Prazne plastične flaše i limenke koje svakodnevno završavaju u kantama za smeće mogle bi u narednom periodu da postanu deo novog poslovnog sistema u Srbiji. Uvođenje depozitnog sistema za povrat ambalaže otvorilo bi prostor za ulaganja u automate za prikupljanje, transport, skladištenje i reciklažu, ali i donelo nove obaveze trgovcima i proizvođačima pića.
Ideja je jednostavna: kupac bi prilikom kupovine pića platio i dodatni iznos za ambalažu, koji bi mu bio vraćen kada praznu flašu ili limenku odnese na predviđeno mesto za prikupljanje.
Iako takav sistem još nije uveden na nacionalnom nivou, o njegovom uspostavljanju se razgovara, a Ministarstvo zaštite životne sredine najavljivalo je mogućnost početka primene tokom 2027. godine. Ipak, konačni model, rokovi i zakonska rešenja još nisu utvrđeni.
Za privredu bi to mogla da bude velika promena, ali i prilika za razvoj potpuno novih usluga i poslovnih modela.
Kako bi funkcionisao povrat flaša i limenki?
Depozitni sistem podrazumeva da potrošač prilikom kupovine proizvoda u određenoj ambalaži plati dodatnu naknadu.
Kada popije piće, praznu ambalažu može da vrati u prodavnicu, na automat za prikupljanje ili drugo ovlašćeno mesto. Nakon toga dobija nazad iznos koji je prethodno platio.
Na primer, ako bi depozit iznosio pet dinara, kupac bi za svaku vraćenu ambalažu dobio pet dinara nazad. To je samo ilustracija: konačna visina naknade u Srbiji nije zvanično utvrđena.
Povrat bi mogao da se obavlja ručno, preko zaposlenih u prodavnicama ili pomoću specijalizovanih automata koji prepoznaju i evidentiraju ambalažu.
Slični sistemi već funkcionišu u brojnim evropskim državama, gde su postali važan deo prikupljanja i reciklaže ambalaže za piće.
Ko bi mogao da zaradi na novom sistemu?
Najveće poslovne mogućnosti mogle bi da se otvore za nekoliko grupa kompanija.
1. Proizvođači i dobavljači automata za flaše
Ukoliko se bude zahtevalo postavljanje većeg broja uređaja za povrat ambalaže, pojaviće se potreba za kompanijama koje proizvode, uvoze, prodaju i održavaju takve aparate.
Reč je o specijalizovanoj opremi koja prepoznaje vrstu ambalaže, evidentira vraćene proizvode i priprema ih za dalju obradu.
To bi mogla da bude prilika za domaće distributere tehnološke opreme, servisne kompanije i firme koje se bave automatizacijom.
2. Transport i skladištenje ambalaže
Prikupljene flaše i limenke ne mogu jednostavno da ostanu u prodavnicama. Potrebno ih je preuzeti, razvrstati, skladištiti i transportovati do postrojenja za preradu.
Zbog toga bi novi sistem mogao da poveća potražnju za logističkim uslugama, skladišnim prostorom i specijalizovanim vozilima.
Posebnu priliku mogle bi da pronađu manje transportne firme koje bi sarađivale sa trgovinskim lancima i operaterima sistema.
3. Kompanije koje se bave reciklažom
Najvažniji deo lanca nalazi se na kraju procesa – u preradi prikupljene ambalaže.
PET plastika, aluminijum i staklo mogu da se koriste kao sirovine za proizvodnju novih proizvoda i ambalaže.
Kvalitetno razvrstana ambalaža ima dodatnu vrednost jer je pogodnija za dalju preradu od materijala pomešanog sa komunalnim otpadom.
Zbog toga bi kompanije koje već posluju u sektoru reciklaže mogle da dobiju veće i stabilnije količine sirovina.
4. Trgovinski lanci i manje prodavnice
Prodavnice bi imale jednu od najvažnijih uloga jer bi upravo kod njih građani najčešće vraćali praznu ambalažu.
Veći trgovinski lanci mogli bi da ulažu u automate i posebne prostore za prikupljanje, dok bi manje prodavnice možda koristile jednostavniji model preuzimanja ambalaže od kupaca.
Za trgovce to znači dodatnu organizaciju, prostor i troškove, ali i mogućnost da privuku kupce koji bi povrat novca povezali sa sledećom kupovinom.
Da li bi novi sistem mogao da otvori hiljade radnih mesta?
Jedna od zanimljivijih procena dolazi iz studije britanske konsultantske kuće Eunomia, koju je naručio NALED.
Prema podacima koje je objavio NALED, uvođenje depozitnog sistema moglo bi da doprinese otvaranju između 1.000 i 1.500 novih radnih mesta u Srbiji.
Ta procena odnosi se na potencijalni razvoj čitavog sistema, a ne na već potvrđena radna mesta ili usvojeni plan zapošljavanja.
Nova zaposlenja mogla bi da se pojave u logistici, skladištenju, održavanju automata, upravljanju sistemom i reciklažnoj industriji.
NALED navodi i da bi depozitni model, prema pomenutoj studiji, mogao da omogući da više od 90 odsto obuhvaćene ambalaže bude prikupljeno i upućeno na reciklažu tokom prve tri godine primene.
To bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na sadašnji sistem, u kojem se veliki deo ambalaže iz domaćinstava i dalje ne prikuplja odvojeno.
Šta bi se promenilo za proizvođače pića i trgovce?
Uvođenje depozitnog sistema ne bi značilo samo postavljanje automata u prodavnicama.
Proizvođači i uvoznici pića morali bi da prilagode ambalažu, označavanje proizvoda i poslovanje novim pravilima, dok bi trgovci morali da organizuju prihvat i privremeno skladištenje vraćenih flaša i limenki.
Važan deo sistema bilo bi i finansiranje njegovog funkcionisanja.
Prema modelu koji se razmatra, proizvođači bi snosili značajan deo troškova kroz naknade, trgovci bi organizovali prijem ambalaže, dok bi posebna depozitna organizacija mogla da koordinira finansijske tokove, logistiku i kontrolu sistema.
Država bi imala regulatornu i nadzornu ulogu.
Za kompanije to znači da bi morale unapred da planiraju ulaganja, naročito ako bi sistem obuhvatio veliki broj prodajnih objekata i različite vrste ambalaže.
Srbija već ima plan za smanjenje ambalažnog otpada
Vlada Srbije usvojila je u martu 2025. godine plan smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine.
Jedan od ciljeva je unapređenje prikupljanja ambalaže iz domaćinstava i razvoj infrastrukture za njeno odvojeno sakupljanje.
Prema usvojenom planu, važnu ulogu u finansiranju infrastrukture imaju operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom, koji su zaduženi za organizovanje i unapređenje prikupljanja i reciklaže.
To znači da se razvoj tržišta za prikupljanje i preradu ambalaže ne oslanja isključivo na eventualni depozitni sistem. Postojeći sistem proširene odgovornosti proizvođača već predstavlja osnov za ulaganja u ovu oblast.
Kada bi građani mogli da počnu da vraćaju flaše za novac?
Iako se 2027. godina pominjala kao mogući početak primene depozitnog sistema, još nema konačno potvrđenog datuma niti usvojenih svih zakonskih pravila koja bi omogućila njegovo funkcionisanje.
NALED upozorava da je potrebno rešiti niz pitanja, od izbora ambalaže koja bi bila obuhvaćena sistemom do finansiranja, logistike i načina vraćanja novca građanima.
Upravo će od tih odluka zavisiti koliko će kompanije morati da ulažu i koliko će novi sistem biti dostupan potrošačima.
Jedno je sigurno: ukoliko depozitni sistem bude uveden, prazna ambalaža više neće biti samo otpad koji treba odložiti. Ona će postati deo organizovanog tržišnog lanca u kojem će svoje mesto imati trgovci, proizvođači opreme, transportne kompanije i recikleri.
Za domaće preduzetnike to bi mogla da bude prilika da se uključe u posao koji tek treba da dobije jasna pravila i razvijenu infrastrukturu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)