Poklon, testament ili doživotno izdržavanje - koliko košta da stan prepišete na dete i šta je najpovoljnije?

Kada roditelji žele da stan, kuću ili drugu nekretninu ostave deci, jedna od najvažnijih odluka jeste na koji način će to učiniti. Neki se odlučuju za ugovor o poklonu, drugi za testament, dok ima i onih koji biraju ugovor o doživotnom izdržavanju. Iako sva tri načina mogu da dovedu do toga da dete jednog dana postane vlasnik nekretnine, razlike u troškovima, porezima i pravnim posledicama mogu biti značajne.

Posebno je važno znati da se ne plaća samo sastavljanje dokumenta kod javnog beležnika. U zavisnosti od izabranog načina prenosa, mogu nastati i troškovi poreza, ostavinskog postupka i upisa vlasništva u katastar.

Za roditelje koji žele da nekretninu prenesu na dete, ugovor o poklonu često je najjednostavnija opcija, dok testament omogućava da vlasništvo ostane kod roditelja do kraja života. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima drugačiju svrhu i podrazumeva stvarnu obavezu brige o primaocu izdržavanja.

Ugovor o poklonu: Koliko košta prepisivanje stana na dete?

Ugovor o poklonu jedna je od najčešćih opcija kada roditelj želi da stan ili kuću prenese na dete još za života.

U ovom slučaju vlasništvo se prenosi na dete nakon zaključenja i solemnizacije ugovora kod javnog beležnika, uz sprovođenje upisa u katastar.

Dobra vest je da su roditelj i dete, kao poklonodavac i poklonoprimac, oslobođeni poreza na poklon, jer pripadaju prvom naslednom redu.

Međutim, to ne znači da je postupak potpuno besplatan.

Cena javnog beležnika zavisi od vrednosti nekretnine, a prema važećoj javnobeležničkoj tarifi roditelji i deca imaju pravo na umanjenje nagrade za 50 odsto kod ugovora o poklonu.

Na primer, ako je vrednost nekretnine između 2,5 i pet miliona dinara, redovna nagrada za solemnizaciju iznosi 18.144 dinara, dok se kod poklona između roditelja i deteta obračunava 50 odsto tog iznosa, odnosno 9.072 dinara.

Na to se dodaju propisani troškovi javnog beležnika, kao i naknada za upis u katastar.

Važno je naglasiti da se vrednost za obračun javnobeležničke nagrade utvrđuje prema pravilima tarife, pa konačan iznos zavisi od konkretnog predmeta.

Šta treba znati kod ugovora o poklonu?

• Dete postaje vlasnik nekretnine nakon sprovedenog prenosa.
• Roditelj i dete oslobođeni su poreza na poklon.
• Plaćaju se javnobeležnička nagrada i troškovi postupka.
• Plaća se i propisana naknada za upis u katastar.
• Roditelj može da zadrži pravo doživotnog stanovanja ili plodouživanja ako se ono pravilno ugovori i upiše.

Ovo poslednje posebno je važno za roditelje koji žele da nekretninu prenesu na dete, ali da i dalje imaju sigurnost da mogu da žive u svom stanu do kraja života.

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Nema prenosa odmah, ali postoje druge obaveze

Druga mogućnost je ugovor o doživotnom izdržavanju.

Njime se primalac izdržavanja obavezuje da će se nakon njegove smrti određena imovina preneti na davaoca izdržavanja, dok se druga strana obavezuje da će ga izdržavati i brinuti o njemu do kraja života.

To može da podrazumeva obezbeđivanje hrane, odeće, stanovanja, nege u bolesti, troškova lečenja i drugih svakodnevnih potreba.

Za razliku od ugovora o poklonu, vlasništvo se ne prenosi odmah. Nekretnina prelazi na davaoca izdržavanja nakon smrti primaoca, u skladu sa ugovorom.

Ovaj ugovor mora biti solemnizovan kod javnog beležnika, koji je dužan da ugovorne strane upozori na njegove pravne posledice.

Kada je reč o troškovima, javnobeležnička nagrada zavisi od vrednosti nekretnine, a za solemnizaciju se obračunava 60 odsto nagrade predviđene osnovnom tarifom.

Međutim, postoji još jedan važan trošak koji treba uzeti u obzir – porez na prenos apsolutnih prava, čija je opšta stopa 2,5 odsto.

Poreska obaveza kod ovog ugovora nastaje nakon smrti primaoca izdržavanja, a obveznik je davalac izdržavanja.

Ipak, postoji značajno poresko oslobođenje za supružnika i potomke, odnosno lica iz prvog naslednog reda, i to za deo imovine koji bi po zakonu nasledili da je nasleđe bilo otvoreno na dan zaključenja ugovora.

To znači da se poreski tretman ne može svesti na jednostavno pravilo da dete uvek plaća 2,5 odsto ili da je u potpunosti oslobođeno. Zavisi od porodičnih okolnosti i zakonskog naslednog udela.

