Svako ko je krajem oktobra ušao u supermarket u Napulju, ili bilo gde drugde na jugu Italije, mogao je zateći poluprazne rafove sa voćem. Oko dve nedelje, vozači kamiona, besni zbog cene dizela, blokirali su puteve i luke širom južne Italije. 

Magacini su prestali sa utovarom, a police sa mesom, svežim mlekom, voćem i flaširanom vodom u Kampaniji, Pulji i Kalabriji su se ispraznile - u nekim manjim prodavnicama za samo jedan dan.

U oktobru je neprerađena hrana u Italiji koštala 7,5 odsto više nego godinu dana ranije, što je porast u odnosu na 5,5 odsto zabeleženih u septembru, pokazuju preliminarni podaci nacionalnog zavoda za statistiku Istat, piše Euronews. 


Cene tipične potrošačke korpe (hrana, proizvodi za domaćinstvo i ličnu negu) porasle su za 2,5 odsto, u poređenju sa prethodnih 1,5 odsto.

Italija je ekstreman slučaj, ali jasno ukazuje na ono što se dešava širom Evrope: nakon jedne relativno mirne godine, nedeljna kupovina ponovo postaje sve skuplja.

Energenti u fokusu, dok su cene hrane mirovale

Inflacija u evrozoni dostigla je četiri odsto u oktobru, što je najviši nivo u više od tri godine, prema preliminarnim podacima koje je objavio Eurostat.

Glavni pokretač bili su energenti. Gorivo, struja i grejanje bili su 20,8 odsto skuplji nego godinu dana ranije. S druge strane, cene hrane su rasle znatno sporije.

Cene hrane, alkohola i duvana porasle su za 1,6 odsto u evrozoni u oktobru u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Na nivou cele EU, hrana i bezalkoholna pića bili su skuplji za samo 0,6 odsto u septembru, što je poslednji mesec sa dostupnim podacima za svaku zemlju.

Međutim, ako se situacija sagleda izbliza, slika je prilično neujednačena. Cene prerađene hrane, alkohola i duvana porasle su za samo 0,5 odsto u oktobru na godišnjem nivou. Nasuprot tome, cene neprerađene hrane, koje obuhvataju artikle poput voća, povrća, mesa i ribe, skočile su za 4,6 odsto, u poređenju sa 2,7 odsto iz avgusta.

"Energenti i hrana su podstakli rast cena, dok bazna inflacija ostaje uglavnom stabilna uprkos tekućem energetskom šoku", naveo je Nikola Nobile, glavni ekonomista za Italiju u kompaniji Oxford Economics.

Ovo ima smisla kada razmislite o tome kako hrana stiže do polica. Traktori idu na dizel, plastenicima je potrebno grejanje, a gotovo sve se prevozi kamionima. Kada ti troškovi skoče, sveži proizvodi - koji ne mogu mesecima da stoje u magacinu, postaju posebno izloženi poskupljenjima.

U Francuskoj su cene hrane u oktobru ukupno porasle za 1,2 odsto. Ipak, sveži proizvodi su bili 8 odsto skuplji nego godinu dana ranije, prema podacima statističkog zavoda INSEE, što je blagi pad u odnosu na septembarskih 9,5 odsto.

U Nemačkoj je hrana bila skuplja za samo 0,4 odsto. U Portugaliji su cene neprerađene hrane porasle za 3,7 odsto, isto kao i u septembru, dok su u Španiji cene hrane u oktobru i dalje rasle, mada sporije nego pre godinu dana.

Kipar na vrhu, Švedska na dnu liste

Septembarski podaci pokazuju gde su potrošači najteže pogođeni. Kipar je imao najoštriji rast, sa hranom i bezalkoholnim pićima skupljim za četiri odsto nego godinu dana ranije. Slede Španija (2,7 odsto), Rumunija (2,6 odsto), Malta (2,5 odsto) i Portugalija (2,4 odsto).

Van EU, Turska beleži znatno višu stopu, uz skok cena hrane od 27,6 odsto za godinu dana.

Ipak, u 14 od 27 zemalja Evropske unije, hrana i bezalkoholna pića su zapravo bili jeftiniji nego pre godinu dana. Najveći pad zabeležen je u Švedskoj, gde su cene pale za 6,3 odsto.

Ovo je rezultat Vladine odluke da 1. aprila prepolovi PDV na hranu (sa 12 na 6 odsto), a ova mera ostaće na snazi do kraja 2027. godine. Letonija, Mađarska i Češka takođe su zabeležile pad cena hrane između 3,8 i 4,8 odsto.

Pet godina kasnije, Istočna Evropa nosi najveći teret

Trenutni, manji rast cena dolazi kao dodatak na onaj prethodni, izuzetno veliki. Od septembra 2021. godine, kada su cene energenata počele da divljaju, hrana u EU je postala skuplja za oko trećinu.

U Mađarskoj su cene skočile za više od 50 odsto. U Bugarskoj, Estoniji i Rumuniji povećanje je nešto iznad 50 odsto, dok je u Luksemburgu, Švedskoj i Francuskoj bliže četvrtini.

Nekoliko zemalja sa najvećim poskupljenjima su ujedno i one u kojima hrana zauzima najveći udeo u potrošnji domaćinstava. Za porodicu u Bukureštu ili Sofiji, poskupljenje od dva odsto na kasi može uzeti mnogo veći deo kućnog budžeta nego isti takav rast u Luksemburgu.

Ekonomisti očekuju da će ukupna inflacija nastaviti da raste. Pantheon Macroeconomics predviđa da će inflacija u evrozoni dostići vrhunac od 4,5 odsto u januaru, uz očekivanje da će Evropska centralna banka podići kamatne stope u decembru.

Oktobarski podaci sugerišu da bi rast cena hrane mogao da se ubrza baš u trenutku kada stignu prvi zimski računi za grejanje. U delovima južne Italije, kupci su to već uveliko osetili na svojoj koži.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.