Razlika nije samo u jačini grejanja niti u tome koliko je vremena bilo potrebno da se prostor zagreje. Ključ se nalazi u izolaciji, materijalima od kojih je kuća izgrađena, kvalitetu prozora i vrata, ali i načinu na koji je objekat projektovan.
Na ovo ukazuju i stručne analize iz oblasti građevinske fizike i energetske efikasnosti, prema kojima sposobnost kuće da zadrži toplotu zavisi od više međusobno povezanih faktora. Zbog toga dve kuće sa istim sistemom grejanja i istom početnom temperaturom mogu imati potpuno različito ponašanje nakon njegovog isključivanja.
Izolacija je jedan od najvažnijih faktora
Prvi i možda najvažniji razlog zbog kojeg se neke kuće sporije hlade jeste kvalitet toplotne izolacije.
Toplota iz zagrejanog prostora prirodno prelazi ka hladnijem spoljašnjem okruženju. Taj proces odvija se preko zidova, krova, poda, prozora i vrata. Što su ovi delovi objekta bolje izolovani, to toplota sporije napušta unutrašnjost.
Kuće se više neće graditi kao ranije - zidovi sa prozorima i izolacijom stižu direktno iz fabrike, više o tome pročitajte OVDE.
Američko Ministarstvo energetike u svojim smernicama za energetsku efikasnost domaćinstava posebno izdvaja izolaciju i zaptivanje objekta kao dve ključne mere za smanjenje gubitaka energije. U njihovim preporukama naglašava se da toplotni omotač kuće obuhvata zidove, krov, pod, temelje, prozore i vrata, kao i spojeve između tih elemenata.
Posebno je važna izolacija krova i tavanskog prostora, jer se kroz nedovoljno izolovan krov može izgubiti značajna količina toplote. Značajni gubici mogu nastati i kroz spoljne zidove i podove.
Upravo zato dobro izolovana kuća ne samo da zahteva manje energije za zagrevanje već i duže zadržava postignutu temperaturu nakon isključivanja grejanja.
Zašto su neke stare kuće sporije u hlađenju?
Zanimljivo je da na brzinu hlađenja utiču i materijali od kojih je objekat napravljen.
Kuće sa masivnim zidovima od cigle, kamena ili betona imaju veću toplotnu masu. To znači da njihovi zidovi, podovi i drugi masivni elementi mogu da apsorbuju i skladište toplotu, a zatim je postepeno oslobađaju kada temperatura vazduha počne da opada.
Kako da vam kuća bude toplija bez zamene stolarije - rešenja koja ne koštaju mnogo, više detalja pročitajte OVDE.
Institucija strukturnih inženjera (Institution of Structural Engineers) u svojim stručnim smernicama objašnjava da materijali poput betona i zidane konstrukcije mogu da skladište značajne količine toplote i postepeno je oslobađaju.
Zbog toga masivna kuća može sporije da menja unutrašnju temperaturu. Međutim, postoji i druga strana: takvim objektima često je potrebno više vremena da se zagreju kada su prethodno bili hladni.
Važno je naglasiti da sama debljina zida ne garantuje da će kuća biti topla. Masivni zidovi mogu dugo da skladište toplotu, ali ako nemaju odgovarajuću izolaciju, toplota će ipak odlaziti kroz njih.
Prozori i vrata mogu da naprave veliku razliku
Čak i kada kuća ima kvalitetne zidove, loši prozori i vrata mogu značajno da utiču na brzinu gubitka toplote.
Stara drvena stolarija, dotrajale gumice, loše zaptiveni okviri i zazori oko vrata omogućavaju ulazak hladnog vazduha i izlazak zagrejanog. Zbog toga se prostorija može brzo ohladiti, naročito kada napolju duva vetar.
Američko Ministarstvo energetike u svojim analizama posebno upozorava na nekontrolisano strujanje vazduha kroz pukotine oko prozora, vrata i drugih spojeva na objektu. Takvi nedostaci mogu povećati potrošnju energije i smanjiti osećaj toplotne udobnosti.
Kvalitetna stolarija sa dobrim zaptivanjem i odgovarajućim staklom smanjuje gubitke toplote i doprinosi stabilnijoj temperaturi u prostorijama.
Sve više ljudi bira ovaj materijal za gradnju kuće - lakši je od cigle, dobro čuva toplotu, više detalja pročitajte OVDE.
Ipak, nije dovoljno samo zameniti prozore. Važno je obezbediti i pravilnu ventilaciju, jer potpuno zatvaranje prostora bez redovne razmene vazduha može dovesti do problema sa vlagom i kvalitetom vazduha.
Šta se dešava kada kuća ima lošu izolaciju?
U objektima sa slabom izolacijom toplota brzo prolazi kroz spoljne zidove, krov i pod. Ako postoje i pukotine ili loše zaptiveni spojevi, hladan vazduh dodatno ubrzava hlađenje.
Takva kuća može brzo da dostigne željenu temperaturu dok grejanje radi, ali čim se ono isključi, gubici postaju primetni.
Zbog toga nije neobično da se u dve kuće sa istim grejnim uređajem oseća potpuno drugačija toplota. Jedna može dugo da zadrži prijatnu temperaturu, dok druga zahteva gotovo neprekidan rad grejanja.
Stručnjaci ukazuju i na to da nepravilno postavljena izolacija, praznine između izolacionih elemenata i nedovoljno zaptiveni spojevi mogu značajno da umanje efikasnost čitavog sistema.
Da li deblji zidovi znače i topliju kuću?
Ne nužno. Debljina zida i njegova sposobnost da zadrži toplotu nisu isto.
Na primer, masivan kameni ili betonski zid može da skladišti dosta toplote, ali istovremeno može i da propušta toplotu ako nema odgovarajuću izolaciju.
Sa druge strane, savremena kuća sa lakšom konstrukcijom može imati odlične toplotne karakteristike zahvaljujući kvalitetnoj izolaciji i dobro zaptivenom omotaču objekta.
Stručnjaci posebno naglašavaju da materijali sa velikom toplotnom masom sporije primaju i otpuštaju toplotu, ali da takva svojstva nisu zamena za izolaciju. Drugim rečima, masivan zid može da skladišti toplotu, ali dobra izolacija sprečava da ona brzo ode u spoljašnju sredinu.
Najbolji rezultati postižu se kada se kombinuju dobra izolacija, odgovarajuća toplotna masa i kvalitetna stolarija.
Stručnjaci takođe preporučuju da se stanje objekta posmatra kao celina, jer izolacija samo jednog dela kuće ne mora da reši sve probleme. Važni su i kvalitet ugradnje, postojanje toplotnih mostova i pravilna ventilacija.
Zato kuća koja dugo ostaje topla nije nužno ona sa najdebljim zidovima ili najjačim grejanjem, već ona kod koje su kvalitetno rešeni izolacija, zaptivanje i ukupna konstrukcija objekta.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)