Od nje se prave eterična ulja, sastojci za parfeme, kozmetički proizvodi i biljni ekstrakti, a na svetskom tržištu postoji potražnja za različitim vrstama tamjana.
Iza ovog proizvoda krije se zanimljiva poljoprivredna priča. Tamjan se dobija iz drveta roda Boswellia, koje raste u sušnim i toplim predelima Afrike, Arabijskog poluostrva i Indije. Smola se ne dobija iz ploda ili cveta, već se sakuplja nakon pažljivog zasecanja kore stabla. Iz rana izlazi mlečnobela smola koja se vremenom stvrdnjava u sitne komade, poznate kao suze tamjana.
Drvo koje godinama raste pre nego što donese prvi rod
Za razliku od jednogodišnjih poljoprivrednih kultura, proizvodnja tamjana zahteva strpljenje. Pojedine vrste drveta Boswellia počinju da daju smolu tek osam do deset godina nakon sadnje, a način sakupljanja direktno utiče na kvalitet i količinu dobijenog proizvoda.
Najpoznatije komercijalne vrste su Boswellia sacra, koja potiče iz Omana i Jemena, Boswellia carterii iz istočne Afrike i Boswellia serrata, rasprostranjena u Indiji.
Svaka od njih daje smolu različitog hemijskog sastava i mirisa, zbog čega nemaju istu namenu. Neke se više koriste u proizvodnji mirisa i eteričnih ulja, dok je indijska vrsta posebno značajna za dobijanje ekstrakata koji se koriste u biljnim preparatima.
Od smole do eteričnog ulja i kozmetike
Tamjan se na tržištu ne prodaje samo u obliku sirove smole. Njegova prerada otvara mogućnost za proizvodnju eteričnih ulja, mirisnih mešavina, kozmetičkih sastojaka i standardizovanih biljnih ekstrakata.
Eterično ulje dobija se postupkom destilacije, najčešće pomoću vodene pare, dok se ekstrakti za druge namene proizvode posebnim tehnološkim postupcima.
Evropsko tržište pokazuje interesovanje za ovakve prirodne sastojke. Prema analizi Centra za promociju uvoza iz zemalja u razvoju (CBI), Indija je jedan od najznačajnijih dobavljača tamjana i njegovih prerađevina za Evropu, dok su Nemačka i Francuska među važnim tržištima za prirodne biljne sastojke.
To pokazuje da vrednost proizvoda ne mora da se završi prodajom sirove smole. Prerada i kontrola kvaliteta mogu da budu važan deo poslovnog modela.
Može li tamjan da uspeva u Srbiji?
Upravo ovde se otvara pitanje koje bi moglo da zanima i domaće poljoprivrednike. Da li bi drvo od kojeg se dobija tamjan moglo da se uzgaja u Srbiji?
Odgovor nije jednostavan. Boswellia je prilagođena sušnim i toplim područjima, a njene najpoznatije vrste prirodno rastu u uslovima koji se značajno razlikuju od kontinentalne klime Srbije.
Zbog toga se ne može govoriti o jednostavnom podizanju plantaže na otvorenom, bez prethodnog ispitivanja klimatskih uslova, otpornosti biljke na niske temperature i mogućnosti kontrolisanog uzgoja. Gajenje u stakleniku ili zaštićenom prostoru moglo bi da bude predmet eksperimenta, ali to nije isto što i komercijalna proizvodnja smole.
Za potencijalne proizvođače važno je i to što se prvi ozbiljniji prinosi ne mogu očekivati odmah. Višegodišnje ulaganje, odgovarajući sadni materijal i poznavanje tehnologije proizvodnje predstavljaju osnovne preduslove.
Tamjan tako ostaje zanimljiv primer proizvoda koji spaja poljoprivredu, tradiciju i međunarodnu trgovinu, ali i pokazuje koliko je važno proveriti uslove proizvodnje pre nego što se neka neobična kultura proglasi novom poslovnom šansom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)