Veličanstveni Prag sa Karlovim mostom i Praškim dvorcem, bajkoviti Češki Krumlov, svetski poznate banje Karlove Vari, istorijska Kutna Hora… Češka je prepuna prelepih gradova i znamenitosti koje vredi posetiti. Ipak, osim poznatih turističkih odredišta, ova zemlja krije i mesta za koja mnogi putnici nikada nisu čuli.
Jedno od njih je Znojmo, slikoviti gradić u Južnoj Moravskoj, nedaleko od austrijske granice. Osim istorijskih građevina i nepreglednih zelenih vinograda, ovaj grad ima i pravo blago skriveno duboko ispod svojih ulica i trgova.
Reč je o ogromnoj mreži podzemnih hodnika dugoj čak 27 kilometara, koja se prostire na površini od 35 do 40 hektara. Znojemské podzemí, kako ga nazivaju Česi, jedan je od najobimnijih istorijskih podzemnih sistema u srednjoj Evropi.
Kako je nastao podzemni lavirint koji se gradio više od jednog veka
Njegovi hodnici na pojedinim mestima protežu se kroz čak četiri nivoa, pa čitava mreža podseća na ogroman lavirint u kojem bi se čovek lako mogao izgubiti.
Izgradnja je počela na prelazu iz 14. u 15. vek, a u radovima su učestvovali iskusni rudari iz češkog grada Jihlave. Procenjuje se da je tokom izgradnje izvađeno između 50.000 i 55.000 kubnih metara čvrste stene. Nije poznato gde je završila tolika količina materijala, ali se pretpostavlja da je deo iskorišćen za izgradnju gradskih odbrambenih zidina.
Podzemni sistem nije nastao odjednom, niti je od početka bio zamišljen kao veliko sklonište. Stanovnici Znojma najpre su ispod svojih kuća gradili podrume u kojima su čuvali namirnice, vino i drugu robu. Grad se nalazio na važnom trgovačkom putu prema Beču, pa su takvi prostori bili veoma korisni trgovcima.
Vremenom su pojedini podrumi počeli da se povezuju hodnicima i prolazima, a sve složenija mreža dobila je i sasvim novu namenu.
Kako su stanovnici zavaravali neprijatelje i skrivali se u podzemnim prolazima
U slučaju opasnosti stanovnici su mogli da se sklone pod zemlju i tamo sačekaju da neprijateljska vojska napusti grad. U podzemlju su postojali ventilacioni otvori koji su omogućavali dotok svežeg vazduha, odvodi za dim, kao i bunari sa pijaćom vodom.
Posebno zanimljiv bio je takozvani jezuitski vodovod, sistem koji je prikupljao i usmeravao podzemnu vodu, a zatim snabdevao gradske bunare i fontane.
Originalni planovi ove mreže nisu sačuvani ni u gradskim arhivama ni u hronikama. Pretpostavlja se da je detaljan raspored prolaza poznavalo samo nekoliko najviših gradskih zvaničnika. Razlog je bio jednostavan – ukoliko bi neprijatelji otkrili kako da se kreću podzemljem, čitav odbrambeni sistem izgubio bi svoju svrhu.
Za podzemlje Znojma vezuje se i legenda iz 1645. godine, kada su grad napali Šveđani. Stanovnici su se povukli u podzemne hodnike sa zalihama hrane. Grad je izgledao napušteno, ali je iz dimnjaka i dalje izlazio dim.
Šta posetioce čeka u mračnim hodnicima podzemnog grada Znojma
Predanje takođe kaže da su vojnici noću misteriozno nestajali, a njihova tela ujutru bi bila pronalažena na pustim ulicama. Zbog takvih priča Znojmo je steklo reputaciju grada duhova. Za razliku od legende o švedskoj opsadi, istorijski je potvrđeno da su podzemni hodnici korišćeni tokom oba svetska rata. Tada su služili kao skloništa za civilno stanovništvo.
Nekadašnje sklonište danas je jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija češkog grada Znojma. Posetiocima je na raspolaganju nekoliko vođenih tura, a najpopularnija je klasična ruta duga oko jedan kilometar.
Obilazak traje približno sat vremena i vodi kroz stare hodnike u kojima se istorija oživljava uz pomoć svetlosnih i zvučnih efekata. Posetioci mogu da vide alhemijsku radionicu, prikaze srednjovekovnih tamnica, kosture i brojne druge prizore inspirisane lokalnim legendama.
Šta danas kriju podzemni hodnici i kakva iskustva čekaju posetioce
U turističku ponudu uključeno je i sklonište civilne zaštite, izgrađeno u drugoj polovini 20. veka za zaštitu od radijacijske opasnosti.
Ono je ispod starog gradskog jezgra otkriveno sasvim slučajno. Posebna ruta duga je gotovo 700 metara, a obilazak traje oko dva sata.
Posetioci tokom razgledanja mogu da vide gas-maske, zaštitna odela, uređaje za merenje radijacije i drugu opremu iz perioda Hladnog rata, piše Putni kofer.
Tako Znojmo, osim istorijskog podzemnog lavirinta koji je vekovima služio stanovnicima za čuvanje hrane i zaštitu od neprijatelja, čuva i tragove mnogo novije prošlosti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)