Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, više lica mogu imati pravo susvojine na istoj, nepodeljenoj nepokretnosti. U tom slučaju svakom vlasniku pripada određeni idealni deo, izražen u razmeri prema celini.
To znači da neko može kupiti, na primer, polovinu kuće i u katastru biti upisan kao vlasnik jedne polovine, dok druga polovina pripada drugom licu.
Kupovina polovine ne znači da kupac dobija određeni deo
Jedna od najvažnijih stvari koju budući kupci treba da razumeju jeste razlika između idealnog suvlasničkog dela i fizički odvojenog dela kuće.
Prodaja kuće bez saglasnosti svih vlasnika - kada je dozvoljena, a kada nastaje problem pročitajte OVDE.
Ako neko kupi 50 odsto kuće, to automatski ne znači da postaje vlasnik prizemlja, sprata ili određenog broja soba. Njegovo vlasništvo odnosi se na polovinu cele nepokretnosti, a ne na unapred određeni fizički prostor.
Na primer, ako kuća ima 200 kvadratnih metara i dva suvlasnika sa jednakim udelima, svaki poseduje po 50 odsto nepokretnosti. Međutim, bez odgovarajuće pravne i fizičke deobe nijedan od njih ne može automatski da tvrdi da je isključivi vlasnik tačno 100 kvadratnih metara kuće.
Suvlasnici imaju pravo da koriste nepokretnost srazmerno svojim udelima, ali tako da ne ugrožavaju prava drugog vlasnika.
Može li se kupiti polovina kuće bez saglasnosti drugog vlasnika?
Zakon dozvoljava suvlasniku da raspolaže svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Međutim, postoji jedno važno pravilo, pravo preče kupovine.
Prema Zakonu o prometu nepokretnosti, vlasnik koji želi da proda svoj suvlasnički deo najpre mora da ga ponudi ostalim suvlasnicima.
Ponuda mora biti u pisanom obliku i sadržati podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje. Suvlasnici imaju rok da se izjasne da li žele da kupe ponuđeni deo.
Ako ne prihvate ponudu u propisanom roku, prodavac može svoj udeo da proda drugom zainteresovanom kupcu, ali ne pod povoljnijim uslovima od onih koje je prethodno ponudio suvlasnicima.
Ukoliko ima više suvlasnika, prednost u ostvarivanju prava preče kupovine ima onaj sa većim suvlasničkim udelom.
Može li jedan suvlasnik da zahteva prodaju cele kuće?
Može da zahteva deobu nepokretnosti. Zakon propisuje da svaki suvlasnik, u načelu, ima pravo da u bilo kom trenutku traži deobu, osim kada bi ona u tom trenutku bila na štetu drugih suvlasnika.
Stare kuće na selu ponovo privlače kupce - koliko košta život daleko od grada pročitajte OVDE.
Deoba se najpre može sprovesti sporazumno. Ako dogovor nije moguć, o načinu deobe odlučuje sud.
Ukoliko kuća može fizički da se podeli bez značajnog umanjenja njene vrednosti, moguća je fizička deoba. Međutim, ako takva podela nije moguća ili bi dovela do znatnog smanjenja vrednosti objekta, sud može odlučiti da se nepokretnost proda, a dobijeni novac podeli među suvlasnicima prema njihovim udelima.
Kupovina polovine kuće, dakle, jeste moguća i potpuno zakonita u Srbiji. Ipak, budući vlasnik mora da zna da kupovinom idealnog udela ne dobija automatski određeni deo prostora, već pravo svojine na odgovarajućem procentu cele nepokretnosti. Upravo zato je, osim cene i lokacije, pre kupovine važno proveriti i pravni status kuće i mogućnosti njenog korišćenja i podele.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)