Evropi je potrebna bolja zaštita od finansijskih posledica klimatskih promena i fleksibilniji energetski sistem koji će omogućiti efikasnije korišćenje čiste energije, navela je Lagard u tekstu objavljenom na blogu ECB.
Tokom ovogodišnjih toplotnih talasa u Evropi zabeleženo je više od 30.000 smrtnih slučajeva iznad uobičajenog nivoa, dok je u Španiji i Francuskoj u požarima izgorelo 400.000 hektara zemljišta.
Suša je snizila vodostaje velikih reka, uključujući Rajnu i Dunav, što je poremetilo važne plovne rute i otežalo hlađenje nuklearnih elektrana.
Prema procenama stručnjaka ECB, ekstremne vremenske prilike ovog leta imale su samo mali i privremeni uticaj na privrednu aktivnost evrozone, ali Lagard napominje da kratkoročna slika ne odražava sve rizike.
Privredna aktivnost u regionima pogođenim toplotnim talasima u proseku je 1,5 odsto niža dve godine nakon takvih događaja, dok je četiri godine nakon suše niža tri odsto.
Sušni uslovi ovog leta pogoršali su i izglede za poljoprivrednu proizvodnju u Evropi, što bi moglo da dovede do rasta cena hrane tokom naredne godine.
Pored toga, skoro 12 odsto privredne proizvodnje evrozone izloženo je rizicima povezanim sa nedovoljnom zaštitom od poplava.
Dodatni problem predstavlja nedovoljno osiguranje od prirodnih katastrofa, pošto najveći deo troškova snose domaćinstva i kompanije, osim kada intervenišu države, koje i same imaju sve manje mogućnosti za takvu pomoć.
Lagard smatra da je Evropi potreban bolje integrisan i fleksibilniji energetski sistem koji bi omogućio da se jeftina solarna energija prenese tamo gde je potrebna i sačuva za periode najveće potrošnje.
Ona je je izdvojila tri prioriteta za evropsku klimatsku i energetsku politiku, a prvi je bolja priprema za ekstremne vremenske prilike i veća zaštita od njihovih finansijskih posledica.
Evropska komisija je prošle nedelje objavila Okvir za klimatsku otpornost EU, koji bi trebalo da unapredi zaštitu od klimatskih rizika u svim važnim oblastima politike i poboljša dostupnost podataka.
U tom kontekstu, ECB i Evropsko nadzorno telo za osiguranje i penzije (EIOPA) predložili su uspostavljanje evropskog sistema javno-privatnog reosiguranja od prirodnih katastrofa, kako bi se povećala pokrivenost šteta osiguranjem.
Drugi prioritet je razvoj elektroenergetskog sistema koji će u većoj meri koristiti jeftinu domaću čistu energiju.
Plan Evropske komisije za elektrifikaciju predviđa udvostručavanje udela električne energije u finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, ali će to zahtevati i odgovarajuća ulaganja u mreže i skladištenje energije.
Prema podacima na koje se poziva Lagard, svaki evro uložen u unapređenje elektroenergetske mreže donosi uštedu veću od dva evra u drugim troškovima energetskog sistema.
Treći prioritet je olakšavanje kompanijama da same proizvode i skladište električnu energiju dok se ne izgradi potrebna mrežna infrastruktura.
Nove mrežne priključke kompanije čekaju između dve i deset godina, zbog čega pojedine fabrike postavljaju sopstvene solarne panele i baterije, dok centri podataka razvijaju sopstvene kapacitete za proizvodnju i skladištenje energije.Lagard smatra da bi zajednička pravila Unije mogla da omoguće brže priključivanje kompanija koje imaju sopstvene izvore energije i skladišta, pod uslovom da podrže elektroenergetsku mrežu u periodima najvećeg opterećenja.
Ona je zaključila da će klimatski ekstremi postajati sve češći i intenzivniji, a da će njihove troškove najteže podnositi oni koji imaju najmanje mogućnosti da se od njih zaštite.
Predstojeći samit COP31 u Antaliji, koji počinje naredne nedelje, ocenila je kao priliku da se klimatske ambicije pretvore u konkretne globalne mere, navodi ECB na svojoj veb stranici.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)