Poskupljenje energenata moglo bi da se prelije na poljoprivredu, đubriva i prehrambene proizvode, dok bi novi globalni šokovi mogli da izazovu ozbiljnu krizu hrane.
Prema najnovijem izveštaju Svetske banke, rast cena energenata posledica je poremećaja u snabdevanju, geopolitičkih tenzija i promena u globalnoj potražnji. Posebno se izdvaja evropsko tržište prirodnog gasa, na kojem bi cene ove godine mogle da porastu gotovo 60 odsto zbog smanjenih isporuka tečnog prirodnog gasa (TPG).
Ipak, međunarodna finansijska institucija očekuje da bi se tržišta u narednim godinama postepeno stabilizovala. Prognoze ukazuju na mogućnost pada cena energije od 11,5 odsto u 2027. godini, uz nastavak silaznog trenda i tokom 2028. godine.
Nafta bi ove godine mogla da košta u proseku 92 dolara po barelu
Svetska banka očekuje da će globalna ponuda nafte ove godine pasti za 5,2 odsto. Ako se izuzme pandemijska 2020. godina, to bi bio najveći pad u poslednje četiri decenije.
Zbog smanjene ponude, prognozira se da će se cena nafte Brent kretati na prosečnom nivou od 92 dolara po barelu tokom godine. Pritisak na cene delimično bi mogao da ublaži pad potražnje, za koju se očekuje da će oslabiti za 2,5 odsto.
Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku, kao i dodatna oštećenja ruske naftne infrastrukture, mogli bi da pogoršaju situaciju i izazovu novi rast cena.
Na evropskom tržištu gasa očekuje se još izraženije poskupljenje. Prema procenama Svetske banke, smanjene isporuke tečnog prirodnog gasa mogle bi da podignu cene za gotovo 60 odsto tokom ove godine.
U 2027. godini očekuje se pad cena gasa od osam odsto, dok bi u 2028. godini, uz normalizaciju snabdevanja, pojeftinjenje moglo da dostigne gotovo 30 odsto.
Poskupljenje đubriva i hrane dodatno opterećuje poljoprivredu
Rast cena energije mogao bi da poveća troškove poljoprivredne proizvodnje, prerade i transporta, a posledice bi mogli da osete i potrošači.
Svetska banka procenjuje da će cene đubriva ove godine porasti za 14 odsto. Iako je to manje od ranije očekivanog rasta, skuplji inputi predstavljaju dodatni teret za poljoprivrednike.
Za 2027. godinu predviđa se pad cena đubriva od 12,4 odsto, čime bi se vratile na nivo iz 2025. godine. U 2028. godini očekuje se dodatno pojeftinjenje od 8,2 odsto.
Ni prehrambene sirovine neće biti pošteđene poskupljenja. Prema prognozama, njihove cene ove godine mogle bi da porastu za nešto više od 10 odsto, a u 2027. za dodatnih nešto više od sedam odsto. Tek u 2028. godini očekuje se pad od 5,2 odsto.
Takva kretanja mogla bi da povećaju troškove proizvodnje hrane i dodatno opterete kućne budžete, posebno ako se skuplji energenti i poljoprivredni inputi odraze na maloprodajne cene.
Novi globalni šokovi mogli bi da izazovu ozbiljnu krizu hrane
Svetska banka upozorava da bi se prognoze mogle znatno pogoršati ukoliko dođe do novih poremećaja na svetskim tržištima.
Među najvećim rizicima navode se snažan fenomen El Ninja, novi problemi u isporukama žitarica preko Crnog mora, eskalacija sukoba na Bliskom istoku i dodatna oštećenja ruske naftne infrastrukture.
U nepovoljnom scenariju, cene hrane mogle bi da budu 12 odsto više od trenutno očekivanih. Takav razvoj događaja mogao bi da izazove krizu sličnu onoj s početka 2010-ih, kada je, prema procenama navedenim u izveštaju, oko 40 miliona ljudi zapalo u ekstremno siromaštvo.
Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose upozorio je da rast cena energije i poremećaji u međunarodnoj trgovini podstiču inflaciju, ugrožavaju sigurnost snabdevanja hranom i usporavaju privredni rast.
Veći troškovi energenata podižu cenu proizvodnje i transporta, dok skuplja đubriva i prehrambene sirovine dodatno pritiskaju poljoprivredu. Ako se takvi trendovi nastave, posledice bi mogle da osete i kompanije i domaćinstva.
Industrijski metali mogli bi da dostignu rekordne cene
Pritisak na svetska tržišta ne odnosi se samo na energente i hranu. Svetska banka procenjuje da bi cene industrijskih metala ove godine mogle da porastu za 25 odsto i dostignu rekordne nivoe.
Među metalima za koje se očekuje snažan rast cena nalaze se aluminijum, bakar i kalaj. Na njih utiču ograničena ponuda i veća potražnja povezana sa ulaganjima u obnovljive izvore energije, električna vozila i centre za obradu podataka.
Istovremeno, cene plemenitih metala mogle bi da porastu čak 40 odsto, pre svega zbog povećane potražnje investitora koji u periodima geopolitičke i ekonomske neizvesnosti traže sigurnija ulaganja.
Svetska banka očekuje da bi se tržište plemenitih metala naredne godine moglo smiriti, ali upozorava da će kretanje cena sirovina u velikoj meri zavisiti od razvoja sukoba, stabilnosti transportnih pravaca i globalne potražnje.
Iako se u narednim godinama očekuje postepeno pojeftinjenje brojnih sirovina, rizici ostaju izraženi. Dalji rast troškova energije i hrane mogao bi da produži inflatorne pritiske i uspori ekonomski rast širom sveta.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)