Da li deca mogu da naslede imovinu ako su se njihovi roditelji pre više decenija odrekli nasledstva? Upravo to pitanje pokrenulo je raspravu na društvenim mrežama, nakon što je jedan muškarac iz Hrvatske ispričao da su se njegove tri tetke odrekle nasledstva pre 25 godina, dok su njegov otac i stric prihvatili svoje nasledne delove. Sada, nakon smrti članova porodice, pokrenut je novi ostavinski postupak, a među potencijalnim naslednicima našla su se i deca pokojnih tetki, piše Dnevno.
Muškarac je objasnio da je javni beležnik u novi postupak uključio i potomke žena koje su se ranije odrekle nasledstva. Zbog toga se zapitao da li oni zaista imaju pravo na deo imovine ili je njihovo pravo prestalo onog trenutka kada su se njihove majke odrekle nasledstva.
Odgovori drugih učesnika rasprave pokazali su da je situacija pravno složenija nego što na prvi pogled izgleda. Ključno je, pre svega, čije se nasledstvo sada deli i šta je tačno pisalo u izjavama o odricanju iz prethodnog postupka.
Od čega zavisi da li deca mogu da naslede imovinu?
Jedan od najvažnijih detalja u ovom slučaju jeste činjenica da se sada ne vodi ista ostavinska rasprava kao pre 25 godina.
U prvom postupku delila se imovina nakon smrti roditelja, odnosno bake i deke. Tada su njihova deca, uključujući tri tetke, davala nasledničke izjave. Neke naslednike nasledstvo je pripalo, dok su se druge odrekle svojih delova.
Međutim, u međuvremenu je preminuo i stric, koji nije imao dece. Zbog njegove smrti pokrenut je novi ostavinski postupak, u kojem se utvrđuje ko ima pravo na njegovu imovinu.
Upravo ta razlika može biti presudna. Činjenica da se neko ranije odrekao nasledstva iza svojih roditelja ne znači automatski da je izgubio sva buduća nasledna prava u porodici.
Stric nije imao decu, pa se nasledstvo deli u novom postupku
Prema objašnjenju jednog od učesnika rasprave, situacija je sledeća: nakon smrti bake i deke, njihov sin i brat autora objave nasledili su po polovinu imovine.
Stric je kasnije preminuo bez dece, pa se sada raspravlja o njegovoj imovini, odnosno o polovini koju je ranije nasledio.
Pošto su njegovi roditelji i braća i sestre preminuli pre njega, u novom postupku mogu doći u obzir njihovi potomci, u skladu sa pravilima nasleđivanja.
To znači da bi deca pokojnih tetki mogla da budu pozvana na nasleđe iza svog ujaka, iako su se njihove majke ranije odrekle nasledstva iza bake i deke.
Važno je, međutim, naglasiti da se u ovom slučaju ne deli ponovo celokupna porodična imovina. Predmet novog postupka jeste imovina koja je pripadala preminulom stricu.
Polovina koju je ranije nasledio brat autora objave nije automatski deo ostavine iza strica.
Šta ako su se tetke odrekle nasledstva i u ime svoje dece?
Upravo je ovo pitanje izazvalo najviše nedoumica u raspravi.
Prema hrvatskom Zakonu o nasljeđivanju, naslednik može da se odrekne nasledstva samo u svoje ime ili i u ime svojih potomaka. Ako izričito ne navede da se odriče samo u svoje ime, odricanje se odnosi i na njegove potomke.
Zato je važno šta tačno piše u nasledničkoj izjavi koju su tetke dale pre 25 godina.
Ako su se odrekle samo u svoje ime, njihova deca mogu imati drugačiji pravni položaj nego u slučaju kada je odricanje obuhvatilo i potomke.
Ipak, to se odnosi na nasledstvo iza bake i deke. Posebno pitanje je da li potomci imaju pravo da naslede imovinu svog ujaka u novom ostavinskom postupku.
Drugim rečima, ranije odricanje od jednog nasledstva ne treba automatski poistovećivati sa gubitkom prava na nasleđivanje druge osobe.
Zašto je važno šta piše u starom zapisniku?
U ovakvim slučajevima presudnu ulogu mogu imati dokumenti iz prethodnog ostavinskog postupka.
Nije dovoljno samo znati da su se tetke odrekle nasledstva. Potrebno je utvrditi da li su se odrekle samo u svoje ime, da li je njihova izjava obuhvatila i potomke ili su svoj nasledni deo ustupile određenom nasledniku.
Prema hrvatskim propisima, odricanje u korist određenog naslednika ne smatra se običnim odricanjem, već ustupanjem naslednog dela.
Zbog toga i naizgled slične izjave mogu imati različite pravne posledice.
Upravo zato je važno pregledati staro rešenje o nasleđivanju i zapisnik sa ostavinske rasprave, a ne oslanjati se samo na sećanje članova porodice o tome šta je dogovoreno pre 25 godina.
Kakva je situacija u Srbiji: Da li deca nasleđuju ako su se roditelji odrekli nasledstva?
U Srbiji je ovo pitanje uređeno Zakonom o nasleđivanju, a važno je znati da se pravila razlikuju od hrvatskih propisa.
Prema članu 213. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije, naslednik može da se odrekne nasledstva samo u svoje ime. Zakon propisuje i da se smatra da osoba koja se odrekla nasledstva nikada nije ni bila naslednik. To znači da se odricanje jednog naslednika ne odnosi automatski i na njegovu decu.
U praksi, to može da znači da potomci osobe koja se odrekla nasledstva mogu doći na njeno mesto i naslediti deo imovine, ukoliko za to postoje zakonski uslovi.
Posebno je važno pravilo iz člana 13. istog zakona. Kada roditelj ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov nasledni deo mogu da naslede njegovi potomci, odnosno braća i sestre preminulog, njihova deca i dalji potomci, prema pravilima prava predstavljanja.
Šta to znači u praksi?
Zamislimo da su se tri sestre pre 25 godina odrekle nasledstva iza svojih roditelja, dok su njihova braća prihvatila svoje nasledne delove. Jedan od braće kasnije umre bez dece, a njegove sestre su takođe preminule.
U takvoj situaciji njihova deca mogu imati pravo da naslede deo imovine iza pokojnog ujaka, iako su se njihove majke ranije odrekle nasledstva iza bake i deke.
Razlog je jednostavan: sada se nasleđuje imovina druge osobe, odnosno pokojnog ujaka, a ne ponovo imovina bake i deke. Ranije odricanje od nasledstva iza jedne osobe samo po sebi ne ukida pravo na nasleđivanje iza drugog člana porodice.
Ipak, postoje važne okolnosti koje mogu promeniti raspodelu imovine. Potrebno je utvrditi da li je preminuli imao supružnika, testament, ko je od njegovih najbližih srodnika bio živ u trenutku smrti i da li su naslednici dali izjave o prihvatanju ili odricanju od nasledstva.
Važna razlika: Odricanje ili ustupanje nasledstva
Srpski zakon pravi i razliku između odricanja od nasledstva i ustupanja naslednog dela.
Prema članu 216. Zakona o nasleđivanju, kada se neko odrekne nasledstva u korist određenog naslednika, to se pravno smatra prihvatanjem nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na taj odnos primenjuju se pravila o poklonu.
Zato nije isto ako se neko jednostavno odrekne nasledstva i ako svoj nasledni deo ustupi bratu ili sestri. Ta razlika može biti veoma važna kada se kasnije utvrđuje kome pripada porodična imovina.
U Srbiji deca mogu naslediti imovinu iza ujaka ili strica čak i ako su se njihove majke ranije odrekle nasledstva iza bake i deke. To pravo se procenjuje u novom ostavinskom postupku, prema pravilima drugog naslednog reda i pravu predstavljanja.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)