Zbog toga vlade menjaju pravila za usklađivanje penzija, podižu starosnu granicu za odlazak u penziju i razmatraju mere koje bi mogle da uspore rast primanja najstarijih građana.
Kako piše britanski The Telegraph, nekadašnji period relativno sigurnih i predvidivih penzijskih primanja u Evropi polako se završava. Promene se već osećaju u Rumuniji i Češkoj, dok Velika Britanija i Francuska razmatraju nove mere.
Britanski penzioneri mogli bi da izgube 1.600 funti godišnje
Velika Britanija planira promenu sistema poznatog kao "trostruka garancija", koji od 2011. godine štiti državne penzije od zaostajanja za rastom troškova života i zarada.
Prema sadašnjem pravilu, penzije se svake godine povećavaju za najviši od tri pokazatelja: inflaciju, rast prosečnih zarada ili najmanje 2,5 odsto.
Britanski premijer Endi Bernam najavio je da bi od aprila 2030. godine ovaj mehanizam mogao da bude izmenjen. Prema novom modelu, penzije bi rasle najmanje u skladu sa inflacijom ili 2,5 odsto, uz dodatni mehanizam koji bi trebalo da očuva njihov odnos prema prosečnim zaradama tokom dužeg perioda.
Prema proceni koju navodi The Telegraph, promena bi mogla da znači i do 1.600 funti manje godišnje za penzionere tokom naredne dve decenije u odnosu na dosadašnji sistem.
Vlada ovu promenu obrazlaže potrebom da se obezbedi dugoročna održivost penzijskog sistema i finansira novi nacionalni servis za negu starijih.
Prema zvaničnom planu, postojeća trostruka garancija ostaje na snazi do aprila 2030. godine.
Rumunija zamrzla penzije na dve godine
Rumunski penzioneri već su se suočili sa ozbiljnim ograničenjima. Država je od 2025. godine zamrzla penzije na dve godine, iako je inflacija u zemlji dostizala dvocifrene vrednosti.
Ova odluka doneta je u okviru mera za smanjenje budžetskog deficita, pod pritiskom Evropske unije.
Problem je dodatno izražen zbog demografskih promena. Očekuje se da će od 2030. godine veliki broj građana rođenih tokom šezdesetih godina, u vreme kada je u komunističkoj Rumuniji bila zabranjena kontracepcija i abortus, početi da odlazi u penziju.
Reč je o približno dva miliona ljudi koji će dodatno opteretiti penzijski sistem.
Ipak, nakon političkih promena i formiranja nove vlade, rumunski penzioneri mogli bi naredne godine da dobiju povećanje primanja veće od sedam odsto.
Francuska želi da ograniči povećanje većih penzija
Francuska se suočava sa jednim od najvećih izdvajanja za penzije u Evropi. Troškovi penzijskog sistema premašuju 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja veliki teret za državni budžet.
Vlada je zbog toga predložila da se ograniči usklađivanje penzija koje prelaze 1.260 evra mesečno.
Istovremeno, pokušaj povećanja starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine izazvao je masovne proteste širom zemlje. Više od milion ljudi izašlo je na ulice, nakon čega je primena reforme odložena do predsedničkih izbora 2027. godine.
Francuska tako ostaje suočena sa problemom kako da finansira penzije, a da pritom ne izazove novo nezadovoljstvo građana.
Češka smanjila dodatno povećanje penzija
Promene su već sprovedene i u Češkoj. Tamošnji penzioneri i dalje dobijaju godišnje povećanje koje prati inflaciju, ali je smanjen dodatak vezan za rast prosečnih zarada.
Ranije se prilikom obračuna uzimala polovina rasta zarada, dok je taj udeo sada smanjen na trećinu.
Sa druge strane, Češka je povećala minimalnu penziju sa 11 na 20 odsto prosečne zarade, čime je poboljšala položaj građana sa najnižim primanjima.
Slovačka podiže starosnu granicu za penzionisanje
Slovačka je odlučila da starosnu granicu za odlazak u penziju poveže sa očekivanim životnim vekom stanovništva.
Nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine, zemlja je nasledila relativno izdašan penzijski sistem. Muškarci su mogli da odlaze u penziju sa 60 godina, dok je za pojedine žene ta granica bila svega 53 godine.
Međutim, pravila su promenjena, pa se sada očekuje da starosna granica do 2030. dostigne 64 godine i da nastavi da raste.
Promenjen je i način usklađivanja penzija. Dodatno povećanje koje je ranije odgovaralo punom rastu zarada smanjeno je na 95 odsto tog rasta.
Prema procenama navedenim u tekstu, zahvaljujući reformama rast izdvajanja za državne penzije do 2070. godine mogao bi da bude prepolovljen, sa 5,9 na 2,8 odsto BDP-a.
Sve više starijih, sve manje radnika koji finansiraju penzije
Jedan od glavnih razloga za promene jeste starenje stanovništva. Ljudi žive duže, dok se u mnogim evropskim zemljama smanjuje broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose iz kojih se finansiraju penzije.
Endru Rajli, stručnjak za penzijska pitanja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), upozorava da će države morati da nastave sa reformama.
Prema njegovim rečima, čak 20 zemalja članica OECD-a još nije usvojilo zakone kojima se povećava starosna granica za odlazak u penziju.
Prosečna starosna granica za penzionisanje u zemljama OECD-a gotovo je ista kao sedamdesetih godina prošlog veka, iako je životni vek stanovništva značajno produžen.
Problem je i u tome što ljudi danas često provode 20 ili više godina u penziji, dok sistemi koji su prvobitno uspostavljeni nisu bili projektovani za tako dug period isplate, piše finance.yahoo
Stručnjaci zato upozoravaju da će države morati da pronađu ravnotežu između očuvanja životnog standarda penzionera i mogućnosti da se njihova primanja dugoročno finansiraju.
Za buduće generacije to bi moglo da znači duži radni vek, drugačiji način obračuna penzija i sporiji rast primanja u starosti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)