Početkom devedesetih godina Saudijska Arabija proizvodila je više od četiri miliona tona pšenice godišnje. U zemlji u kojoj obradivo zemljište i vodni resursi predstavljaju ozbiljno ograničenje, takav rezultat delovao je gotovo neverovatno.
Država je velikim subvencijama podsticala poljoprivrednike, garantovala otkupne cene i ulagala u sisteme za navodnjavanje. Uspela je čak da postane jedan od većih svetskih izvoznika pšenice, prenosi Večernji.hr.
Međutim, iza impresivnih brojki krio se problem koji se vremenom pokazao kao neodrživ: proizvodnja se oslanjala na iscrpljivanje dubokih podzemnih zaliha vode koje se veoma sporo ili gotovo uopšte ne obnavljaju. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), proizvodnja pšenice u Saudijskoj Arabiji porasla je sa gotovo zanemarljivih količina pre 1980. godine na oko četiri miliona tona 1992. godine.
U Sahari nastaje džinovska farma - stiže 270.000 grla, a hranu će uzgajati usred pustinje, više detalja pročitajte OVDE.
Istovremeno je zemlja od neto uvoznika postala izvoznik. Međutim, takav uspeh imao je visoku cenu. Država je poljoprivrednicima plaćala višestruko više od svetske tržišne cene, dok je poljoprivreda trošila ogromne količine vode.
Prema analizi objavljenoj u Vašington postu 1994. godine, na vrhuncu programa država je za tonu pšenice plaćala oko 1.000 dolara, iako se ona na američkom tržištu mogla kupiti za približno 150 dolara.
Problem nije bio samo u troškovima subvencija
Saudijska Arabija je za navodnjavanje koristila podzemne zalihe vode nastale pre više hiljada godina, koje se u današnjim klimatskim uslovima ne obnavljaju dovoljno brzo. Širenje poljoprivrede tako je ubrzalo iscrpljivanje vodonosnih slojeva.
Država je početkom devedesetih počela da smanjuje podršku, a proizvodnja pšenice, koja je nakon dostizanja vrhunca od oko 3,8 miliona tona 1992. godine počela da opada. Taj zaokret označio je početak napuštanja ideje da se prehrambena sigurnost mora postići proizvodnjom što većeg dela hrane unutar sopstvenih granica.
Globalna prehrambena kriza 2007. i 2008. godine dodatno je pokazala koliko su cene hrane i lanci snabdevanja osetljivi na poremećaje.
Na svetu postoje mesta koja nisu ničija - jedno je pustinja, drugo veće od mnogih država, detalje pročitajte OVDE.
Za Saudijsku Arabiju, koja zavisi od uvoza velikog dela prehrambenih proizvoda, to je bilo upozorenje da se sigurnost snabdevanja ne može prepustiti isključivo tržištu. Međutim, umesto povratka skupoj i ekološki neodrživoj proizvodnji svih vrsta hrane u sopstvenoj zemlji, Rijad je počeo da gradi drugačiji model.
Jedan od ključnih poteza bilo je osnivanje kompanije Saudi Agricultural and Livestock Investment Company (SALIC) 2009. godine. Reč je o kompaniji u vlasništvu saudijskog državnog investicionog fonda PIF, osnovanoj sa ciljem ulaganja u poljoprivredu i prehrambenu industriju u zemlji i inostranstvu.
SALIC je počeo da ulaže u međunarodne kompanije i projekte kako bi Saudijskoj Arabiji obezbedio raznovrsnije izvore hrane i smanjio njenu izloženost poremećajima u snabdevanju. Strategija se, dakle, ne zasniva na tome da Saudijska Arabija sve proizvodi sama, već na tome da obezbedi pristup hrani iz različitih izvora.
Ulaganja obuhvataju kompanije, poljoprivrednu proizvodnju i delove prehrambenih lanaca snabdevanja u više država. Prema saudijskoj državnoj novinskoj agenciji, SALIC je do avgusta 2025. godine imao 13 projekata u sedam zemalja na pet kontinenata.
Saudijska Arabija i dalje razvija domaću poljoprivredu
Nastoji da se usredsredi na proizvode za koje postoje bolji uslovi ili strateški razlozi. Među njima su mleko i mlečni proizvodi, živinsko meso, jaja, urme, povrće iz zaštićenih prostora, kao i pojedine vrste ribe i škampi. S druge strane, veliki deo žitarica, stočne hrane, biljnih ulja i sirovog šećera i dalje se obezbeđuje uvozom.
Procvetala najsuvlja pustinja na svetu - Atakama prekrivena morem cveća, više detalja pročitajte OVDE.
Koliko se domaća proizvodnja razvila pokazuju i najnoviji zvanični podaci saudijske Opšte uprave za statistiku. Prema podacima za 2024. godinu, stopa samodovoljnosti iznosila je 131 odsto za mleko i mlečne proizvode, 121 odsto za urme, 103 odsto za konzumiranje jaja i 72 odsto za živinsko meso. Kod crvenog mesa iznosila je 62 odsto, a kod ribe 52 odsto. Posebno se izdvajaju škampi, kod kojih je zabeležena stopa samodovoljnosti od 149 odsto.
Ovi podaci ne znače da je zemlja postala nezavisna od uvoza hrane. Oni pokazuju da u pojedinim kategorijama domaća proizvodnja premašuje procenjene potrebe, dok u drugima i dalje postoji značajna zavisnost od inostranstva. Upravo je to razlika između potpune samodovoljnosti, koju je Saudijska Arabija nekada pokušavala da postigne, i današnjeg selektivnog pristupa.
Ni proizvodnja pšenice nije potpuno nestala. Saudijska Arabija je poslednjih godina ponovo povećala domaći otkup, ali u okviru drugačije politike i uz ograničenja povezana sa održivim korišćenjem vode. Tokom 2023. godine državna uprava za prehrambenu sigurnost otkupila je od domaćih proizvođača oko 1,19 miliona tona pšenice, što je bilo 121 odsto više nego godinu ranije. Taj podatak odnosi se na količinu koju je država otkupila, a ne na ukupnu nacionalnu proizvodnju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)