Pobegao je od vešala, a zatim spasio celu državu od bankrota (nakratko)

Početkom 18. veka Francuska je bila jedna od najmoćnijih država Evrope, ali se iza raskoši Versaja krila ozbiljna finansijska kriza. Ratovi, ogromni državni rashodi i nagomilani dugovi ostavili su kraljevsku kasu gotovo praznom. Porezi su opterećivali stanovništvo, trgovina je stagnirala, a država je sve teže pronalazila novac za svoje obaveze.

U takvoj situaciji na francuskoj političkoj i finansijskoj sceni pojavio se čovek koji je tvrdio da ima rešenje za probleme koje niko drugi nije uspevao da reši. Nije bio Francuz, nije pripadao aristokratiji, a iza sebe je imao prilično neobičnu biografiju.

Zvao se Džon Lo (John Law), bio je Škot, matematičar, kockar, avanturista i čovek koji će u jednom trenutku praktično preuzeti kontrolu nad francuskim finansijama.

Njegova ideja bila je jednostavna, ali za tadašnje prilike revolucionarna: ekonomiji nije potrebno samo zlato i srebro. Novac može biti i papir, a kredit i bankarski sistem mogu da stvore dodatnu ekonomsku aktivnost. Ipak, pre nego što je dobio priliku da svoje ideje sprovede u delo, Lo je morao da pobegne iz zemlje u kojoj je mogao da završi na vešalima.

Dvoboj koji mu je promenio život

Džon Lo rođen je 1671. godine u Edinburgu, u porodici povezanoj sa bankarstvom i trgovinom plemenitim metalima. Njegov otac bio je zlatar i bankar, pa je Lo još od mladosti imao priliku da upozna svet novca, kredita i finansijskih transakcija.

Bio je inteligentan, obrazovan i posebno zainteresovan za matematiku, verovatnoću i ekonomiju. Međutim, nije bio čovek koji se zadovoljavao mirnim životom. Voleo je luksuz, kockanje i društvo, a ambicija mu je često bila veća od opreza.

Kada je kao mladić otišao u London, brzo je stekao reputaciju veštog kockara. Njegovo razumevanje matematike i verovatnoće davalo mu je prednost za kartaškim stolovima, gde je uspevao da zaradi značajne iznose. Sve do 1694. godine, kada je njegov život dobio dramatičan obrt.

Učestvovao je u dvoboju sa Edvardom Vilsonom, tokom kojeg je ubio protivnika. Sud ga je osudio na smrt, ali je Lo uspeo da pobegne iz zatvora i skloni se na evropski kontinent. Time je započeo višegodišnji život putnika i finansijskog avanturiste.

Boravio je u različitim evropskim gradovima, među kojima su bili Amsterdam, Venecija i Pariz. Posebno ga je zainteresovao Amsterdam, tada jedan od najrazvijenijih finansijskih centara sveta. Tamo je proučavao banke, trgovinu, kreditiranje i sistem koji je omogućavao da se novac koristi mnogo efikasnije nego u većem delu Evrope.

Upravo tada počeo je da razvija ideju koja će kasnije postati osnova njegovog velikog finansijskog eksperimenta.

Ideja koja je mogla da promeni ekonomiju

U vreme kada je Lo razvijao svoje teorije, evropska ekonomija se uglavnom oslanjala na zlato i srebro. Novac je morao da ima fizičku vrednost, a količina plemenitih metala često je ograničavala trgovinu i privrednu aktivnost.

Lo je smatrao da je takav sistem nepotrebno ograničavajući.

Prema njegovom mišljenju, problem nije bio samo u nedostatku novca, već i u načinu na koji se novac koristio. Ako bi banke izdavale papirne novčanice koje bi ljudi prihvatali kao sredstvo plaćanja, privreda bi mogla da dobije dodatnu likvidnost. Trgovci bi lakše finansirali poslove, proizvođači bi mogli da povećaju proizvodnju, a država bi imala više mogućnosti da upravlja dugovima.

Papirni novac nije bio potpuno nepoznat u svetu, ali je u Francuskoj postojao snažan otpor prema takvoj ideji. Stanovništvo je vekovima naviklo da vrednost novca povezuje sa zlatom i srebrom, pa je poverenje u papirne novčanice bilo ograničeno.

Lo je pokušao da svoje ideje prvo sprovede u rodnoj Škotskoj. Godine 1705. predstavio je predlog monetarne reforme, ali nije uspeo da dobije podršku vlasti. Nastavio je da putuje Evropom, tražeći vladara koji bi bio spreman da mu poveri upravljanje finansijskim sistemom.

Takvu priliku pronašao je u Francuskoj.

Francuska u finansijskom beznađu

Kada je 1715. godine umro Luj XIV, poznat kao Kralj Sunce, Francuska je nasledila ogromne finansijske probleme. Dugogodišnji ratovi, skupa državna administracija i raskošan kraljevski život ostavili su dubok trag na javnim finansijama.

Pošto je naslednik Luj XV bio maloletan, upravljanje državom preuzeo je regent Filip Orleanski. Francuskoj je bilo potrebno rešenje koje bi ublažilo pritisak dugova i omogućilo normalnije funkcionisanje trgovine. Tradicionalne metode, poput povećavanja poreza i smanjivanja rashoda, nisu davale dovoljno brze rezultate. Lo je u tome video svoju priliku.

U Francusku je stigao 1714. godine, a zahvaljujući ranijim poznanstvima uspeo je da dođe do Filipa Orleanskog. Regent je bio zainteresovan za njegove ideje i spreman da sasluša predlog koji bi mogao da popravi finansijsko stanje kraljevstva. Lo je tvrdio da je moguće pokrenuti privredu povećanjem količine novca u opticaju, ali bez potrebe da država prethodno obezbedi odgovarajuću količinu zlata i srebra.

Njegov plan podrazumevao je osnivanje banke koja bi izdavala papirne novčanice, dok bi finansijski sistem bio povezan sa trgovinom i državnim dugom.

Za Francusku je to bila velika promena. Za Loa – prilika života.

Banka koja je trebalo da pokrene Francusku

Godine 1716. Lo je dobio dozvolu da osnuje Banque Générale, privatnu banku koja je mogla da izdaje papirne novčanice. Za razliku od tadašnjih uobičajenih načina plaćanja, novčanice su omogućavale lakše obavljanje trgovinskih transakcija. Banka je trebalo da ih izdaje uz pokriće u zlatu i srebru, čime bi se stvorilo poverenje u novi oblik novca.

Lo je verovao da će veća dostupnost novca podstaći trgovinu, investicije i proizvodnju. U početku su rezultati bili ohrabrujući. Papirne novčanice bile su praktičnije od metalnog novca, a poslovni ljudi počeli su da ih prihvataju. Međutim, Lo nije želeo da se zaustavi na banci.

Smatrao je da je potrebno povezati bankarski sistem sa velikim trgovinskim poduhvatom koji bi donosio prihode, podstakao kolonijalnu trgovinu i istovremeno pomogao državi da smanji dugove. Već 1717. godine osnovao je Kompaniju Zapada (Compagnie d'Occident), poznatiju kao Misisipi kompanija.

Ona je dobila privilegije za trgovinu sa francuskim kolonijama u Severnoj Americi, naročito na području Luizijane i doline reke Misisipi. U Loovoj viziji, kolonije su predstavljale ogromno buduće bogatstvo, a kompanija je trebalo da postane motor francuske trgovine.

Međutim, to je bio tek početak. U naredne tri godine Lo će proširiti svoje poslovno carstvo do neslućenih razmera. Francuska će mu poveriti sve više finansijskih ovlašćenja, investitori će se otimati za akcije njegove kompanije, a Pariz će postati poprište jedne od najvećih berzanskih groznica u dotadašnjoj istoriji. Uskoro će se činiti da je Lo pronašao način da istovremeno obogati investitore i izvuče državu iz dugova.

I u tom trenutku počeće da nastaju pukotine u sistemu koji je izgradio.

Drugi i poslednji deo priče o Džonu Lou: propast - kako je uspeo da sruši svoje finansijsko carstvo. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: