U povoljnim uslovima jedan hektar može da donese i do 30 tona plodova, a za podizanje zasada potrebno je pažljivo odabrati muške i ženske biljke, obezbediti sistem za navodnjavanje i postaviti čvrstu konstrukciju.
Kivi, poznat i pod nazivom aktinidija, višegodišnja je voćna biljka penjačica koja izgledom podseća na vinovu lozu. Iako se najčešće povezuje sa mediteranskim područjem, može da se gaji i u pojedinim delovima Srbije. Međutim, nije svaka parcela pogodna za njegovu proizvodnju, jer biljka zahteva dosta vode, zaštićen položaj i zemljište na kojem se ne zadržava višak vlage.
Za razliku od nekih drugih voćnih kultura, kod kivija je posebno važno planiranje oprašivanja. Naime, većina komercijalno gajenih sorti ima odvojene muške i ženske biljke. Ženske daju plodove, dok muške proizvode polen neophodan za oplodnju.
Zbog toga proizvođač koji planira plantažu ne može da kupi samo ženske sadnice i očekuje dobar rod.
Muški i ženski kivi: Zašto su obe vrste neophodne?
Kivi je dvodoma biljka, što znači da se muški i ženski cvetovi nalaze na različitim biljkama.
Ženske biljke daju plodove, dok muške služe kao oprašivači. Njihov zadatak je da obezbede dovoljno polena kako bi ženski cvetovi bili oplođeni i kako bi se razvili kvalitetni plodovi.
Kod najpoznatije sorte kivija, Hayward, koja se koristi u komercijalnoj proizvodnji, kao muški oprašivači često se koriste sorte Tomuri i Matua.
Uobičajena preporuka je da se na pet do osam ženskih biljaka posadi jedna muška, u zavisnosti od sistema uzgoja i rasporeda sadnica. Za plantažu je važno i da muške i ženske biljke cvetaju u isto vreme.
U praksi to znači da proizvođač mora unapred da napravi plan sadnje, a ne da naknadno pokušava da rešava problem nedovoljnog oprašivanja.
Kod dobro organizovanog zasada muške biljke raspoređuju se tako da polen može da dospe do ženskih cvetova u celom voćnjaku. U oprašivanju učestvuju prvenstveno insekti, posebno pčele.
Važno je znati da postoje i pojedine samooplodne sorte, poput Issai, ali one nisu isto što i standardni komercijalni zasad sorte Hayward. Čak i kod nekih samooplodnih sorti dodatno oprašivanje može poboljšati krupnoću plodova.
Koje sorte kivija odabrati za proizvodnju?
Za one koji planiraju ozbiljniju proizvodnju, izbor sorte jedan je od najvažnijih koraka.
Najpoznatija ženska sorta je Hayward. Ona daje krupne plodove sa smeđom, dlakavom korom i zelenim mesom. Cenjena je zbog kvaliteta, ukusa i mogućnosti dužeg čuvanja.
Od muških sorti najčešće se koriste:
- Tomuri - muška sorta koja služi za oprašivanje Haywarda.
- Matua - takođe muška sorta, poznata po obilnom cvetanju i upotrebi kao oprašivač.
Kod nabavke sadnica posebno je važno proveriti njihovu sortnu autentičnost i usklađenost vremena cvetanja. Nije dovoljno kupiti bilo koju mušku i bilo koju žensku biljku.
Za početak proizvodnje preporučljivo je kupiti deklarisane sadnice iz registrovanog rasadnika.
Kakvo zemljište i klima odgovaraju kiviju?
Kivi najbolje uspeva na dubokom, rastresitom, plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Ne odgovaraju mu parcele na kojima se voda dugo zadržava, jer višak vlage može dovesti do propadanja korena.
Idealna je neutralna do blago kisela reakcija zemljišta, a pre podizanja plantaže potrebno je uraditi agrohemijsku analizu.
Posebnu pažnju treba obratiti na izbor lokacije. Kivi je osetljiv na jake vetrove, koji mogu da polome mlade izdanke, oštete lišće i otežaju oprašivanje. Zbog toga su pogodnije parcele zaštićene prirodnim zaklonom ili odgovarajućim vetrozaštitnim pojasevima.
Veliki problem predstavljaju i kasni prolećni mrazevi. Dok odrasla biljka u zimskom mirovanju može kratkotrajno da podnese niže temperature, mladi izdanci i cvetovi mnogo su osetljiviji.
U pojedinim stručnim izvorima navodi se da temperature oko minus 1,5 stepeni tokom vegetacije mogu izazvati štetu na osetljivim delovima biljke.
Zato je važno izbegavati mrazišta i parcele na kojima se hladan vazduh zadržava.
Koliko koštaju sadnice i koliko novca treba za početak?
Cena sadnica zavisi od rasadnika, sorte, starosti i načina proizvodnje.
Prema trenutno dostupnim ponudama domaćih rasadnika, cene se kreću približno od 650 do 1.550 dinara po sadnici. Pojedini rasadnici nude i paket od dve ženske i jedne muške sadnice za oko 1.500 dinara.
Za jedan hektar, sa približno 490 sadnica, samo za nabavku sadnog materijala potrebno je okvirno:
- po ceni od 650 dinara: 318.500 dinara;
- po ceni od 800 dinara: 392.000 dinara;
- po ceni od 1.550 dinara: 759.500 dinara.
To znači da za sadnice treba planirati približno 320.000 do 760.000 dinara, uz napomenu da se cene razlikuju i da za veće količine treba tražiti posebnu ponudu.
Armatura, stubovi i žica: Bez ovoga nema ozbiljne proizvodnje
Kivi je veoma bujna penjačica i ne može da se gaji kao obična voćka. Potrebna mu je čvrsta konstrukcija koja će nositi biljku i težinu plodova.
U plantažama se najčešće koriste sistemi sa stubovima i pocinkovanim žicama, odnosno špaliri ili pergole.
Konstrukcija mora biti dovoljno jaka da izdrži težinu odraslih biljaka, rod i opterećenje tokom vetrovitih dana.
Koliko košta podizanje plantaže kivija od jednog hektara?
Kada se saberu sadnice, konstrukcija, priprema zemljišta i navodnjavanje, jasno je da proizvodnja kivija zahteva ozbiljnije početno ulaganje.
Za početno planiranje jednog hektara može se razmatrati budžetski okvir od približno 10.000 do 18.000 evra, bez kupovine zemljišta, izgradnje hladnjače i skupljih sistema protivgradne i mrazne zaštite.
Ovo je planska procena, a ne potvrđena tržišna cena kompletne plantaže. Konačan iznos može biti i veći, naročito ako je potrebno bušenje bunara, postavljanje zahtevnije konstrukcije ili dodatna zaštita zasada.
Važno je da se pre ulaganja pribave najmanje dve ili tri ponude za armaturu i navodnjavanje.
Kada kivi počinje da rađa i koliko može da se zaradi?
Jedna od prednosti kivija jeste to što ne mora da se čeka desetak godina na prve plodove.
Prvi plodovi mogu se pojaviti već u drugoj ili trećoj godini, dok se značajniji prinosi očekuju od četvrte godine. Pun rod se, prema podacima o proizvodnji, postiže približno u osmoj godini, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.
Prema podacima Agrokluba, prinos po biljci može da raste sa oko 10 kilograma u četvrtoj godini na 50 kilograma u sedmoj, odnosno 60 do 80 kilograma u osmoj godini i kasnije.
U povoljnim uslovima i dobro organizovanom zasadu navode se prinosi od približno 20 do 30 tona po hektaru.
Ipak, ovo nisu garantovani prinosi za svaku parcelu u Srbiji. Na njih utiču klima, oprašivanje, starost biljaka, rezidba, voda i zaštita od mraza.
Kada se bere kivi i koliko dugo može da se čuva?
Kivi se u našim uslovima najčešće bere krajem oktobra i početkom novembra, pre pojave jačih mrazeva.
Za razliku od nekih drugih voćnih vrsta, plodovi se beru dok su još čvrsti, a zatim dozrevaju nakon berbe.
Jedna od njegovih poslovnih prednosti jeste mogućnost dužeg čuvanja. Sorta Hayward, uz odgovarajuću temperaturu i vlažnost, može se čuvati nekoliko meseci.
Za duže skladištenje potrebna je hladnjača sa kontrolisanim uslovima. Stručna literatura navodi temperaturu blizu nule i relativnu vlažnost vazduha od 90 do 95 odsto kao važne uslove za čuvanje.
U odgovarajućim uslovima Hayward može da se čuva tri do šest meseci.
To proizvođačima daje mogućnost da ne moraju celokupan rod da prodaju odmah nakon berbe.
Kako se održava zasad i koliko posla zahteva?
Kivi nije voćka koju je dovoljno posaditi i čekati da donese plodove. Zahteva redovnu negu, naročito rezidbu i usmeravanje izdanaka.
Tokom prve godine potrebno je formirati osnovno stablo i glavne grane koje će se kasnije voditi po konstrukciji.
U narednim godinama obavljaju se: zimska rezidba; letnja rezidba; uklanjanje suvišnih i oštećenih izdanaka; usmeravanje mladih grana; navodnjavanje; prihrana na osnovu analize zemljišta i potreba biljke; praćenje bolesti i štetočina.
Posebno je važno da se muške biljke orezuju drugačije od ženskih. Kod muških se vodi računa da se obezbedi dovoljno cvetova i polena za narednu sezonu.
Koren kivija je plitak, zbog čega se ne preporučuje duboka obrada zemljišta u zasadu.
Da li se uzgoj kivija isplati u Srbiji?
Kivi ima potencijal za proizvodnju u Srbiji, ali ne na svakoj lokaciji i ne bez ozbiljnog planiranja.
Najveća prednost je mogućnost visokog prinosa u punom rodu, dok su glavne prepreke početna ulaganja, osetljivost na mraz i potreba za stalnim snabdevanjem vodom.
Za početnike je razumno da prvo podignu manji zasad, na primer na 10 ari, i provere kako se biljke ponašaju u lokalnim klimatskim uslovima.
Za one koji planiraju hektar ili više, najvažnije je da pre kupovine sadnica urade analizu zemljišta, provere dostupnost vode, naprave plan armature i pronađu potencijalne kupce.
Kivi može biti zanimljiva alternativa tradicionalnim voćnim kulturama, ali isplativost ne određuje samo količina plodova. Presudni su kvalitet, troškovi proizvodnje i mogućnost da se rod proda po dobroj ceni.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)