Slom celog sistema - kako je pukla najveća finansijska prevara 18. veka

Prvi deo priče o Džonu Lou, ekonomisti, ubici i avanturisti, pročitajte na ovom linku. 

Francuska je verovala da je pronašla put do bogatstva, sve dok se finansijski sistem nije urušio. U Parizu početkom 18. veka postojao je jedan čovek čije je ime postalo sinonim za bogatstvo, moć i finansijsku budućnost Francuske. Njegova banka izdavala je novac, njegova kompanija kontrolisala je sve veći deo međunarodne trgovine, a njegove akcije kupovali su aristokrati, trgovci i obični građani.

Džon Lo, škotski finansijer koji je nekoliko godina ranije stigao u Francusku sa idejom o papirnom novcu, postao je jedan od najuticajnijih ljudi u zemlji.

U januaru 1720. godine imenovan je za generalnog kontrolora finansija Francuske. U njegovim rukama našli su se državni novac, bankarski sistem i kompanija koja je upravljala ogromnim trgovinskim privilegijama.

Činilo se da je njegov plan uspeo. Francuska je dobila novi finansijski sistem, a investitori su preko noći postajali milioneri. Ali ispod površine tog prividnog prosperiteta nalazio se problem koji će uskoro postati nemoguće sakriti: vrednost akcija rasla je mnogo brže od stvarnog bogatstva koje je kompanija mogla da stvori.

Kolonijalna trgovina i finansijsko carstvo 

Nakon osnivanja Kompanije Zapada 1717. godine, Lo je počeo da širi poslovanje. Njegova kompanija dobila je sve veće privilegije u trgovini sa francuskim kolonijama, a zatim i pristup drugim važnim trgovačkim tržištima.

Godine 1718. banka je prešla pod kontrolu francuske države i dobila naziv Banque Royale. Iako je formalno postala državna institucija, Lo je zadržao ključnu ulogu u njenom upravljanju.

Naredne godine kompanija je preuzela dodatne trgovačke privilegije, uključujući trgovinu sa Afrikom, Kinom i Istočnom Indijom. Njeni poslovi objedinjeni su pod nazivom Kompanija Indija (Compagnie des Indes), mada je u javnosti i dalje bila poznata kao Misisipi kompanija.

Lo je tako stvorio poslovni sistem koji je povezivao banku, državni dug, kolonijalnu trgovinu i berzansko tržište. Njegova zamisao bila je da prihodi kompanije pomognu u finansiranju države, dok bi banka omogućavala da novac lakše cirkuliše kroz ekonomiju.

Dodatno je proširio ovlašćenja kompanije, koja je dobila pravo kovanja novca i prikupljanja velikog dela državnih poreza.

U januaru 1720. godine Lo je postao generalni kontrolor i nadzornik finansija. Čovek koji je nekada bežao od smrtne kazne sada je praktično upravljao monetarnim i finansijskim sistemom jedne od najvećih evropskih država.

Akcije koje su ljude pretvarale u milionere

Najveći spektakl tek je počinjao.

Akcije Misisipi kompanije postale su predmet ogromne potražnje. Investitori su verovali da će kompanija ostvariti ogromne prihode od trgovine i prirodnih bogatstava francuskih kolonija u Severnoj Americi.

Posebno je privlačila priča o Luizijani, ogromnoj teritoriji oko reke Misisipi, za koju se u Evropi verovalo da krije neiscrpna prirodna bogatstva, uključujući zlato i srebro.

Stvarnost je bila mnogo složenija. Francuske kolonije bile su slabo razvijene, trgovina je bila ograničena, a očekivani prihodi nisu mogli da opravdaju optimizam koji je vladao na tržištu. Ipak, to nije sprečavalo rast cena akcija.

Početkom 1719. godine jedna akcija kompanije vredela je oko 500 livri. Do decembra iste godine cena je dostigla približno 10.000 livri. Za manje od godinu dana vrednost akcija porasla je oko dvadeset puta.

Pariz je zahvatila prava berzanska groznica. Ulica Kinkampoa, u kojoj su se okupljali trgovci i posrednici, postala je simbol nove finansijske euforije. Ljudi su dolazili iz različitih delova Francuske kako bi kupovali akcije.

Nisu ulagali samo bogati aristokrati i trgovci. U berzansku groznicu uključivali su se i pripadnici srednje i niže klase. Pojedini su prodavali kuće, nakit i drugu imovinu kako bi došli do novca za kupovinu akcija.

Priče o brzo stečenom bogatstvu širile su se gradom, a pojedini investitori preko noći su postajali milioneri. Upravo iz ovog perioda potiče i širenje upotrebe francuske reči „milioner“. Međutim, postojao je jedan ozbiljan problem: rast cena akcija sve više se oslanjao na novac koji je izdavala banka, a ne na stvarne prihode kompanije.

Kada je papirni novac počeo da potkopava sistem

Loov sistem imao je jednu osnovnu slabost. Banka je izdavala sve više novčanica, a deo tog novca završavao je na tržištu akcija. Kako je potražnja rasla, kompanija je izdavala nove akcije, a investitori su ih kupovali koristeći bankarske novčanice ili državne obveznice.

Time je stvoren začarani krug. Rast vrednosti akcija podsticao je ljude da kupuju još više, a dodatno izdavanje novca omogućavalo je da se taj rast nastavi. Problem je nastao kada su pojedini investitori poželeli da zaradu pretvore u zlato i srebro.

Do tada je sistem funkcionisao uglavnom zato što su ljudi verovali u papirni novac i očekivali da će ga moći zameniti za plemenite metale. Međutim, kada je sve više njih pokušalo da povuče novac iz banke, postalo je jasno da sistem ne može lako da ispuni sva obećanja.

Lo je pokušao da zaustavi odliv zlata ograničavanjem isplata u metalnom novcu. U međuvremenu je papirnim novčanicama dao dodatnu ulogu u ekonomiji, pa su one postale zakonsko sredstvo plaćanja.

Ali administrativne mere nisu mogle da vrate poverenje. Kada su ljudi shvatili da papirni novac i akcije ne mogu neograničeno da zadrže svoju vrednost, počela je rasprodaja.

Veliki slom 1720. godine

Početkom 1720. godine akcije Misisipi kompanije počele su da gube vrednost. Pokušaji da se njihov pad zaustavi dodatnim finansijskim merama samo su produbili krizu. Lo je pokušao da održi cenu akcija i obećao da će banka otkupljivati njihove akcije po visokoj, unapred utvrđenoj ceni. Time je, međutim, dodatno povećao količinu novca u opticaju.

Poverenje je nastavilo da slabi, inflacija je rasla, a razlika između nominalne vrednosti novčanica i njihove stvarne kupovne moći postajala je sve očiglednija. U maju 1720. godine Loov sistem počeo je da se raspada pod teretom sopstvenih obećanja. Pokušaji da se istovremeno kontrolišu vrednost akcija, količina novca i cena plemenitih metala nisu dali rezultate. Do septembra 1720. akcije su pale na približno 2.000 livri, a do decembra na oko 1.000. Naredne godine njihova cena spustila se na približno 500 livri, nivo sa početka velikog uspona.

Investitori koji su uložili životnu ušteđevinu ostali su bez velikog dela imovine. Oni koji su pozajmljivali novac da bi kupovali akcije našli su se u još težem položaju. Francuska je izgubila poverenje u papirni novac, a finansijski eksperiment koji je trebalo da pomogne državi da izađe iz dugova postao je simbol jednog od najvećih tržišnih slomova tog doba.

Beg iz Francuske i kraj jedne velike ambicije

Džon Lo više nije imao političku i finansijsku moć koju je uživao samo nekoliko meseci ranije. Njegov položaj postao je neodrživ, a u decembru 1720. napustio je Francusku i otišao u Brisel. Kasnije je boravio u Veneciji, gde je nastavio da se bavi finansijama i kockanjem.

Umro je u Veneciji 1729. godine, daleko od Pariza i političkog centra u kojem je nekada imao gotovo neograničen uticaj. Njegova smrt nije značila i kraj Misisipi kompanije. Posle finansijskog sloma kompanija je reorganizovana i nastavila je da posluje, posebno u trgovini i kolonijalnim poslovima.

Ipak, Loov monetarni eksperiment ostavio je duboke posledice. Francuska je izgubila poverenje u papirni novac, a trebalo je da prođe više decenija pre nego što će ponovo ozbiljnije pokušati da ga uvede u širu upotrebu.

Vizionar ili prevarant? Istorijska ocena Džona Loa nije sasvim jednostavna.

Dugo je posmatran prvenstveno kao avanturista koji je svojim ambicijama i finansijskim manipulacijama izazvao katastrofu. Međutim, kasniji ekonomski istoričari ukazivali su na to da su njegove osnovne ideje o kreditiranju, bankarstvu i ulozi novca u privredi imale značaj i da nisu sve bile pogrešne.

Lo je razumeo nešto što će kasnije postati jedan od temelja modernog bankarstva: privreda ne može da napreduje ako je količina novca i kredita potpuno ograničena raspoloživim zalihama plemenitih metala. Njegova greška bila je u tome što je pokušao da previše različitih funkcija objedini u jednom sistemu, uz preveliko oslanjanje na poverenje investitora i neprestani rast vrednosti imovine.

Banka, država, kompanija i berza postali su međusobno toliko povezani da je kriza u jednom delu sistema ugrozila sve ostale. Tri veka kasnije, Misisipi balon i dalje se proučava kao jedan od najpoznatijih primera finansijske manije u istoriji.

Džon Lo je pionirski uveo:

• Fiat papirni novac (novac koji izdaje država, a nije podržana plemenitim metalom)

• Centralno bankarstvo

• Monetarnu ekspanziju za podsticanje rasta

• Tržišta kapitala podržana državnim dugom

Ukratko, sve što danas radi Volstrit, između ostalih, Lo je uradio prvi. S tom razlikom što danas postoje zakoni koji sprečavaju da jedan čovek uruši ceo sistem. 

Ako ste propustili, prvi deo priče o Džonu Lou možete pročitati u odvojenoj vesti. 

Bizportal je pisao i o Džonu Mekafiju, milioneru koji je imao veoma uzbudljiv život, što možete videti na ovom linku. 

Kraj. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: