caravan, iako je ovaj tip letelice daleko manje sposoban i ograničeniji u svojim mogućnostima upotrebe.

Koliko je poznato, američki marinski korpus i dalje razmatra koncept električnog transportnog hidroaviona Viceroy Seaglider kompanije Regent, dok mornarica istražuje koncept Liberty Lifter kompanije Darpin, koji krije logističko amfibijsko vozilo. Međutim, oba projekta su još uvek u povoju, dok Kina već potencijalno ulazi u borbu sa modelima slične namene, kao što je AG600, o kome je tportal ranije pisao.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.