Globalni bum veštačke inteligencije počinje sve više da utiče i na sektore koji na prvi pogled nemaju mnogo veze sa novim tehnologijama. Ulaganja u data-centre, proizvodnju čipova i energetsku infrastrukturu povećavaju potrebu za transportom industrijske opreme i robe, dok zagušenja u lukama dodatno podižu cene prevoza. Zbog takvih okolnosti danski brodarski gigant Maersk ponovo je povećao očekivanja poslovne zarade, piše Global banking and finance.
Prema izveštaju Reutersa od 5. novembra, kompanija je treći put ove godine podigla prognozu finansijskih rezultata za 2026. godinu. Međutim, iza boljih očekivanja ne stoji samo veći obim trgovine, već pre svega rast cena transporta i ograničeni kapaciteti u međunarodnom pomorskom saobraćaju.
Maersk očekuje zaradu do 14,5 milijardi dolara
Jedna od najvećih svetskih kompanija za kontejnerski transport sada očekuje da će njena osnovna EBITDA do kraja godine dostići između 14 i 14,5 milijardi dolara.
Prethodna prognoza kretala se između 10,5 i 12,5 milijardi dolara.
Povećana su i očekivanja kada je reč o operativnoj dobiti, odnosno EBIT-u, koji bi trebalo da dostigne između osam i 8,5 milijardi dolara, dok je ranija procena bila od 4,5 do 6,5 milijardi dolara.
Ovakve projekcije pokazuju koliko su se promenili uslovi na tržištu pomorskog transporta, ali i koliko kompanije mogu da profitiraju kada potražnja za prevozom raste, a raspoloživi kapaciteti postaju ograničeni.
Cene kontejnerskog transporta više nego udvostručene
Jedan od najvažnijih razloga za povećanje prognoze jeste rast cena prevoza robe.
Prema podacima koje je objavio Maersk, prosečne spot cene kontejnerskog transporta u trećem kvartalu porasle su za 46 odsto u odnosu na prethodna tri meseca.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, cene su bile više nego udvostručene.
Veliki uticaj na takvo kretanje imala su zagušenja u lukama, posebno u Aziji, gde su vremenske nepogode dodatno usporavale pretovar i raspoloživost brodova.
U jednom trenutku prosečno čekanje brodova u svetskim lukama dostiglo je 16,6 sati, što je najviši nivo od januara 2023. godine, navodi kompanija u svom poslovnom izveštaju.
To znači da brodovi duže čekaju na utovar i istovar, dok se raspoloživi transportni kapaciteti teže koriste za nove isporuke.
Kako veštačka inteligencija utiče na transport robe?
Razvoj veštačke inteligencije zahteva ogromna ulaganja u infrastrukturu. Za izgradnju data-centara potrebni su specijalizovani čipovi, serveri, sistemi za hlađenje, energetska oprema i drugi industrijski proizvodi koji se transportuju širom sveta.
Upravo zbog toga rast ulaganja u AI infrastrukturu postaje dodatni pokretač međunarodne trgovine.
Izvršni direktor Maerska Vinsent Klerk istakao je da globalna trgovina ostaje otporna uprkos geopolitičkoj neizvesnosti i poremećajima u lancima snabdevanja.
Prema njegovim rečima, potražnju sve više pokreću velika ulaganja u elektrifikaciju, energetiku i ubrzanu izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Drugim rečima, AI bum ne donosi rast samo proizvođačima čipova i tehnološkim kompanijama, već stvara dodatni posao i za brodare, logističke firme i luke.
Dobit raste, ali akcije kompanije pale 11 odsto
Iako je Maersk povećao prognozu godišnje zarade, reakcija investitora na berzi bila je negativna.
Akcije kompanije pale su oko 11 odsto nakon objave rezultata, jer su analitičari očekivali povećanje prognoze, dok je ostvarena dobit u trećem kvartalu bila ispod njihovih procena.
Maersk je u tom periodu ostvario EBITDA od 4,7 milijardi dolara, što predstavlja rast od 75 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Ipak, rezultat je bio ispod prosečnog očekivanja analitičara od 5,04 milijarde dolara.
Kao razlozi za slabiji rezultat u odnosu na prognoze navode se manji obim transporta od očekivanog i veći troškovi u sektoru pomorskog prevoza.
Povratak brodova kroz Suecki kanal mogao bi da promeni situaciju
Jedan od faktora koji bi u narednom periodu mogao da utiče na cene transporta jeste postepeni povratak brodova na rutu kroz Suecki kanal.
Mnoge brodarske kompanije izbegavale su ovu plovnu rutu od kraja 2023. godine zbog napada jemenskih Huta u Crvenom moru, zbog čega su brodovi često morali da koriste duže rute oko Afrike.
Maersk je najavio postepeni povratak pojedinih linija kroz Suecki kanal, što bi vremenom moglo da smanji vreme putovanja i pritisak na raspoložive kapacitete.
Dolazak novih brodova na tržište takođe bi mogao da ublaži trenutna ograničenja i izvrši pritisak na cene transporta.
Kompanija ipak očekuje da će globalni obim kontejnerskog transporta tokom 2026. godine porasti za oko četiri odsto.
Da li bi skuplji transport mogao da utiče na cene proizvoda?
Rast cena kontejnerskog transporta važan je i za kompanije koje uvoze robu, sirovine, industrijsku opremu i potrošačke proizvode.
Kada prevoz postane skuplji, uvoznici i proizvođači suočavaju se sa većim troškovima logistike. Deo tih troškova može biti prenet na krajnje kupce, mada to zavisi od vrste proizvoda, konkurencije, ugovora i mogućnosti kompanija da apsorbuju dodatne izdatke.
Zbog toga kretanje cena pomorskog transporta pažljivo prate i proizvođači i trgovci, ali i kompanije koje zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja.
Maerskov izveštaj pokazuje da se uticaj razvoja veštačke inteligencije širi daleko izvan tehnološkog sektora. Dok se širom sveta grade novi data-centri i povećavaju ulaganja u čipove i energetiku, raste i potreba za transportom opreme koja omogućava razvoj ove industrije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)