Probajte, što da ne - kikiriki može da uspe u Srbiji, trik je u pravilnoj sadnji i održavanju

Ipak, za dobar rod potrebno je ispuniti nekoliko važnih uslova – od temperature zemljišta do njegovog sastava.

Kikiriki, odnosno Arachis hypogaea, pripada porodici mahunarki, ali se od većine biljaka iz te grupe razlikuje po neobičnom načinu formiranja ploda. Žuti cvetovi pojavljuju se iznad zemlje, ali se mahune razvijaju ispod površine zemljišta.

Upravo zato izbor mesta i priprema zemljišta imaju veliki značaj.

Kikiriki je toploljubiva biljka i ne podnosi mraz. Za uspešan uzgoj potrebna je duga topla sezona, a različiti tipovi kikirikija do zrelosti najčešće zahtevaju približno 120 do 150 dana, mada postoje i ranije sorte koje mogu sazreti za kraće vreme.

Kada se sadi kikiriki?

Najvažnije pravilo je - ne žuriti sa setvom.

Kikiriki treba saditi tek kada prođe opasnost od mraza i kada se zemljište dovoljno zagreje. Za klijanje su potrebne temperature zemljišta od najmanje oko 18 stepeni Celzijusa, dok se u intenzivnoj proizvodnji kao optimalan uslov često koristi prosečna temperatura zemljišta od oko 20 stepeni na dubini od približno 10 centimetara, nekoliko dana uzastopno.

Zbog toga bi u uslovima Srbije termin setve trebalo prilagoditi konkretnom području i vremenskim prilikama, a ne slepo pratiti kalendar.

Ako se seme stavi u hladno i vlažno zemljište, klijanje može biti usporeno, a biljke slabije niču.

Kakvo zemljište voli?

Ovo je možda i najvažnija stvar za svakoga ko želi da proba uzgoj kikirikija.

Najbolje uspeva na rastresitom, laganom i dobro dreniranom, peskovitom ili peskovito-ilovastom zemljištu. Teška glinovita zemljišta nisu dobar izbor jer se mahune teže formiraju, a još teže vade iz zemlje bez oštećenja i gubitaka.

Kikiriki najbolje uspeva na zemljištu približno neutralne do blago kisele reakcije, a Clemson Extension navodi da mu odgovara pH između 5,8 i 6,2.

Zemlju treba dobro usitniti i napraviti rastresitu setvenu posteljicu. Kamenje, velike grudve zemlje i zbijen sloj mogu otežati razvoj mahuna.

Kako se sadi?

Kikiriki se gaji iz semena. Za sadnju se mogu koristiti neoljuštene mahune, ali seme mora pažljivo da se izvadi tako da se ne ošteti njegova pokožica.

U baštenskim uslovima seme se najčešće sadi na dubinu od oko pet centimetara, a razmak između biljaka može biti oko 15 do 20 centimetara, uz širi razmak između redova. Konkretna dubina zavisi i od tipa zemljišta – na lakšim zemljištima može se saditi nešto dublje.

Važno je da seme ima dovoljno vlage za klijanje, ali da zemljište nije natopljeno vodom.

Prvi izdanci mogu se pojaviti otprilike pet do deset dana nakon sadnje, kada su uslovi povoljni.

Najzanimljiviji deo: kikiriki raste ispod zemlje

Kada biljka počne da cveta, dešava se nešto što mnogima deluje neverovatno.

Žuti cvetovi pojavljuju se iznad zemlje, a nakon oprašivanja iz njihovog dela razvija se struktura poznata kao "peg", koja se savija prema zemlji i prodire u nju. Na njenom kraju počinje da se razvija mahuna sa kikirikijem.

Zbog toga zemljište mora ostati dovoljno rastresito da ova struktura može lako da prodre u njega. Ako je površinski sloj tvrd i zbijen, razvoj mahuna može biti otežan.

Cvetanje obično počinje nekoliko nedelja nakon sadnje, najčešće oko 25 do 40 dana, u zavisnosti od uslova i sorte.

Koliko vode mu je potrebno?

Kikirikiju je voda posebno važna u periodu kada se formiraju mahune.

Prema podacima Univerziteta Florida, posebno kritičan period za vlagu je približno između 60. i 110. dana nakon sadnje, kada se formiraju i razvijaju mahune, kao i tokom njihovog nalivanja pred berbu.

To ipak ne znači da biljku treba stalno zalivati. Previše vode i zadržavanje vode u zemljištu mogu povećati rizik od bolesti.

Najbolje je održavati umerenu i ravnomernu vlagu, posebno tokom formiranja mahuna.

Da li treba mnogo đubriva?

Ne treba naslepo dodavati velike količine đubriva.

Kikiriki, kao mahunarka, ima sposobnost vezivanja atmosferskog azota zahvaljujući bakterijama koje žive u kvržicama na korenu. Zbog toga može dobro da koristi postojeću plodnost zemljišta, ali potrebe za hranivima zavise od konkretne parcele.

Najsigurnije je uraditi analizu zemljišta pre sadnje i na osnovu nje odlučiti šta je potrebno dodati. Posebno je važan kalcijum, jer biljka ima izraženu potrebu za njim tokom razvoja mahuna.

Kada se bere kikiriki?

Ovo je trenutak kada treba biti pažljiv.

Kikiriki se ne bere tako što se plodovi jednostavno uberu sa biljke - cela biljka se vadi iz zemlje, jer se mahune nalaze ispod površine.

Kod mnogih sorti za suvi kikiriki do berbe prođe oko 130 do 150 dana od sadnje, mada vreme zavisi od sorte i vremenskih uslova.

Jedan od znakova da se približava berba jeste žutilo lišća. Ipak, ne treba se oslanjati samo na izgled biljke. Najbolje je izvaditi nekoliko biljaka i pregledati mahune kako bi se proverilo koliko su zrele.

Posle vađenja sledi još jedan važan korak

Kikiriki ne treba odmah stavljati u vreće.

Nakon vađenja biljke treba ostaviti da se dobro osuše i prosuše u toplom i suvom prostoru, uz dobru ventilaciju. Iowa State Extension navodi da se biljke mogu sušiti oko jedne do dve nedelje, nakon čega se mahune odvajaju, a zatim dodatno suše pre skladištenja.

Ovo je posebno važno jer neadekvatno sušenje i skladištenje mogu dovesti do problema sa plesnima i kvalitetom proizvoda.

Može li kikiriki zaista da uspe u Srbiji?

Može, ali ne svuda i ne svake godine sa istim rezultatom.

Kikiriki zahteva dugu toplu sezonu bez mraza, dovoljno toplo zemljište i dobru količinu sunčeve svetlosti. Stručni izvori navode da mu je za sazrevanje potrebno najmanje oko 110–120 dana bez mraza, dok mnogim sortama treba i duže.

Zato je za baštenski pokušaj u Srbiji mnogo razumnije izabrati ranu sortu i toplu, sunčanu parcelu, nego računati da će bilo koja sorta uspešno sazreti u svim delovima zemlje.

Posebno je važno da se sadnja ne obavi prerano, jer hladno zemljište može usporiti nicanje i povećati rizik od problema sa mladim biljkama. U američkoj proizvodnji, gde je kikiriki mnogo zastupljeniji, stručnjaci takođe naglašavaju da je temperatura zemljišta jedan od ključnih faktora pri određivanju početka sadnje.

Za one koji imaju malu baštu i žele da probaju nešto drugačije, kikiriki zato može biti zanimljiv eksperiment - posebno ako imaju lagano zemljište, dosta sunca i dovoljno dugu toplu sezonu.

A, najzanimljivije je što ćete tek prilikom vađenja biljke iz zemlje saznati koliko je kikirikija zapravo formirano.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.