Na prvi pogled, ljubičasti cvet koji se pojavljuje u jesen ne deluje kao nešto što bi moglo da donese ozbiljnu zaradu. Ipak, upravo iz njega dobija se jedan od najskupljih začina na svetu. Šafran se poslednjih godina pojavljuje i na njivama u Srbiji, a njegova proizvodnja predstavlja zanimljivu opciju za one koji žele da probaju nešto drugačije.
Za razliku od kultura koje se sade na velikim površinama i prodaju u tonama, kod šafrana je priča potpuno drugačija.
Ovde je najvažniji kvalitet, a ne ogromna količina.
Biljka Crocus sativus cveta tokom jeseni, a iz svakog cveta proizvođač dobija svega nekoliko crvenih niti koje se kasnije koriste kao začin. Upravo ta činjenica objašnjava zbog čega mala količina šafrana može da vredi veoma mnogo.
Tajna je u nekoliko crvenih niti
Najvredniji deo cveta nalazi se u njegovoj unutrašnjosti.
Kada cvet procveta, potrebno ga je ubrati i pažljivo izdvojiti crvene žigove. Sve se radi ručno, cvet po cvet.
Tu se zapravo krije najveći deo posla.
Za malu količinu gotovog začina potrebno je obraditi veliki broj cvetova, pa proizvodnja šafrana nikako nije posao za onoga ko očekuje da će posaditi biljku i samo čekati zaradu.
Ali upravo zbog tog sporog procesa šafran ima cenu koja je višestruko veća od većine začina koje svakodnevno koristimo.
Može da raste i kod nas
Iako se šafran najčešće povezuje sa poznatim proizvođačima iz drugih delova Evrope i Azije, ova biljka može da se uzgaja i u Srbiji.
Potrebno joj je sunčano mesto i zemljište koje dobro propušta vodu. Višak vlage nije poželjan, pa je dobra drenaža jedan od važnih uslova za uspešan zasad.
Lukovice se sade pre hladnijeg dela godine, a zatim se čeka jesen kada biljka daje cvet.
Najzanimljiviji trenutak za proizvođača dolazi upravo tada.
Nekoliko dana može da odlučuje mnogo toga
Berba šafrana nije posao koji može dugo da čeka.
Kada se pojave cvetovi, potrebno ih je sakupiti i obraditi u odgovarajućem trenutku. Nakon toga se iz cveta izdvajaju crveni delovi koji se suše.
Zbog svega toga proizvodnja zahteva organizaciju i dosta ručnog rada.
To je ujedno i razlog zbog kojeg šafran nije postao masovna kultura poput pšenice, kukuruza ili suncokreta.
Zašto je zanimljiv malim proizvođačima?
Jedna od njegovih prednosti je što ne mora da se gaji na ogromnoj površini.
Za nekoga ko ima manji komad zemlje i želi da razvije specijalizovanu proizvodnju, šafran može biti interesantan upravo zbog velike vrednosti finalnog proizvoda.
Ipak, računica nije jednostavna.
Troškovi lukovica, pripreme zemljišta, ručnog rada, sušenja i pakovanja moraju se uračunati pre nego što se proceni zarada. Jednako važno je i pitanje kome će se proizvod prodavati.
Najveću šansu imaju proizvođači koji ne ostanu samo na uzgoju, već pronađu svoje kupce i naprave prepoznatljiv domaći proizvod.
Nije laka zarada, ali je neobična prilika
Šafran zbog svoje cene zvuči kao idealna poljoprivredna kultura, ali iza svakog grama stoji mnogo rada.
Zato ga ne treba posmatrati kao način da se preko noći zaradi veliki novac. Mnogo je realnije gledati ga kao nišu za male proizvođače koji žele proizvod visoke vrednosti i spremni su da se posvete njegovoj proizvodnji.
Upravo zbog toga šafran može biti zanimljiv onima koji imaju manju parcelu, odgovarajuće zemljište i želju da se okušaju u kulturi koja se još uvek ne viđa često na srpskim njivama.
Mala površina, neobična biljka i začin koji se prodaje u gramima – upravo je to ono što šafran čini jednom od najzanimljivijih kultura za one koji u poljoprivredi traže nešto drugačije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)