Inicijativa bi mogla da promeni pravila evropskog vinskog tržišta, ali se tom predlogu protive pojedine velike zemlje proizvođači vina.
Francuski poslanik u Evropskom parlamentu Erik Sarđakomo pokrenuo je inicijativu za ukidanje zabrane koja potiče još iz tridesetih godina prošlog veka, piše briselski portal Raporter.
Šest sorti grožđa decenijama pod zabranom
Zabrana se odnosi na šest američkih sorti grožđa: noa, otelo, izabela, žakez, klinton i herbemon.
Ove sorte stigle su u Evropu iz Severne Amerike tokom 19. veka, ali je njihova komercijalna upotreba za proizvodnju vina kasnije ograničena.
Francuska je zabranu uvela tridesetih godina prošlog veka, dok su druge evropske zemlje sledile njen primer tokom sedamdesetih godina.
Sada se ponovo otvara pitanje da li bi proizvođačima trebalo omogućiti da koriste ove sorte za proizvodnju vina namenjenog tržištu.
Zašto se traži ukidanje zabrane?
Erik Sarđakomo, koji predvodi pregovore o izmeni pravila Evropske unije o poljoprivrednim tržištima, smatra da je postojeća zabrana zastarela.
On ukazuje na činjenicu da vina proizvedena od ovih sorti već mogu slobodno da se uvoze i konzumiraju u Evropi, iako njihova komercijalna proizvodnja ostaje zabranjena.
Zagovornici promene pravila ističu da današnji vinogradari imaju znanje i tehnologiju potrebne za kvalitetnu proizvodnju vina.
Prema njihovom stavu, tržište bi trebalo da odlučuje o tome koja će vina biti uspešna, umesto da određene sorte budu unapred isključene iz komercijalne proizvodnje.
Stručnjak za vinogradarsko nasleđe Žerom Vijare takođe smatra da problem ne mora biti u samom kvalitetu grožđa, već u načinima na koje se vino nekada proizvodilo.
On ukazuje da bi vinogradarima trebalo omogućiti slobodu izbora sorti koje žele da uzgajaju.
Francuska, Italija i Španija protiv promene pravila
Predlog o ukidanju zabrane izaziva protivljenje dela evropske vinske industrije.
Protivnici upozoravaju da američke sorte grožđa uglavnom daju visoke prinose, što bi moglo da utiče na proizvodne kapacitete evropskog vinskog sektora.
Jedan od argumenata odnosi se i na specifičan mošusni ukus vina proizvedenih od ovih sorti, koji se u vinskom svetu često smatra nepoželjnim.
Francuska, Italija i Španija već su se 2019. godine usprotivile sličnom predlogu Evropske komisije.
Tada su upozorile da bi ukidanje zabrane moglo da ugrozi reputaciju evropskih vina.
Među pitanjima koja otvaraju protivnici nalaze se kvalitet vina, otpornost sorti na bolesti, kao i odnos ponude i potražnje u trenutku kada potrošnja alkohola u Evropi opada.
Evropski parlament podržao izmene, ali dogovor nije postignut
Evropski parlament je ranije ove godine podržao izmene koje bi omogućile legalizaciju spornih sorti grožđa.
Međutim, tokom pregovora sa Savetom Evropske unije amandmani su odbačeni zbog protivljenja zemalja koje proizvode vino.
Sarđakomo sada pokušava da iste izmene uključi u novu regulativu o zajedničkoj organizaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Predviđeno je da se nova pravila primenjuju nakon 2027. godine.
Zašto su ove sorte prvobitno zabranjene?
Zabrana američkih sorti grožđa u Francuskoj uvedena je tokom tridesetih godina prošlog veka, u periodu velike krize izazvane prekomernom proizvodnjom vina i padom cena.
Tadašnje vlasti su, pored ekonomskih razloga, tvrdile da ove sorte negativno utiču na kvalitet i međunarodni ugled francuskih vina.
Gotovo vek kasnije, pitanje njihove komercijalne proizvodnje ponovo je otvoreno, ali konačan dogovor na nivou Evropske unije još nije postignut.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)