Kada je prostor zatvoren, u njemu se vremenom nakuplja vlaga, a stvaraju se i uslovi pogodni za razvoj buđi. Provetravanje otvaranjem prozora jeste najjednostavnije rešenje, ali istovremeno dovodi do gubitka energije, zbog čega grejanje i klimatizacija moraju intenzivnije da rade.
Jedno od najefikasnijih rešenja za ovaj problem jeste ugradnja rekuperatora vazduha, sistema koji omogućavaju kontinuiranu ventilaciju uz istovremeno iskorišćavanje dela energije iz vazduha koji se izbacuje iz objekta.
Šta su rekuperatori i na kom principu rade?
Rekuperatori su uređaji za mehaničku ventilaciju sa povratom toplote. Njihova funkcija je da obezbede stalnu cirkulaciju vazduha, tako što svež vazduh iz spoljašnje sredine uvode u prostor, dok istovremeno uklanjaju ustajali vazduh iz unutrašnjosti.
Ogrev od prošle godine može da bude pravo blago - šta se dešava sa drvima koja dugo stoje pročitajte OVDE.
Najvažniji deo svakog ovakvog sistema jeste izmenjivač toplote. U njemu se susreću dve odvojene vazdušne struje, topla, odnosno rashlađena vazdušna masa koja napušta prostoriju i svež vazduh koji dolazi spolja. Iako prolaze kroz susedne kanale i ne mešaju se direktno, između njih dolazi do prenosa toplotne energije.
To znači da se zimi toplota iz vazduha koji izlazi koristi za zagrevanje svežeg vazduha koji ulazi, dok se leti princip primenjuje u suprotnom smeru, kako bi se smanjilo zagrevanje unutrašnjosti.
Pored energetske efikasnosti, važna prednost rekuperatora jeste poboljšanje kvaliteta vazduha. Kontinuiranim provetravanjem smanjuje se koncentracija ugljen-dioksida, vlage, neprijatnih mirisa i različitih zagađujućih materija koje nastaju svakodnevnim boravkom u zatvorenom prostoru. Ugrađeni filteri dodatno zadržavaju prašinu, polen i druge čestice iz spoljašnjeg vazduha, što može biti posebno korisno za osobe koje imaju alergije ili žive u područjima sa izraženim zagađenjem.
Svi proveravaju prozore, a zaboravljaju podove - tu se krije razlog većih računa, više detalja pročitajte OVDE.
Da li rekuperator može da zameni grejanje ili klima-uređaj?
Iako tokom rada utiče na temperaturu vazduha koji ulazi u prostoriju, rekuperator nije zamena za klima-uređaj niti za klasičan sistem grejanja. Njegova osnovna namena nije proizvodnja toplote ili hladnoće, već smanjenje energetskih gubitaka koji nastaju prilikom ventilacije.
Uređaj ne koristi kompresor i rashladni gas kao klima-uređaj, već energiju iz vazduha koji se izbacuje prenosi na vazduh koji ulazi. Na taj način doprinosi održavanju prijatnije temperature u prostorijama i rasterećuje postojeće sisteme za grejanje i hlađenje.
Tokom zime, kada je spoljašnja temperatura znatno niža od unutrašnje, vazduh koji napušta prostor prolazi kroz izmenjivač i predaje deo svoje toplote svežem vazduhu koji dolazi spolja. Kod kvalitetnih uređaja efikasnost povrata toplote može dostići, a u određenim uslovima i premašiti 90 odsto. Tako, na primer, ako je u prostoriji 22°C, a napolju 0°C, ulazni vazduh nakon prolaska kroz izmenjivač može biti zagrejan na približno 18-20°C, u zavisnosti od karakteristika uređaja i uslova rada.
Na ovaj način izbegava se direktan ulazak hladnog spoljašnjeg vazduha, kao što je slučaj prilikom otvaranja prozora, a prostor zadržava veći deo već proizvedene toplotne energije.
Tokom leta, rekuperator može da pomogne u očuvanju rashlađenog vazduha u prostoriji. Ukoliko klima-uređaj održava temperaturu od 24°C, dok je napolju 35°C, hladniji vazduh koji se izbacuje iz objekta može da preuzme deo toplote iz spoljašnjeg vazduha koji ulazi. Zahvaljujući tome, temperatura svežeg vazduha biće niža nego što bi bila bez rekuperacije.
Bez pojačavanja grejanja i visokih računa - Islanđani imaju drugačije rešenje, više o tome pročitajte OVDE.
Koliko električne energije troše rekuperatori?
Jedna od značajnih prednosti ovih sistema jeste relativno mala potrošnja električne energije.
Kod lokalnih uređaja, namenjenih ventilaciji pojedinačnih prostorija, potrošnja se najčešće kreće od približno 3 do 15 W, u zavisnosti od brzine ventilatora i modela. Centralni sistemi, koji obezbeđuju ventilaciju većeg broja prostorija ili čitavog objekta, mogu imati prosečnu električnu snagu od oko 30 do 100 W.
Poređenja radi, inverter klima-uređaji tokom održavanja zadate temperature mogu prosečno trošiti nekoliko stotina vati, dok njihova trenutna potrošnja može biti znatno veća pri intenzivnom radu. Zato rekuperatori predstavljaju energetski štedljivo rešenje za kontinuiranu ventilaciju.
Lokalni ili centralni rekuperator?
Prilikom izbora sistema potrebno je najpre razmotriti veličinu objekta, broj prostorija koje je potrebno ventilirati i mogućnosti za izvođenje instalacija. Na tržištu postoje dve osnovne kategorije, lokalni i centralni rekuperatori.
Lokalni rekuperatori namenjeni su ventilaciji jedne prostorije i ugrađuju se direktno u spoljni zid objekta. Za njihovu montažu potrebno je napraviti otvor u zidu. Njihova najveća prednost jeste jednostavnija ugradnja. Mogu predstavljati praktično rešenje za spavaće sobe, dnevne boravke i druge prostorije u kojima je potrebno poboljšati kvalitet vazduha.
Cena kvalitetnih lokalnih rekuperatora poznatijih evropskih proizvođača uglavnom se kreće između 350 i 800 evra po uređaju.
Grejanje može da košta i 70 odsto manje, ali postoji jedna velika prepreka, više detalja pročitajte OVDE.
Postoje i pristupačniji modeli, čije se cene okvirno kreću od 150 do 300 evra.
Centralni rekuperatori predstavljaju kompleksnije rešenje, namenjeno ventilaciji celog stana ili kuće. Sistem se sastoji od centralne ventilacione jedinice i mreže kanala kojima se svež vazduh distribuira do prostorija. Najčešće se ugrađuju tokom izgradnje objekta ili prilikom većeg renoviranja, jer je potrebno obezbediti prostor za ventilacione cevi, razvodne elemente i samu jedinicu. Ona se obično postavlja u tehničkoj prostoriji, na tavanu ili u spuštenom plafonu.
Cena same centralne jedinice kreće se približno od 1.500 do više od 3.000 evra, dok kompletna instalacija za prosečnu porodičnu kuću, zajedno sa projektovanjem, kanalima, anemostatima i montažom, može koštati između 4.000 i 7.000 evra.
Koliko se isplati ulaganje u rekuperator?
Investicija u sistem ventilacije sa povratom toplote na prvi pogled može delovati kao dodatni trošak, posebno kada se uporedi sa cenom klima-uređaja. Međutim, ova dva uređaja nemaju istu namenu i ne treba ih posmatrati kao međusobnu zamenu.
Kada se sve uzme u obzir, rekuperacija vazduha predstavlja ulaganje koje ima višestruke prednosti, omogućava kvalitetniji vazduh u zatvorenom prostoru, čuva deo energije namenjene grejanju i hlađenju i doprinosi stvaranju zdravijeg i prijatnijeg životnog okruženja. Zbog toga o ovakvom sistemu vredi razmišljati ne samo prilikom izgradnje novih objekata, već i tokom adaptacije postojećih stanova i kuća.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)