Pošla žena u šetnju preko preorane njive i slučajno našla gomilu zlatnika, skrivenih 900 godina

Žena koja je prelazila preko sveže preoranog polja u blizini Kutne Hore, u centralnom delu Češke, primetila je kako nešto sija u prevrnutoj zemlji i pozvala arheologe.

Ono što su pronašli tokom narednih dana predstavlja najveću ostavu ranosrednjovekovnog novca ikada otkrivenu na području Kutne Hore – više od 2.150 srebrnih denara, zakopanih pre oko 900 godina i nikada izvađenih iz zemlje, piše Dejli galaksi.

Novčići su bili smešteni u keramičkoj posudi. Višegodišnje oranje uništilo je najveći deo posude, pa je ostalo samo njeno dno, dok su se novčići rasuli po površini i bili potisnuti dublje u zemlju.

Arheolozi Instituta za arheologiju Češke akademije nauka u Pragu koristili su detektore metala kako bi pronašli svaki pojedinačni novčić. Mesta pronalaska označavali su žutim zastavicama, a zatim pažljivo iskopavali i geodetski beležili položaj svakog novčića.

Kako navode istraživači, detaljna mapa nalazišta trebalo bi da bude od velike koristi tokom opsežne analize koja je sada u toku.

Srebrni novčići tri vladara, kovani u Pragu

Stručnjaci Instituta za arheologiju i Češkog muzeja srebra u Kutnoj Hori utvrdili su da novčići potiču iz kovnica tri vladara iz dinastije Pšemislovića: kralja Vratislava II i kneževa Břetislava II i Bořivoja II, koji su vladali približno između 1085. i 1107. godine.

To ukazuje da su novčići kovani u praškoj kovnici krajem 11. veka, dok je sama ostava najverovatnije zakopana tokom prve četvrtine 12. veka.

Denari su mali srebrni novčići čiji oblik vodi poreklo još od rimskog novca. Kovani su od legure srebra sa bakrom, olovom i tragovima drugih metala.

Lenka Mazačová, direktorka Češkog muzeja srebra, navodi da srebro gotovo sigurno nije bilo lokalnog porekla.

„Novčići su najverovatnije kovani u praškoj kovnici, korišćenjem srebra koje je u to vreme uvoženo u češke zemlje“, rekla je ona.

Istraživači planiraju da sprovedu spektralnu analizu, kao i tradicionalno i rendgensko snimanje, kako bi detaljno ispitali novčiće i eventualno utvrdili geografsko poreklo srebra.

Ako bi uspeli da utvrde odakle je metal poticao, to bi pružilo dodatne informacije o načinu na koji se srednjovekovna Bohemija snabdevala plemenitim metalima i funkcionisala njena ekonomija.

Bogatstvo koje običan čovek nije mogao ni da zamisli

Kolika je bila stvarna kupovna moć ove ostave u to vreme nije moguće precizno utvrditi.

„Nažalost, nemamo precizne podatke o kupovnoj moći na prelazu iz 11. u 12. vek“, rekao je arheolog Filip Velímský sa Instituta za arheologiju.

Ipak, nema dileme o ogromnoj vrednosti pronađene količine novca.

Za običnog čoveka tog vremena takvo bogatstvo bilo je praktično nedostižno. Velímský ga je uporedio sa osvajanjem milionskog dobitka na lutriji.

Dinastički rat možda objašnjava zašto se vlasnik nikada nije vratio

Vreme kada je ostava zakopana bilo je jedno od najburnijih razdoblja u političkoj istoriji Bohemije.

Početkom 12. veka članovi dinastije Pšemislovića vodili su međusobne sukobe, dok su se suparnički kneževi borili za presto u Pragu. Vojske su više puta prolazile kroz područje današnje Kutne Hore, koristeći iste puteve koji su tom kraju davali veliki strateški značaj.

Upravo taj istorijski kontekst mogao bi da bude ključan za razumevanje pronađene ostave.

Velímský i njegove kolege ne isključuju mogućnost da je novac predstavljao ratnu kasu – sredstva namenjena za plaćanje vojnika ili plen prikupljen tokom sukoba.

Neko je zakopao novac i očigledno nameravao da se po njega vrati.

Ali to se nikada nije dogodilo.

Češka akademija nauka navodi da je reč o jednom od najznačajnijih otkrića novca u Češkoj u poslednjih desetak godina.

Keramička posuda u kojoj je novac prvobitno bio sakriven uglavnom je uništena, ali je njeno dno sačuvano. To je bilo dovoljno da se potvrdi način na koji su novčići prvobitno bili pohranjeni.

Novčići će biti rendgenski snimljeni pre nego što budu izloženi javnosti

Novac se sada nalazi u rukama stručnjaka Češkog muzeja srebra. Svaki novčić biće pojedinačno popisan, očišćen i fotografisan.

Biće urađena i numizmatička identifikacija, a kompletna zbirka biće objedinjena u detaljan katalog.

Mazačová je objasnila da stručnjake očekuje obiman posao: evidentiranje svakog predmeta, čišćenje i restauracija novčića kojima je to potrebno, fotografisanje za buduće publikacije, kao i precizno utvrđivanje vrste svakog novčića i vremena njegovog kovanja.

Cilj je da ostava na kraju bude predstavljena javnosti u muzejskoj galeriji posvećenoj kovanju novca.

Sam muzej nalazi se upravo u Kutnoj Hori, gradu koji je vekovima nakon što je ovo bogatstvo nestalo pod zemljom postao jedan od najvažnijih centara proizvodnje srebra u srednjovekovnoj Evropi.

Rudno bogatstvo Kutne Hore finansiralo je češku krunu i tokom naredna dva veka snažno uticalo na ekonomiju centralne Evrope.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.