Svetska banka upozorava - zaduživanje siromašnih zemalja oborilo istorijski rekord

Reč je o najbržem rastu od 2021. godine. Privatni kreditori vratili su se u velikom broju na tržište, dok su najsiromašnije zemlje ponovo dobile pristup tržištima obveznica, navela je Svetska banka u svom Međunarodnom izveštaju o dugu.

Međutim, troškovi njihovog zaduživanja dostigli su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima iz izveštaja, dug zemalja u razvoju prema stranim kreditorima povećan je za 5,5 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu.

U izveštaju se ističe da je pristup međunarodnim izvorima finansiranja poboljšan, ali da troškovi finansiranja nisu smanjeni. Svetska banka upozorava da visok nivo duga u najsiromašnijim zemljama ugrožava investicije koje su njihovom stanovništvu hitno potrebne.

Privatno kreditiranje država značajno je poraslo, dok je emisija obveznica javnih institucija povećana za više od trećine, na 251 milijardu dolara. To je najviši nivo u poslednjih pet godina.

Glavni statističar Grupacije Svetske banke i direktor za razvojne podatke Haishan Fu izjavio je:

„Povratak privatnog kreditiranja zemalja sa niskim i srednjim prihodima je dobrodošao, ali te zemlje se sve više zadužuju, plaćaju više i u mnogim slučajevima im ostaje manje sredstava za dugoročni razvoj.“

Rast kamatnih stopa dodatno opterećuje siromašne zemlje. Zbog zabrinutosti u vezi sa inflacijom povezanom sa ratom protiv Irana, viših referentnih kamatnih stopa i rasta javnog duga, kamatne stope na tržištima kapitala poslednjih meseci rastu širom sveta.

Prinosi na državne obveznice dostigli su najviše nivoe u poslednjih nekoliko godina. To povećava pritisak čak i na razvijene zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Nemačke, a istovremeno poskupljuje novo zaduživanje vlada širom sveta.

Mnoge vlade izdavale su obveznice kako bi refinansirale postojeći dug, ali često uz više kamatne stope, navela je Svetska banka. Zemlje koje imaju pravo na povoljnije izvore finansiranja prošle godine su na nove zajmove privatnih kreditora u proseku plaćale kamatu od 8,2 odsto, što je najviši nivo od 1989. godine.

Kamatna stopa na nove obveznice iznosila je 9,4 odsto. Podaci iz prve polovine 2026. godine pokazali su snažnu potražnju za finansiranjem među siromašnijim zemljama, piše Klix.

U izveštaju se navodi da je do sredine avgusta više od deset država već premašilo ukupan obim emisije obveznica ostvaren tokom cele 2025. godine.

Svetska banka ističe da opterećenje servisiranja duga ostaje visoko zbog povišenih kamatnih stopa na globalnom nivou. Zemlje sa niskim i srednjim prihodima tokom 2025. godine platile su oko 1,4 biliona dolara na ime glavnice i kamata, što predstavlja petu uzastopnu godinu rasta ovih troškova.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.