Nisu oni obavezno naljubazni, naprotiv, ali ipak, ta teskoba između klijenta i šaltera oduvek je postojala. I možda će i mnogima biti drago, ali većina njih će, i to u dogledno vreme, ostati bez posla. 

Naravno, ne treba se radovati tuđoj nesreći, pa ipak, procene glase da će do 2030. godine, oko 200.000 radnika samo u evropskim bankama dobiti otkaze. Razlozi su višestruki i, da se razumemo, nisu od juče. I nije samo veštačka inteligencija kriva za to, mada će im značajno ubrzati mogućnost da ostanu bez radnog mesta. 

Žestoka konkurencija

Činjenica je da je to proces koji traje već neko vreme. A sve je, kao što znamo, počelo dolaskom bankarskih aplikacija za mobilne telefone. Digitalizacija je znajačno promenila navike klijenata, i nešto što je ranije obavljala armija zaposlenih, sada biva završeno za nekoliko sekundi. Od slanja novca, do plaćanja računa. 

Nije to hir moćnih menadžera banaka. Jednostavno, banke su pod pritiskom nižih marži, žestoke konkurencije, u vidu tehnoloških giganata, koji im prete da će postati suvišne. Sve što može da se automatizuje, biće automatizovano. Banke se sada, više nego ikad, bore za preživljavanje.

A najugroženiji su šalterski radnici, i već ih ima mnogo manje nego ranije. Ipak, nisu jedini. Pod talasom munjevitog digitalnog razvoja, biće potopljena i radna mesta iz takozvanog "bek ofisa". To su zaposleni u bankama koji rade obradu dokumenata, većinu administrativnih poslova, analizu rizika... sve to već sada rade algoritmi, ta čudovišta koja mogu da obrade na stotine hiljada dokumenata u sekundi. Ljudima je za to potrebno mnogo, mnogo više vremena. I brdo papira, usput. 

A istovremeno, fizičke filijale gube smisao. Čemu, kada otvaranje računa ide preko interneta. U mnogim zemljama Evrope broj poslovnica se prepolovio u poslednjih desetak godina. 

Ipak, važno je razbiti mit: nije, mada tako zvuči, najava apokalipse na tržištu rada. Banke, tako bar glase procene, neće „masovno otpuštati“ bez ostatka. Paralelno nastaju nova radna mesta. U analitici podataka, sajber bezbednosti, dizajnu digitalnih proizvoda, razvoju i nadzoru AI sistema, upravljanju rizicima nove generacije. Problem je, međutim, što ta radna mesta ne traže istu vrstu znanja kao tradicionalna bankarska zanimanja.

Zato je ključna reč prekvalifikacija. Banke koje na vreme počnu da obučavaju sopstvene zaposlene, umesto da se oslone na talas otkaza, dobiće dvostruku prednost: smanjiće socijalne tenzije i zadržaće dragoceno iskustvo ljudi koji poznaju bankarsko okruženje. Države i regulatorni organi, s druge strane, moraće da razmišljaju o programima podrške, jer će prelazni period neminovno stvoriti „prazninu“ na tržištu rada.

Da ne zaboravimo, rizik postoji u još jednom segmentu - poverenju. Banke su institucije koje žive od reputacije. Ako klijent u ključnom trenutku nema s kim da razgovara, ako oseća da je prepušten algoritmima, poverenje trpi. Zato će pametne banke tražiti ravnotežu – automatizovati rutinu, ali čuvati ljudski kontakt tamo gde je poželjno i neophodno.

Novi kolega, ne treba mu godišnji odmor

Nema druge. Broj zaposlenih u evropskom bankarstvu će se smanjivati, možda i približiti brojci od 200.000 do kraja decenije. Oni koji se prilagode, kroz učenje novih veština i razumevanje tehnologije, naći će svoje mesto u sistemu. 

Nažalost, mnogi neće uspeti. Svedočimo, dakle, jedinstvenom trenutku u istoriji. Armija "belih kragni", kancelarijskih radnika, moraće da smisli kako da se snađe. Ne radujmo se tuđoj nesreći. 

Uostalom, banke će svakako naći načina da prežive. Za njih se ne brinemo. To nam svima sleduje - preživeće bankarski i drugi poslovi koji će biti usko povezani sa novim, ambicioznih kolegom u kancelariji.

On nema lice, veoma je inteligentan i sposoban. A ne traži ni godišnji odmor, ni pauzu za topli obrok.  

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: