Naknada za legalizaciju kreće se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije i tipa objekta. Za usvajanje zakona glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a troje je bilo uzdržano.

Zakon predviđa evidentiranje i upis u katastar nepokretnosti, čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – prodavati je, nasleđivati, koristiti kao hipoteku i priključivati na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Istovremeno, zakon uvodi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju: svi objekti bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju za izvođenje radova biće upisani kao vlasništvo države.

https://bizportal.rs/nekretnine/jasno-i-precizno-najkraci-vodic-za-legalizaciju-nekretnina-tako-da-svako-bude-svoj-na-svome/

Primena zakona počinje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave se podnose u roku od 45 dana. Postupak legalizacije traje dva meseca, uz mogućnost izuzetaka za one koji zbog opravdanih razloga nisu podneli prijavu na vreme – oni mogu to učiniti u roku od godinu dana uz odgovarajuću dokumentaciju.

U postupak legalizacije spadaju objekti izgrađeni suprotno zakonu, oni bez odobrenja za izvođenje radova, objekti sa privremenom građevinskom dozvolom pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti naplatnih stanica, privremenih saobraćajnica ili objekti čije pravo vlasništva nije upisano u katastar.

Digitalna platforma koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom, omogućiće građanima da prijave svoje objekte i završe legalizaciju online.

Naknada za legalizaciju zavisi od zone i veličine objekta:

Gradovi >100.000 stanovnika: ekstra i prva zona 500 evra, druga 250, treća 150, četvrta i ostale 100 evra

Gradovi 50.000–100.000 stanovnika: ekstra i prva zona 300 evra, druga 200, treća i ostale 100 evra

Opštine <50.000 stanovnika i sela: 100 evra

Magacini, skladišta, ekonomski objekti i proizvodni pogoni: površina do 500 m² – besplatno, preko 500 m² – 10 evra po m²

Zakon sadrži i socijalnu komponentu – vlasnici koji žive u jedinoj nepokretnosti sa porodicom, samohrani roditelji, primaoci socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borci i porodice sa troje i više dece ne plaćaju naknadu.

Cilj zakona je da reši problem od oko 4,8 miliona objekata u Srbiji čiji vlasnici nisu utvrđeni, jer prethodni zakoni od 1997. do 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a bespravna gradnja i dalje je rasprostranjena, naročito u velikim gradovima, prenosi Tanjug.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.