Koliko će rasti penzije u Srbiji? Postoje tri moguće računice, odluka stuže za sedam dana

Penzioneri bi od decembra 2026. godine mogli da dobiju različito povećanje primanja, u zavisnosti od toga koliki je udeo neto mase penzija u BDP-u Srbije. Zakon predviđa tri moguća modela, a svaki donosi drugačiji način usklađivanja penzija, piše Blic.

Koliko će penzije rasti više nije samo pitanje procene, već pre svega ekonomske računice.

Ključnu ulogu ima učešće neto mase penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP). U zavisnosti od toga da li se ovaj procenat nalazi ispod 10 odsto, između 10 i 10,5 odsto ili iznad 10,5 odsto, aktivira se jedan od tri modela usklađivanja.

Upravo od toga zavisi da li će penzije pratiti rast plata, kombinaciju plata i inflacije ili samo rast cena.

Prvi model: Kada su penzije ispod 10 odsto BDP-a, prati se rast plata

Za penzionere je ovo najpovoljniji scenario.

Ako učešće neto mase penzija u BDP-u bude ispod 10 odsto, država se nalazi u najpovoljnijoj zoni. To podrazumeva da su javne finansije stabilne, privreda dovoljno snažna, a prihodi od poreza i doprinosa omogućavaju veći prostor za rast penzija.

U tom slučaju penzije se usklađuju isključivo sa rastom prosečnih zarada u Srbiji.

Kako bi to izgledalo u praksi?

Ako prosečna plata tokom godine poraste za 12 odsto, a inflacija bude 4 odsto, penzije bi se povećale za punih 12 odsto.

To znači da bi primanja najstarijih građana rasla mnogo brže od troškova života. Pošto su zarade povećane 12 odsto, a cene samo 4 odsto, penzioneri bi u tom scenariju dobili i realno povećanje životnog standarda.

Drugim rečima, kada privreda snažno raste, a udeo penzija u BDP-u ostaje nizak, penzioneri imaju mogućnost da direktno prate rast zarada zaposlenih.

Drugi model: "Švajcarska formula" deli rast plata i inflaciju

Drugi scenario primenjuje se kada učešće neto mase penzija u BDP-u iznosi između 10 i 10,5 odsto.

Tada na scenu stupa takozvana "Švajcarska formula".

Povećanje penzija u ovom slučaju računa se tako što polovinu čini rast prosečnih zarada, a drugu polovinu inflacija, odnosno rast potrošačkih cena.

Na primer, ako su plate u privredi porasle 10 odsto, a zvanična inflacija iznosi 6 odsto, penzije bi uvećanje iznosilo 8 odsto.

Penzioneri bi tako dobili polovinu rasta plata i polovinu rasta cena. Njihova primanja bi porasla više od troškova života, pa bi osim nadoknade inflacije ostao i deo povećanja koji podiže realnu kupovnu moć.

Istovremeno, država ne bi morala da isplati puni rast plata, već bi povećanje bilo između rasta zarada i inflacije.

Zbog toga ovaj model predstavlja neku vrstu ravnoteže između interesa penzionera i mogućnosti državnog budžeta.

Treći model: Kada penzije pređu 10,5 odsto BDP-a, prati se samo inflacija

Treći scenario aktivira se kada učešće rashoda za penzije u BDP-u pređe 10,5 odsto, odnosno kada se nađe iznad te granice, do zakonskog maksimuma od 11 odsto.

Tada država ulazi u zonu u kojoj izdvajanja za penzije predstavljaju veći teret za javne finansije.

U tom slučaju veza sa rastom zarada prestaje i penzije se usklađuju samo sa stopom inflacije.

Primer pokazuje razliku.

Ako tokom jedne godine cene porastu 12 odsto, dok plate zbog ekonomske krize porastu samo 4 odsto, penzije bi se povećale za 12 odsto.

Na prvi pogled, to izgleda kao veoma veliko povećanje. Međutim, penzioneri u tom slučaju ne bi realno bili bogatiji.

Njihova primanja samo bi pratila rast cena kako bi se očuvala postojeća kupovna moć.

Ako su, na primer, hrana, struja, komunalne usluge i ostali troškovi života poskupeli 12 odsto, povećanje penzije od 12 odsto omogućilo bi penzioneru da zadrži približno isti nivo potrošnje.

Dakle, ovaj model predstavlja svojevrsni zaštitni mehanizam od inflacije, ali ne donosi dodatni rast životnog standarda.

Sve zavisi od učešća penzija u BDP-u

Tri scenarija zato daju potpuno različite rezultate.

Ako je učešće penzija u BDP-u ispod 10 odsto, penzije prate rast plata.

Ako je između 10 i 10,5 odsto, primenjuje se kombinacija rasta zarada i inflacije.

Ako pređe 10,5 odsto, penzije se usklađuju samo sa inflacijom, sve do zakonskog maksimuma od 11 odsto.

Zbog toga će podatak o učešću neto mase penzija u BDP-u biti jedan od najvažnijih pokazatelja za naredno povećanje penzija.

Koji model će važiti od decembra?

Ove mogućnosti predviđene su Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, čije su relevantne odredbe uvedene još 2019. godine i i dalje su na snazi.

Koji će model biti primenjen za naredno usklađivanje trebalo bi da bude poznato u narednim danima, dok je početak primene predviđen za decembar 2026. godine.

Ukoliko penzije budu povećane u skladu sa rastom plata u privredi, kako je prethodno najavljivano, to ne bi predstavljalo potpuno novi način obračuna, već primenu jednog od zakonom predviđenih scenarija.

"Švajcarska formula plus" vezuje penzije za stanje ekonomije

Suština ovog sistema jeste da se rast penzija više ne određuje proizvoljno, već se vezuje za konkretne ekonomske pokazatelje.

Kada privreda raste, zarade se povećavaju, a udeo penzija u BDP-u ostaje nizak, postoji veći prostor da i penzije prate rast plata.

Kada se izdvajanja za penzije približe zakonskoj granici, sistem uvodi ograničenje i povećanje vezuje za inflaciju.

Na taj način pokušava se napraviti ravnoteža između dva cilja: da penzioneri imaju koristi kada privreda napreduje, ali i da rast penzija ne ugrozi stabilnost državnih finansija.

Zato će konačna računica za decembarsko povećanje zavisiti od ekonomskih pokazatelja, a pre svega od toga u kojoj se zoni nalazi učešće neto mase penzija u BDP-u Srbije.

Upravo taj podatak pokazaće da li će penzionere čekati model koji prati plate, klasična „Švajcarska formula“ ili usklađivanje koje prati samo inflaciju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: