Žan-Mari Kardeba sa univerziteta INSEK Grande Ékol istakao je da Francuska nije dovoljno pripremljena za klimatske promene. Florent Latour, izvršni direktor najvećeg vlasnika vinograda sa oznakom Grand Cru u Burgundiji, proveo je leto moleći se za kišu.
"Osećali smo da smo bili tako blizu“, rekao je za CNBC Latour, čelnik kuće Maison Louis Latour.
"Samo malo više kiše rezultiralo bi fantastičnom berbom u svakom pogledu, ali morali smo da se zadovoljimo kvalitetom, ali i tek polovinom prinosa", dodao je.
Njegove molitve – i frustracije – dele se širom Francuske, jer su rekordno toplo leto i teške suše snažno pogodili svetski poznatu francusku vinsku industriju, prenosi Seebiz.
Francusko Ministarstvo poljoprivrede upozorilo je da bi proizvodnja vina 2026. godine mogla pasti na najniži nivo u poslednjih 70 godina, što bi bila treća uzastopna godina sa smanjenim prinosom.
"Berba 2023. bila je solidna, ali su prinosi prilično katastrofalni od početka decenije. Postajemo svesni da danas nijedan region u Francuskoj nije pošteđen toplotnih talasa", rekao je Žan-Mari Kardeba, rukovodilac katedre za vina i žestoka pića na univerzitetu INSEK Grande Ékol.
Paradoksalno, najviše stradaju regioni sa umerenijom klimom, poput doline Loare i Šampanje. S druge strane, vinari iz južnih regiona Bordoa i Langdok-Rusijona prijavili su veće prinose u odnosu na prošlu godinu.
Za Kardebaa, koji je ujedno profesor ekonomije na Univerzitetu u Bordou, nedovoljna pripremljenost Francuske za klimatske promene predstavlja veliki problem.
"Španija je češće pogođena toplotnim talasima i globalnim zagrevanjem, ali je bolje pripremljena. Delimično i zato što već ima uspostavljenu mrežu za navodnjavanje", rekao je.
To je u Francuskoj retkost, napomenuo je, i dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima. U Francuskoj uvođenje takvih mera zahteva vreme.
Stvarnost klimatskih promena
Posledice klimatskih promena intenziviraju raspravu o strogim pravilima koja uređuju francuski vinski sektor.
Prošle godine imanje Šato Lafler privuklo je veliku pažnju javnosti odlukom da za svojih šest vina istupi iz sistema prestižnih zvaničnih oznaka porekla za područje Pomerola i šireg regiona Bordoa.
Iz uprave imanja, koje je u vlasništvu porodice Gineno, poručili su da ih kruta pravila sistema AOC (oznaka kontrolisanog porekla) – koja, između ostalog, uključuju ograničenja navodnjavanja, gustinu sadnje i dozvoljene sorte grožđa – sprečavaju da se dovoljno brzo prilagode promenljivoj klimi.
Napuštanje tih pravila omogućiće vinogradu da se "precizno i efikasno suoči sa stvarnošću klimatskih promena“, objasnila je tada porodica Gineno.
"Reč je o hrabroj odluci koja celoj porodici Lafler... omogućava da obezbedi dugovečnost naših vinograda, kao i kvalitet i identitet naših vina. Ukratko: budućnost".
Ranija berba grožđa
Visoke temperature znače i raniju berbu, što vinarima može stvoriti velike logističke probleme.
"Ove godine smo počeli 14. avgusta, što je najraniji datum ikada zabeležen za imanje Latour... Ako posmatramo podatke po decenijama, vidimo da se centralni trenutak berbe pomera tri dana unapred svake decenije; dakle, u odnosu na tridesete godine prošlog veka, pomerili smo se za mesec dana“, rekao je Latour.
To znači da je jedan od najvećih izazova povezanih sa berbom danas "ljudski faktor“, dodao je.
"Morate biti dovoljno fleksibilni da tim uvedete u vinograd praktično u trenutku, jer se prognoze često pokažu pogrešnim“, rekao je Latour.
Začarani krug
Ekonomski uticaj tih promena na sektor – pa i na privredu u celini – mogao bi biti značajan.
"Ovogodišnja berba bi nas mogla vratiti na treće mesto među zemljama proizvođačima vina, dok smo pre 12 do 15 godina još uvek bili prvi, ispred Italije. Sada Italija jasno vodi“, rekao je Kardeba. "Španija bi mogla da nas prestigne. Taj pad na treće mesto ukazuje na to da Francuska ima stvaran problem sa proizvodnjom".
Istakao je da je ta promena simbolična, ali i važna.
"Ona predstavlja ogroman gubitak potencijalnih prihoda za Francusku i uključene kompanije".
Početkom septembra vlada je snizila prognozu rasta za Francusku na 0,5 odsto, sa ranijih 1 odsto ove godine, procenjujući da će toplotni talas i suša ove godine koštati Francusku 0,1 procentni poen rasta.
Istovremeno, troškovi proizvodnje na vinskim imanjima sve više rastu.
"Blagajne su trenutno prazne. Što su klimatski poremećaji izraženiji, to je manje mogućnosti za ulaganje – iako bi trebalo da ulažemo više... Vidite da ulazimo u začarani krug", rekao je Kardeba.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)