Na severu Evrope postoje ostrva na kojima kuće izgledaju kao da su izrasle iz zemlje. Njihovi krovovi nisu prekriveni crepom, limom ili klasičnim građevinskim materijalima, već debelim slojem zemlje i trave, zbog čega se gotovo neprimetno stapaju sa zelenim brdima. Ovaj neobičan način gradnje vekovima je deo života na Farskim ostrvima, a iza njega se ne krije samo želja za lepšim izgledom, već i veoma praktičan razlog.
Reč je o tradicionalnoj arhitekturi koja je nastala kao odgovor na surovu klimu, snažne vetrove, česte kiše i ograničenu dostupnost građevinskog materijala. Ono što danas izgleda kao neobičan arhitektonski detalj nekada je bilo pametno rešenje za svakodnevni život.
Kuće koje se gotovo ne vide u pejzažu
Farska ostrva nalaze se u severnom Atlantiku, između Islanda, Norveške i Škotske. Ovaj arhipelag poznat je po strmim liticama, zelenim planinama, dubokim fjordovima i promenljivom vremenu.
U takvom okruženju razvila se arhitektura koja je gotovo neodvojiva od prirode. Tradicionalne kuće građene su od drveta i kamena, dok su krovovi prekrivani slojevima trave i zemlje.
Zbog toga pojedini objekti izdaleka više podsećaju na male zelene brežuljke nego na kuće. Njihovi krovovi nastavljaju liniju okolnog terena, pa se zgrade vizuelno stapaju sa pašnjacima i brdima.
Ovakav način gradnje nije samo turistička atrakcija. Reč je o nasleđu koje se na Farskim ostrvima održava generacijama.
Zašto su na krovove stavljali travu?
Razlog je prvenstveno bio praktičan. Na Farskim ostrvima prirodnog drveta nije bilo u izobilju, pa su stanovnici morali da koriste materijale koji su im bili dostupni u neposrednom okruženju.
Trava i zemlja predstavljale su dobro rešenje za zaštitu kuća od hladnoće, vetra i kiše. Debeli sloj prirodnog materijala doprinosio je toplotnoj izolaciji, čuvajući prijatniju temperaturu u unutrašnjosti tokom hladnih meseci.
Osim toga, krovovi od trave pomagali su u zadržavanju i upijanju kišnice, što je bilo posebno značajno u području sa čestim padavinama.
Nekada se ispod slojeva zemlje i trave postavljala brezova kora koja je služila kao zaštita od prodiranja vode. Danas se za tu namenu koriste savremeniji hidroizolacioni materijali.
Tako je nastalo rešenje koje je istovremeno bilo ekonomično, funkcionalno i prilagođeno prirodnim uslovima.
Na jednom ostrvu čak i crkve imaju zelene krovove
Jedno od najpoznatijih mesta na kojima se može videti ova arhitektura jeste selo Saksun, na ostrvu Strejmој.
Ovo malo naselje posebno je prepoznatljivo po tradicionalnim kućama sa travnatim krovovima, koje se nalaze u okruženju planina i neobične lagune. Čak je i lokalna crkva prekrivena travom, što dodatno doprinosi neobičnom izgledu čitavog mesta.
Slične prizore moguće je videti i u starom delu glavnog grada Toršavna, gde se nalaze tradicionalne drvene kuće sa tamnim fasadama, belim prozorima i zelenim krovovima.
Pojedine od tih kuća potiču još iz 14. veka, a u njima se i danas živi.
Kako se održavaju krovovi koji izgledaju kao travnjacnjaci
Iako deluju kao da ne zahtevaju posebnu pažnju, ovakvi krovovi ipak moraju da se održavaju.
Trava se prirodno obnavlja, ali je potrebno voditi računa o njenom stanju, sloju zemlje i zaštiti od vlage. Kod pojedinih objekata potrebna je i dodatna nega tokom toplijih meseci, naročito kada se vegetacija isuši.
Zanimljivo je da se na pojedinim travnatim krovovima mogu videti i ovce, koje pasu travu. Ipak, to nije pravilo niti su svi krovovi namenjeni životinjama.
Savremene verzije ovakvih krovova koriste moderne hidroizolacione slojeve, ali zadržavaju prepoznatljiv izgled koji je vekovima obeležavao tradicionalnu gradnju na ostrvima.
Tradicija koja je postala simbol Farskih ostrva
Danas travnati krovovi predstavljaju mnogo više od starog načina gradnje. Oni su deo kulturnog identiteta Farskih ostrva i primer kako se arhitektura može prilagoditi prirodi umesto da joj se suprotstavlja.
Zbog svojih izolacionih svojstava, prirodnog izgleda i načina na koji se uklapaju u okolinu, ovakvi krovovi ponovo privlače pažnju arhitekata i ljubitelja održive gradnje.
Posebno je zanimljivo to što se slična rešenja danas koriste i na modernim objektima, pa se tradicija ne čuva samo u starim selima već dobija i savremenu primenu.
Ono što je nekada nastalo iz potrebe da se kuće zaštite od hladnoće i vremenskih nepogoda danas je postalo jedan od najprepoznatljivijih prizora Farskih ostrva.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)