Kada je Tim Kuk 24. avgusta 2011. seo u stolicu Stiva Džobsa, nije dobio običan direktorski posao. Dobio je verovatno najnezahvalniji zadatak u korporativnom svetu: da nasledi čoveka koji je bio poistovjećen sa proizvodima, identitetom i budućnošću kompanije.
Džobs je preminuo samo šest sedmica kasnije, a pitanje koje je tada visilo nad Silicijumskom dolinom bilo je jednostavno: može li Apple bez njega ostati Apple?
Petnaest godina kasnije, odgovor se vidi u bilansima. Kompanija čija je tržišna vrednost 2011. iznosila oko 350 milijardi dolara danas vredi približno 4,5 biliona, odnosno oko 4.500 milijardi dolara. Godišnji prihod gotovo je učetvorostručen, profit je porastao više od četiri puta, a samo Appleove usluge sada donose više novca nego što je cela kompanija prihodovala u godini u kojoj je Kuk preuzeo vođenje, pokazuje istraživanje portala Investitor.
Apple je potvrdio da će Kuk ostati izvršni direktor do kraja avgusta, dok će ga 1. septembra naslediti Džon Ternus, dosadašnji šef razvoja hardvera. Kuk ne odlazi potpuno: postaće izvršni predsednik odbora direktora i nastaviće da pomaže kompaniji, posebno u odnosima sa vladama i regulatorima.
Kakav je Apple Kuk preuzeo 2011. godine
Važno je naglasiti da Kuk nije nasledio kompaniju u problemima. Džobs mu je ostavio možda najbolju proizvodnu platformu u istoriji tehnološke industrije.
Apple je već imao iPhone 4, iPad 2, Mac, iPod, iTunes i App Store. iPhone je menjao tržište mobilnih telefona, a iPad je tek otvarao novu kategoriju uređaja. Kompanija je u fiskalnoj 2011. ostvarila prihod od 108,2 milijarde i čistu dobit od 25,9 milijardi dolara.
Kuk je, dakle, preuzeo raketu koja je već bila lansirana. Njegov posao nije bio da je izmisli, već da spreči da se raspadne nakon odlaska čoveka koji ju je konstruisao.
Kategorije iz 2011. i 2025. nisu potpuno identične: starija cifra obuhvatala je iTunes Store, App Store i iBookstore, dok današnji segment usluga uključuje znatno širi posao.
Poređenje je zasnovano na Appleovim izvještajima američkoj Komisiji za hartije od vrijednosti za 2011. i 2025. godinu, posljednju završenu fiskalnu godinu. Tržišna vrednost Applea na 15. godišnjicu Kukovog mandata iznosila je približno 4,5 biliona dolara, nakon što je u julu nakratko premašila i pet biliona dolara.
Deset najvećih dostignuća Tima Kuka
1. Dokazao je da Apple može da nadživi svog osnivača
Kukovo prvo i možda najveće dostignuće nije nijedan uređaj, već institucionalizacija Applea. Kompanija nije postala muzej Džobsovih ideja, nije se raspala u borbama za moć i nije izgubila sposobnost da privlači najbolje inženjere i dizajnere.
Kuk nije pokušavao da imitira Džobsov temperament i stil. Umesto rukovođenja kroz sukobe i snažnu ličnu kontrolu, izgradio je stabilniji i saradnički model upravljanja. Apple je od kompanije vođene osnivačem postao institucija koja može da funkcioniše kroz više generacija rukovodilaca.
2. Od 350 milijardi do više od 4.500 milijardi dolara
Pod Kukom je tržišna vrednost Applea porasla gotovo 13 puta. Kompanija je tokom njegovog mandata prolazila istorijske granice od jednog, dva, tri, četiri, a nakratko i pet biliona dolara.
Prihod je povećan sa 108,2 na 416,2 milijarde, dok je čista dobit porasla sa 25,9 na 112 milijardi dolara. Appleove akcije uvećale su vrednost oko 20 puta od Kukovog dolaska, čime je njegov mandat postao jedan od najuspješnijih perioda stvaranja vrednosti za akcionare u korporativnoj istoriji.
3. Od proizvoda je napravio ekosistem
Džobs je stvarao revolucionarne uređaje. Kuk ih je povezao u sistem iz kojeg korisnici teško izlaze - ne samo zbog tehničkih ograničenja već zato što sve funkcioniše zajedno.
iPhone, Mac, iPad, Apple Watch, AirPods, iCloud, Apple Pay i ostale usluge postali su delovi jedinstvenog iskustva. Apple danas ima više od 2,5 milijardi aktivnih uređaja, što predstavlja ogromnu bazu za prodaju aplikacija, pretplata, dodatne memorije, muzike, filmova i budućih AI usluga.
4. Izgradio je posao sa uslugama veći od celog Applea iz 2011.
Prihod Appleovog segmenta usluga dostigao je 109,2 milijarde dolara u fiskalnoj 2025. godini. To znači da App Store, iCloud, Apple Music, Apple TV+, Apple Pay, AppleCare, oglašavanje i ostale usluge danas zajedno donose više novca nego čitav Apple u godini Kukovog dolaska.
Još važnije, reč je uglavnom o ponavljajućim prihodima sa većim profitnim maržama od prodaje uređaja. Kuk je tako smanjio zavisnost od toga da kupci svake godine masovno mijenjaju telefone, iako iPhone i dalje direktno donosi oko polovine ukupnog prihoda.
5. Stvorio je dve velike kategorije - Apple Watch i AirPods
Apple Watch i AirPods nisu novi iPhone, ali su nesporno najuspješniji novi proizvodi Kukove ere.
Sat je prerastao iz dodatka za iPhone u zdravstveni i bezbednosni uređaj koji prati srčani ritam, upozorava na padove i saobraćajne nezgode i omogućava niz zdravstvenih merenja. AirPods su pomogle da bežične slušalice postanu masovni proizvod i važan dio Appleovog ekosistema.
Kuk je time izgradio segment nosivih uređaja koji bi, posmatran samostalno, bio velika globalna kompanija.
6. Prelazak na sopstvene čipove promenio je budućnost Maca
Odluka da Mac napusti Intelove procesore i pređe na Appleove čipove iz serije M bila je verovatno najvažnija tehnološka odluka Kukovog mandata.
Prelazak, najavljen 2020. godine, Appleu je omogućio da kontroliše ključnu tehnologiju, poveže hardver i softver i ponudi računare sa visokim performansama i znatno dužim trajanjem baterije.
Istovremeno su godišnja ulaganja u istraživanje i razvoj porasla sa 2,4 na 34,6 milijardi dolara. Kuk možda nije bio glavni dizajner proizvoda, ali je finansirao i zaštitio jednu od najambicioznijih tranzicija u industriji računara.
7. Lanac snabdijevanja pretvorio je u konkurentsko oružje
Kuk je još pre dolaska na čelo kompanije stekao reputaciju stručnjaka za operacije. Kao direktor, tu sposobnost je podigao na globalni nivo.
Apple je mogao da proizvodi i distribuira stotine miliona složenih uređaja, zadržavajući visoke marže i relativno male zalihe. Kompanija je preživela pandemiju, nestašicu čipova, trgovinske ratove i poremećaje u logistici uz manje posledice nego mnogi konkurenti.
To je bila Kukova tiha inovacija: ne proizvod koji se vidi na pozornici, već sistem koji omogućava da se proizvod napravi u ogromnoj količini i isporuči širom sveta.
8. Privatnost, bezbednost i zdravlje postali su deo brenda
Pod Kukom je Apple privatnost počeo da predstavlja kao osnovno pravo i tržišnu prednost. Funkcija App Tracking Transparency od 2021. zahteva da aplikacije zatraže dozvolu pre praćenja korisnika, što je uzdrmalo poslovne modele kompanija zasnovanih na digitalnom oglašavanju.
Istovremeno su bezbednosne, zdravstvene i funkcije pristupačnosti postale važan razlog za ostanak u Appleovom ekosistemu. Kuk je razumeo da poverenje može biti jednako vredan proizvod kao telefon ili računar.
9. Vratio je novac akcionarima
Džobs je volio ogromne novčane rezerve. Kuk je 2012. ponovo pokrenuo dividende i započeo masovni program otkupa sopstvenih akcija.
Apple je od tada na otkup akcija potrošio stotine milijardi dolara. Time je smanjen broj akcija u opticaju, povećana zarada po akciji i dodatno podstaknut rast njihove vrednosti. Kritičari smatraju da je deo tog novca mogao biti uložen u nove proizvode, ali je za investitore Kukova politika bila izuzetno uspešna.
10. Od tehnološke zvezde napravio je globalnu instituciju
Apple danas posluje na više od 200 tržišta, ima preko 500 prodavnica i više od 100.000 zaposlenih više nego 2011. godine.
Kuk je istovremeno snažnije pozicionirao kompaniju u pitanjima zaštite životne sredine, ljudskih prava, različitosti i pristupačnosti. Bio je prvi direktor kompanije sa liste Fortune 500 koji je javno objavio da je homoseksualac.
Prema podacima Applea, emisije kompanije smanjene su za više od 60 odsto u odnosu na 2015, iako je poslovanje u međuvremenu znatno poraslo. Te rezultate ipak treba posmatrati kao deo još nedovršenog cilja da kompletan lanac vrednosti postane ugljenično neutralan do 2030. godine.
Gde je Kuk zakasnio i šta će mu kritičari zamerati
Finansijska slika Kukovog mandata deluje gotovo besprekorno. Tehnološka je znatno složenija.
Apple još nije pronašao naslednika iPhonea
Apple Watch i AirPods su veliki uspesi, ali su prvenstveno proizvodi koji dopunjuju iPhone. Vision Pro je tehnološki impresivan, ali zbog početne cene od 3.499 dolara i slabe masovne potražnje nije postao nova računarska platforma kakvu je Apple najavljivao.
