Šampinjoni, bukovače ili šitake - koje pečurke se najviše isplate i koliko košta početak?

Uzgoj pečuraka sve je zanimljiviji ljudima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla, a jedna od njegovih prednosti jeste to što proizvodnja može da počne i u manjem prostoru. Za razliku od klasične poljoprivrede, nije neophodno posedovati velike parcele, jer se pojedine vrste mogu uzgajati u podrumima, pomoćnim objektima i namenski uređenim prostorijama.

Ipak, proizvodnja pečuraka nije posao u kojem je dovoljno nabaviti nekoliko džakova sa supstratom i čekati berbu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću temperaturu, vlažnost vazduha, ventilaciju i kvalitetan materijal za uzgoj.

Koliko novca treba za početak, koje vrste pečuraka imaju najveći tržišni potencijal i da li od ovog posla može da se napravi stabilan porodični biznis?

Koje pečurke se najviše isplate?

Na domaćem tržištu posebno su zastupljeni šampinjoni i bukovače, dok sve veću pažnju privlače i specijalizovane vrste poput šitake pečuraka.

Svaka od njih ima drugačije zahteve u proizvodnji, cenu i potencijalnu grupu kupaca.

Šampinjoni – traženi i pogodni za ozbiljniju proizvodnju

Šampinjoni su među najpoznatijim i najzastupljenijim jestivim pečurkama. Koriste se u domaćinstvima, restoranima, picerijama i prehrambenoj industriji, zbog čega postoji više mogućnosti za njihovu prodaju.

Njihov uzgoj zahteva specijalno pripremljen kompost, kontrolisanu temperaturu i vlažnost, kao i odgovarajuću ventilaciju.

Prema podacima objavljenim u aprilu 2026. godine, u Srbiji postoji oko 500 farmi i proizvođača šampinjona. Većina su manji proizvođači koji imaju jednu ili dve proizvodne prostorije.

U komercijalnoj proizvodnji moguće je ostvariti tri do četiri talasa berbe iz jednog supstrata, dok se novi proizvodni ciklusi organizuju tokom godine.

Bukovača – mogućnost za manji porodični posao

Bukovača je zanimljiva početnicima jer se može uzgajati na različitim vrstama supstrata, uključujući slamu i određene poljoprivredne ostatke.

Za razliku od šampinjona, ne zahteva isti tip kompostne proizvodnje, a početak može biti jednostavniji ako se koriste već pripremljeni blokovi ili džakovi sa micelijumom.

Međutim, jedan od najvećih izazova jeste održavanje odgovarajuće temperature tokom cele godine. Tokom vrelih letnjih meseci troškovi hlađenja mogu značajno da utiču na isplativost.

Zbog toga je pre početka proizvodnje važno napraviti plan koji obuhvata i letnji period, a ne samo sezonu kada su uslovi za uzgoj povoljniji.

Šitake – specijalizovana proizvodnja sa višom prodajnom cenom

Šitake pečurke posebno su zanimljive zbog svoje prepoznatljivosti i potražnje u restoranima, specijalizovanim prodavnicama i među kupcima koji traže drugačije vrste hrane.

Njihova proizvodnja može da se organizuje i u relativno malom prostoru, ali je neophodno obezbediti kontrolisane uslove i kvalitetne blokove sa micelijumom.

Prema podacima objavljenim u julu 2026. godine, početno ulaganje za manju proizvodnju u prostoru od 20 do 30 kvadratnih metara može da iznosi između 1.500 i 3.500 evra, ukoliko se koriste gotovi inokulisani blokovi.

Sveža šitake na domaćem tržištu prodaje se po cenama od približno 1.200 do 2.000 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta, kupca i načina prodaje.

Viša prodajna cena, međutim, ne znači automatski i veću zaradu, jer treba uračunati troškove nabavke blokova, energije, ambalaže, transporta i rada.

Koliko novca je potrebno za pokretanje proizvodnje?

Početno ulaganje najviše zavisi od vrste pečuraka, veličine prostora i toga da li proizvođač kupuje gotove blokove ili sam priprema supstrat.

Za manju proizvodnju šitake pečuraka, na primer, procenjuje se da je potrebno između 1.500 i 3.500 evra za prostor od 20 do 30 kvadratnih metara, uz korišćenje gotovih blokova.

Kod šampinjona i bukovače računica može biti drugačija.

Ako budući proizvođač već ima odgovarajući podrum ili pomoćni objekat, deo početnih troškova može biti manji. Ipak, moraće da obezbedi police, ventilaciju, uređaje za kontrolu temperature i vlažnosti, kao i prostor za skladištenje i pripremu materijala.

Ulaganje može biti znatno veće ukoliko je potrebno renovirati objekat, postaviti izolaciju ili instalirati profesionalni sistem za klimatizaciju.

Zato ne postoji jedinstvena cena pokretanja proizvodnje pečuraka. Pre kupovine opreme potrebno je napraviti detaljnu kalkulaciju za konkretnu vrstu i planirani obim proizvodnje.

Koliko može da se zaradi od pečuraka?

Jedan od primera koji pokazuje potencijal ovog posla jeste proizvodnja šampinjona u prostoru od 100 kvadratnih metara.

Prema računici objavljenoj u aprilu 2026. godine, u adekvatno opremljenu prostoriju te površine može da stane oko 900 džakova sa supstratom, uz procenjeni prinos od približno 2.700 kilograma pečuraka po ciklusu.

U istoj proceni navodi se prihod od oko 2.700 evra po ciklusu nakon uračunatih ulaganja, odnosno približno 11.000 evra godišnje uz četiri ciklusa.

Ove brojke treba posmatrati kao ilustrativnu računicu, a ne kao garantovanu zaradu. Stvarni rezultat zavisi od kvaliteta supstrata, ostvarenog prinosa, prodajne cene, troškova energije, radne snage i eventualnih gubitaka tokom proizvodnje.

Kod šitake pečuraka računica je drugačija. Ukoliko bi proizvođač prodao 150 kilograma po ceni od 1.200 do 2.000 dinara, ukupan prihod od prodaje iznosio bi između 180.000 i 300.000 dinara po ciklusu.

To je prihod, a ne čista zarada. Od njega se odbijaju svi troškovi proizvodnje i prodaje.

Gde prodavati pečurke i kako pronaći kupce?

Jedan od najvažnijih koraka u ovom poslu jeste pronalaženje sigurnog tržišta.

Pečurke imaju ograničen rok trajanja, zbog čega proizvođač mora unapred da zna kome će prodavati robu i u kojim količinama.

Najčešći kanali prodaje su:

• Zelene pijace i direktna prodaja kupcima.
• Restorani, hoteli i picerije.
• Lokalni marketi i specijalizovane prodavnice.
• Dostava svežih pečuraka na kućnu adresu.
• Prerada i prodaja sušenih ili drugih proizvoda od pečuraka.

Direktna prodaja krajnjim kupcima može doneti bolju cenu, dok saradnja sa restoranima i trgovinama omogućava redovnije porudžbine.

Za početnike je posebno važno da ne povećavaju proizvodnju pre nego što obezbede kupce.

Najveći izazov nije berba, već kontrola uslova

Iako na prvi pogled deluje kao jednostavan posao, uzgoj pečuraka zahteva svakodnevnu pažnju.

Temperatura, vlažnost i ventilacija moraju se redovno kontrolisati, jer i manje promene mogu uticati na kvalitet i količinu roda.

Kod šampinjona je posebno važan kvalitet komposta, dok je kod bukovače jedan od izazova održavanje odgovarajuće temperature tokom leta.

Kod šitake je važno obezbediti kvalitetne blokove sa micelijumom i odgovarajuće uslove za razvoj plodnih tela.

Zbog toga je preporučljivo da početnici prvo prođu stručnu obuku ili se povežu sa iskusnim proizvođačima, a zatim krenu sa manjim proizvodnim kapacitetom.

Da li je uzgoj pečuraka dobar posao za početnike?

Proizvodnja pečuraka može biti zanimljiva poslovna prilika za ljude koji imaju odgovarajući prostor, spremni su da nauče tehnologiju uzgoja i mogu da obezbede redovne kupce.

Šampinjoni nude mogućnost ozbiljnije komercijalne proizvodnje, bukovača može biti dobar izbor za manji porodični posao, dok šitake privlači specijalizovane kupce i omogućava prodaju po višoj ceni.

Najvažnije je da se pre početka ne računa samo koliko pečuraka može da se proizvede, već i koliko košta svaki kilogram, koliko se može prodati i koliko ostaje nakon svih troškova.

Uz dobru organizaciju, znanje i unapred obezbeđeno tržište, proizvodnja pečuraka može da preraste iz dodatnog izvora prihoda u ozbiljan porodični biznis.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: