Turizam više neće biti isti - klimatske promene teraju milione turista ka hladnijim destinacijama

Klimatske promene brzo menjaju pravila evropskog letnjeg turizma.

Dok se jug kontinenta suočava sa razornim posledicama toplotnih talasa, suša i požara, Škotska gorja beleži snažan priliv gostiju koji traže klimatsko utočište i predah od ekstremnih temperatura, prema sveobuhvatnoj analizi BBC-ja.

"Ljudi su nekada dolazili u gorja i govorili: 'Prelepo je, loše je vreme.' Sada dolaze upravo zbog vremena", kaže Džejms Maklaud, portir u hotelu Glenko Haus u Škotskoj gorji.

On vidi veliku promenu u očekivanjima posetilaca.

"Čini se da im više ne smetaju muve ili kiša. Samo su srećni što nije previše vruće", navodi on.

Beg od vrućine

Požari, suše i rekordni toplotni talasi čine letnje mesece u južnoj Evropi sve neprijatnijim i nepredvidivim.

Nasuprot tome, Škotska i druge severnoevropske zemlje sve više se pojavljuju kao destinacije za "kulkacije", odmore u hladnijim, umerenijim klimatskim uslovima.

Preliminarni podaci podržavaju ovaj trend. Broj posetilaca severnoevropskih zemalja - Danske, Finske, Islanda, Irske, Norveške, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva - porastao je za 10 procenata od aprila do juna u poređenju sa istim periodom 2025. godine, prema podacima Evropske turističke komisije (ETK), koje je izvestio BBC.

Region je nadmašio sve ostale evropske podregione.

Evropska kompanija za iznajmljivanje kuća za odmor Awaze izvestila je da su se pretrage za terminom "beg od vrućine" utrostručile u poslednja tri meseca, dok su se pretrage za terminom „kulkacija“ više nego učetvorostručile.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Cottages.com je saopštio da su njihovi oglasi za Škotsku bili najpregledaniji ovog leta.

U samom Glenkou, Nacionalni fond za Škotsku beleži osam procenata više posetilaca nego prošle godine.

Posetioci često kažu da je "osvežavajuće hladno" u poređenju sa jugom Francuske i Španije, prema rečima menadžerke operacija Emili Brajs. Kris Grinvud, viši istraživač u Mofat centru za turizam i razvoj poslovanja na Univerzitetu Glazgov Kaledonijan, kaže da je došlo do „ogromne promene“ u izboru letnjih destinacija među bogatijim britanskim porodicama.

Sever postaje novo utočište od paklenih temperatura

Sve više, kaže on, menjaju svoj odmor u Toskani za škotsko gorje. Istovremeno, način na koji se Škotska predstavlja turistima se menja.

"Ove godine, Škotska je prestala da se prodaje kao 'gruba' i počela je da se prodaje kao 'umerena'", ističe Grinvud.

Kretanje evropskih turista ka severu nije ograničeno samo na Škotsku i nordijske zemlje.

Holandski primorski grad Hag nedavno je privukao pažnju nakon što ga je Njujork tajms opisao kao novu destinaciju za "hlađenje" dok se južna Evropa pregreva.

Grad kombinuje međunarodne institucije i urbanu kulturu sa deset kilometara obale, barovima na plaži, dinama i biciklističkim stazama. Ali njegova rastuća popularnost donela je i probleme.

U priobalnom okrugu Kejkduin, ulice su ovog leta povremeno bile zvanično zatvorene za sve osim stanovnika kako bi se sprečile saobraćajne gužve izazvane prilivom automobila. U obližnjem Zandvortu, stanovnici su čak postavili lažne saobraćajne znakove kako bi obeshrabrili turiste da dolaze. Druga strana medalje Sličan pritisak oseća i Škotska gorja.

Grinvud upozorava da je niz škotskih lokaliteta poznatih na društvenim mrežama, poput Vilinski bazeni na ostrvu Skaj i Edinburške kraljevske milje, postao "žrtva sopstvene viralnosti".

Prošlog meseca, Edinburg je postao prvi škotski grad koji je uveo turističku taksu. Naknada od pet procenata dodaje se ceni hotelskog smeštaja, od čega gradske vlasti očekuju do 50 miliona funti prihoda godišnje.

Namera je da se ublaži pritisak turizma na javne službe, javne prostore i stanovnike grada. Ali čak ni Škotska nije izuzeta od posledica klimatskih promena.

Ovog leta, požari su zahvatili Nacionalni park Kerngorms i Arturovo sedište u Edinburgu, dok se planinski rizort Glenko prilagođava sve nepouzdanijim zimskim snežnim uslovima, proširujući svoju ponudu na letnje aktivnosti poput planinskog biciklizma, piše Poslovni dnevnik.

Ključno pitanje, zaključuje Bi-Bi-Si, jeste da li nova popularnost škotske divljine može biti održiva ili će rast turističkog saobraćaja ostaviti dovoljno netaknute prirode za generacije koje dolaze.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.