Važno je i to da imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca i ne deli se kao obična nasledna imovina. Zbog toga je ovaj ugovor posebno značajan kada postoji više potencijalnih naslednika.

Testament: Koliko košta i kada se stan prenosi na naslednika?

Treća mogućnost je testament, odnosno zaveštanje.

Njime vlasnik nekretnine određuje kome će pripasti njegova imovina nakon smrti. Za razliku od ugovora o poklonu, testament ne prenosi vlasništvo odmah, već proizvodi naslednopravno dejstvo nakon smrti ostavioca.

To znači da roditelj do kraja života ostaje vlasnik stana i može da ga koristi, a u skladu sa zakonom i da njime raspolaže.

Testament može biti sačinjen u različitim zakonom propisanim oblicima, a jedna od mogućnosti je i javnobeležnički testament.

Prema važećoj javnobeležničkoj tarifi, sastavljanje testamenta kod javnog beležnika košta 21.600 dinara.

Međutim, tu se troškovi ne završavaju.

Nakon smrti ostavioca sprovodi se ostavinski postupak, u kojem se utvrđuje ko ima pravo na nasleđe i kome pripada nekretnina.

Nagrada javnog beležnika kao poverenika suda zavisi od vrednosti celokupne zaostavštine, a ne samo od vrednosti stana.

Prema važećoj tarifi, za zaostavštinu vrednu između pet i sedam miliona dinara nagrada iznosi 38.880 dinara, dok za vrednost između sedam i deset miliona dinara iznosi 64.800 dinara.

Uz to mogu postojati i drugi troškovi postupka.

Kada je reč o porezu, deca koja nasleđuju imovinu od roditelja oslobođena su poreza na nasleđe jer pripadaju prvom naslednom redu.

Ipak, testament ne znači da vlasnik može potpuno da isključi sve zakonske naslednike. Potrebno je voditi računa o pravilima o nužnom delu, odnosno pravima naslednika kojima zakon garantuje određeni deo zaostavštine.

Šta je najjeftinije: Poklon, testament ili doživotno izdržavanje?

Odgovor zavisi od vrednosti nekretnine, porodičnih odnosa i toga kada vlasnik želi da prenese imovinu.

Ukoliko roditelj želi da dete odmah postane vlasnik stana, ugovor o poklonu često je finansijski najpovoljnija opcija, posebno zbog oslobađanja od poreza na poklon i umanjene javnobeležničke nagrade.

Testament može biti odgovarajući izbor za roditelja koji želi da zadrži potpunu kontrolu nad nekretninom do kraja života. Međutim, nakon smrti sledi ostavinski postupak i troškovi povezani sa njim.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ima drugačiju svrhu. Njime se obezbeđuje izdržavanje i briga o primaocu, a prenos imovine predstavlja protivčinidbu za stvarno pruženo izdržavanje. Zbog toga se ne bi trebalo opredeljivati za ovaj ugovor samo radi izbegavanja ostavinskog postupka ili poreza.

Na šta posebno treba obratiti pažnju pre prenosa nekretnine?

Pre nego što se odluče za bilo koju od ovih opcija, vlasnici treba da provere nekoliko stvari.

Pre svega, važno je utvrditi da li je nekretnina u potpunosti upisana na ime osobe koja želi da je prenese, da li postoji hipoteka ili drugo ograničenje i da li je potrebna saglasnost supružnika.

Takođe, treba razmotriti da li postoje drugi naslednici koji bi mogli da traže nužni deo, kao i da li roditelj želi da zadrži pravo stanovanja u nekretnini.

Posebno kod ugovora o doživotnom izdržavanju važno je da obaveze budu jasno definisane i da se zaista izvršavaju.

Najvažnije je da se izbor ne zasniva samo na tome koji dokument trenutno košta najmanje. Razlika između tri pravna instrumenta nije samo u ceni kod notara, već i u tome ko postaje vlasnik, kada se to dešava, kakve poreske obaveze nastaju i koliko je imovina zaštićena od eventualnih naslednih sporova.

Konkretan primer: Koliko košta prenos stana od pet miliona dinara?

Da bi razlike bile jasnije, možemo uzeti primer stana čija je procenjena vrednost pet miliona dinara.

• Poklon roditelja detetu: 9.072 dinara za solemnizaciju, uz dodatne javnobeležničke troškove i katastarsku naknadu. Nema poreza na poklon.

• Doživotno izdržavanje: 18.144 dinara za solemnizaciju, uz dodatne troškove i kasniji porez, ako postoji poreska obaveza.

• Testament: 21.600 dinara za sastavljanje javnobeležničkog testamenta, a nakon smrti slede troškovi ostavinskog postupka i upisa u katastar.

Kod testamenta, ako je celokupna zaostavština vredna pet miliona dinara, javnobeležnička nagrada za ostavinski postupak iznosi 25.920 dinara.

Ovo su ilustrativni obračuni prema tarifnim razredima, a ne konačne ponude javnih beležnika. Kod doživotnog izdržavanja posebno je važno utvrditi da li postoji poresko oslobođenje i u kom obimu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: