Kazne za saobraćajne prekršaje u Srbiji mogu da stignu i nekoliko meseci nakon što ih kamere ili radari zabeleže. U praksi se dešava da vozači na obaveštenja čekaju tri, četiri, pa čak i šest meseci.
Takva kašnjenja mogu da dovedu do toga da vozači više puta ponove isti prekršaj, ne znajući da su prethodna prekoračenja brzine već evidentirana.
Advokat Vladimir Miljević objasnio je za Euronews da policija ima zakonski rok od godinu dana da preduzme odgovarajuće radnje radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja. On je ukazao i na probleme koje izaziva kasno dostavljanje obaveštenja, kao i na važnost redovnog proveravanja elektronskog sandučeta.
Vozačima stizalo i po 40 kazni odjednom
Kao jedan od primera Miljević je naveo situaciju na Mostu na Adi, gde su pojedini vozači kazne za prekoračenje brzine dobijali tek nekoliko meseci nakon što su prekršaji zabeleženi.
"Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni. Drugim rečima, više puta su ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani", rekao je.
Advokat smatra da bi vozači o prekršaju trebalo da budu obavešteni što pre, idealno u roku od nekoliko dana, kako bi se sprečilo ponavljanje istog nedozvoljenog ponašanja.
"Nije prihvatljivo da neko napravi desetine prekršaja na istoj deonici, a da o tome mesecima ne bude obavešten. Vozači jesu dužni da poštuju propise, ali imaju pravo i da blagovremeno saznaju da su ih prekršili", naglasio je.
Koliko bi trebalo čekati na obaveštenje o prekršaju?
Miljević predlaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi preporučeni rok za slanje obaveštenja o saobraćajnim prekršajima, koji bi mogao da iznosi 10, 15 ili 20 dana.
"Smatram da čekanje duže od 20 dana nije primereno, jer vozač u međuvremenu može da nastavi da ponavlja isto nedozvoljeno ponašanje", ocenio je Miljević.
Petrol GO lansiran i u Srbiji - više o tome pročitajte OVDE.
Slični problemi zabeleženi su i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači naknadno dobijali veliki broj kazni zbog prekoračenja brzine koje su registrovali uređaji za kontrolu saobraćaja.
"Ako se prekršaji evidentiraju automatski, nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu. Sistem bi trebalo da bude organizovan tako da vozači što pre saznaju da su napravili prekršaj", rekao je.
Kada nastupa zastarelost saobraćajnog prekršaja?
Jedno od pitanja koje najviše zanima vozače jeste da li kazna može da zastari ukoliko obaveštenje ne stigne na vreme.
Advokat je ukazao da su u praksi postojali slučajevi u kojima je policija slala obaveštenja neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja.
"Moram da napomenem da su takve situacije retke", naveo je.
Mnogo češći problem, kako je objasnio za pomenuti medij, predstavlja čekanje od tri ili četiri meseca, što ne doprinosi bezbednosti saobraćaja.
Važno je znati da kašnjenje obaveštenja ne znači automatski da je prekršaj zastareo. Rokovi zastarelosti zavise od zakonskih pravila i radnji koje su preduzete u postupku.
Proveravajte e-sanduče najmanje jednom nedeljno
Obaveštenja o saobraćajnim prekršajima sve češće se dostavljaju elektronskim putem, preko portala eUprava.
Zbog toga je važno da građani koji imaju nalog redovno proveravaju svoje elektronsko sanduče, čak i kada ne dobiju mejl sa obaveštenjem o novoj poruci.
"Građani koji imaju nalog na eUpravi trebalo bi da proveravaju elektronsko sanduče najmanje jednom nedeljno, jer im se obaveštenja o saobraćajnim prekršajima mogu dostavljati tim putem", kazao je.
Prema njegovim rečima, dešava se da mejl upozorenje ne stigne, zbog čega građani mogu da propuste važnu poruku Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Najsigurnije je da građani direktno pristupe elektronskom sandučetu i provere da li imaju nove poruke Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako će izbeći da propuste važno obaveštenje zbog toga što im imejl upozorenja nije stigao", zaključio je Miljević.
Da li kamere i radari moraju da budu označeni?
Pored rokova za slanje kazni, vozače često zanima i da li policija mora unapred da ih obavesti o kamerama i radarima na putevima.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ranije je za Euronews Srbija objasnio da policija, prema Zakonu o policiji, mora javno da saopšti nameru snimanja na javnim mestima, osim u slučajevima prikrivenog snimanja u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.
Kada su u pitanju fiksne kamere, Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji predviđa poseban znak „snimanje saobraćaja“, kojim se označava početak deonice na kojoj se obavlja snimanje.
Okanović smatra da bi takav znak trebalo da bude postavljen ispred svake kamere koja snima saobraćaj.
Kod mobilnih radara situacija je drugačija. MUP može da obavesti javnost da će kontrolisati saobraćaj na određenom državnom putu, ali nije u obavezi da navede tačnu lokaciju radara.
"Zakon o policiji ne precizira način na koji javnost mora biti obaveštena o snimanju, dok pravilnik koji uređuje snimanje na javnim mestima predviđa isticanje obaveštenja na mestu snimanja" rekao je ranije Damir Okanović.
Vozačima se savetuje da poštuju saobraćajne propise i redovno proveravaju zvanična obaveštenja, jer kazne za prekršaje zabeležene kamerama i radarima mogu da stignu i nekoliko meseci kasnije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)