6.000 nemačkih firmi već je tamo - nekadašnji siromašni sused postaje evropski ekonomski džin

Zemlja koju su decenijama smatrali siromašnijim delom Evrope danas privlači nemačke investitore, kompanije, ali i radnike koji sve češće odlučuju da napuste Nemačku i presele se preko granice.

Kako je Poljska uspela da napravi takav privredni iskorak i šta Nemačka može da nauči od nje? Tim pitanjem pozabavio se nemački javni servis ARD u reportaži emisije Plusminus.

Razlika u rezultatima dve države prilično je jasna. Dok je nemačka privreda 2024. godine bila u recesiji, Poljska je ostvarila rast od tri odsto. Godinu dana kasnije Nemačka je zabeležila skromnih 0,2 odsto, a Poljska čak 3,6 odsto.

Najbrže rastuća privreda

"Poljska je već 40 godina najbrže rastuća privreda u Evropi", izjavio je za ARD Marcin Pjonkovski, ekonomista sa Univerziteta Kozminski u Varšavi, koji svoju zemlju naziva novim evropskim šampionom rasta.

Koliko se promenio ekonomski odnos dve države pokazuje podatak da u Poljskoj posluje oko 6.000 nemačkih kompanija, koje su tamo uložile približno 50 milijardi evra.

Jedan od primera je kompanija Dr. Schumacher, čije je sedište ostalo u nemačkoj pokrajini Hesen, dok se najveći deo proizvodnje odvija u poljskom gradu Lubańu. Tamo oko 1.200 zaposlenih godišnje proizvede do 500 miliona pakovanja vlažnih i dezinfekcionih maramica za svetske brendove.

Direktor Pol Stanek kao jednu od najvećih prednosti poslovanja u Poljskoj ističe brzinu administracije. Za izgradnju novog skladišta ili proširenje proizvodnje, kaže, postupak bi trebalo završiti za godinu do godinu i po dana, umesto da se na dozvole čeka tri godine. U takvim uslovima kompanija može da posluje znatno konkurentnije nego u Nemačkoj.

Pritom više nisu presudne samo niže zarade. Investitore privlače kvalitet radne snage i motivisanost zaposlenih. Prema podacima ekonomiste Pjonkovskog, prosečni dohodak po stanovniku u Poljskoj od 1990. godine gotovo se učetvorostručio, dok je u Nemačkoj porastao za približno polovinu. Poljaci, dodaje on, statistički rade i do 600 sati godišnje više od Nemaca.

Poljska konkurentnost počiva i na poreskim olakšicama. Zaposleni mlađi od 26 godina ne plaćaju porez na dohodak do godišnjeg iznosa od približno 20.000 evra. Prema Pjonkovskom, takva politika jedan je od razloga zbog kojih Poljska danas ima jednu od tri najniže stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji.

Vlada razmatra i dodatno poresko rasterećenje porodica sa najmanje dvoje dece. Prema predlogu, porodični dohodak mogao bi da bude oslobođen poreza do približno 65.000 evra godišnje, pod uslovom da oba roditelja rade i ostvaruju jednake zarade.

Poreske pogodnosti postoje i na tržištu nekretnina. Kupci koji prvi put stiču nekretninu oslobođeni su poreza na prenos vlasništva, što mladim porodicama olakšava kupovinu prvog doma.

Ekonomske razlike sve više se odražavaju i na migracije. Tokom 2024. godine iz Nemačke u Poljsku preselilo se gotovo 91.000 ljudi, dok je u suprotnom smeru otišlo oko 82.000. Nemačka je tako zabeležila neto gubitak od približno 9.000 ljudi u migracionoj razmeni sa Poljskom.

Jedna od povratnica je i Joana Stolarek, koja je nakon 30 godina života u Berlinu odlučila da nastavi da radi u Varšavi. Kao jedan od razloga navela je poreske pogodnosti za povratnike, koji tokom četiri godine mogu da ostvare oslobođenje od poreza do 20.000 evra godišnje.

Digitalna država i manje čekanja na dozvole

Poljska je napravila veliki iskorak i u digitalizaciji javne uprave. Putem državne aplikacije građani mogu da obavljaju niz poslova, od digitalne identifikacije u bankama i kod javnih beležnika do osnivanja kompanija i otvaranja računa.

Lars Gutajl, direktor Nemačko-poljske industrijske i trgovinske komore u Varšavi, procenjuje da je Poljska u digitalizaciji javne uprave najmanje deset godina ispred Nemačke. Većinu administrativnih postupaka moguće je završiti potpuno digitalno, prenosi Večernji list.

Ubrzano se razvija i saobraćajna infrastruktura. Poljska je u poslednje dve decenije proširila mrežu brzih puteva za više od 4.000 kilometara. Pritom primenjuje drugačiji model javnih nabavki, u kojem se u jednom postupku ugovaraju projektovanje i izgradnja, a izvođač preuzima i pribavljanje potrebnih dozvola. Time se izbegava deo dugotrajnih procedura i omogućava istovremeno odvijanje radova.

Među najvećim budućim projektima je izgradnja velikog vazdušnog čvorišta između Varšave i Lođa. Cilj je da se do budućeg aerodroma iz bilo kog dela zemlje vozom može stići za najviše 100 minuta, zbog čega se istovremeno modernizuje i železnička mreža, piše Dnevno.

Poljski uspeh tako se temelji na kombinaciji ulaganja, poreskih olakšica, digitalizacije i brže administracije. Dok se Nemačka suočava sa visokim troškovima, birokratijom i slabim privrednim rastom, njen nekada siromašniji sused postaje sve ozbiljniji ekonomski konkurent.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.