Još veći promašaj bio je desetogodišnji projekat električnog i autonomnog automobila, poznat kao Titan. Apple ga je ugasio 2024. godine, nakon dugog razvoja i bez proizvoda koji bi stigao do tržišta.
Zakasnio je u generativnoj veštačkoj inteligenciji
Siri je lansiran još 2011, ali Apple nije iskoristio ranu prednost. ChatGPT, Gemini i drugi sistemi pokazali su koliko su glasovni i digitalni asistenti mogli napredovati, dok je Siri godinama uglavnom ostajao ograničen na jednostavne komande.
Najavljene napredne funkcije Apple Intelligencea kasnile su, a Apple i Google su u januaru 2026. potvrdili da će nova generacija Appleovih AI modela i personalizovani Siri biti zasnovani na Googleovom Geminiju.
To može biti racionalna odluka da se kupi vreme, ali je istovremeno priznanje da Apple ne kontroliše najvažniji novi tehnološki sloj onako kako kontroliše čipove, operativne sisteme i uređaje.
Kina je bila izvor prednosti, a zatim postala rizik
Kuk je izgradio izuzetno efikasan proizvodni sistem u Kini. Upravo je ta koncentracija kasnije postala jedna od najvećih slabosti kompanije.
Trgovinske tenzije, carine, politički pritisci i mogućnost prekida proizvodnje naterali su Apple da deo sklapanja uređaja premesti u Indiju i Vijetnam. Ipak, kompanija i dalje zavisi od velikog broja kineskih dobavljača i komponenti. Džon Ternus tako nasljeđuje diverzifikaciju koja je počela, ali još nije završena.
„Zatvoreni vrt“ donio je profit, ali i regulatorni rat
Isti zatvoreni ekosistem koji korisnicima pruža jednostavnost i bezbednost omogućio je Appleu da kontroliše distribuciju aplikacija, plaćanja i pristup korisnicima.
Američko Ministarstvo pravde optužilo je kompaniju za monopolizaciju tržišta pametnih telefona, dok je Evropska komisija 2025. kaznila Apple sa 500 miliona evra zbog ograničavanja mogućnosti da programeri korisnicima ponude jeftinije načine plaćanja izvan App Storea.
Apple se u sporu sa Epic Gamesom suočio i sa sudskim zaključkom da nije poštovao raniju odluku o alternativnim plaćanjima. Kuk tako ostavlja nasledniku veoma profitabilan posao sa uslugama, ali i poslovni model koji regulatori žele da otvore konkurenciji.
Dugogodišnji poreski spor u Evropi završen je obavezom da se Irskoj uplati oko 13 milijardi evra zaostalih poreza. To nije ugrozilo Appleove finansije, ali jeste pokazalo da veličina kompanije donosi sve snažniji politički i regulatorni nadzor.
Može li se Kukov legat meriti sa Džobsovim?
Može - ali ne istim metrom.
Stiv Džobs ostaje važnija ličnost u tehnološkom i kulturnom smislu. On je zajedno sa svojim timovima stvorio identitet Applea i vodio razvoj proizvoda koji su promenili čitave industrije: Maca, iPoda, iPhonea i iPada. Bez Džobsa ne bi bilo kompanije koju je Kuk mogao da razvija.
Ali Kukov legat je uporediv kada se mere upravljanje, operacije, institucionalna stabilnost i stvaranje vrednosti. Pretvoriti genijalnu kompaniju njenog osnivača u globalnu instituciju koja nastavlja da raste 15 godina nakon njegove smrti podjednako je redak poslovni podvig.
Voren Bafet je tu razliku precizno sažeo ocenom da niko osim Džobsa nije mogao da stvori Apple, ali da ga niko osim Kuka nije mogao razviti na ovakav način.
Najpošteniji zaključak zato glasi: Džobs je veći vizionar, ali je Kuk vjerovatno uspješniji klasični izvršni direktor. Džobs je stvorio Apple koji mienja industrije; Kuk je stvorio Apple koji može da nadživi svog osnivača.
Šta Džon Ternus dobija, a šta mora da riješi
Džon Ternus preuzima kompaniju koja nije u krizi. Apple je u poslednjem objavljenom kvartalu ostvario rekordni prihod za taj dio godine od 109,4 milijarde dolara, uz rast od 16 odsto. Baza aktivnih uređaja i prihodi od usluga nikada nisu bili veći.
Ali upravo zato je zadatak novog direktora težak. On mora da pronađe sledeću veliku kategoriju proizvoda, pretvori veštačku inteligenciju u razlog za kupovinu Appleovih uređaja, smanji zavisnost od Kine i sačuva profitabilnost usluga pod pritiskom regulatora.
Kukovo najveće dostignuće zato možda nije vrijednost od 4,5 biliona dolara. Prije 15 godina svi su pitali može li Apple preživjeti bez Stiva Džobsa. Danas više niko ne postavlja to pitanje.
Sada se pita nešto drugo: može li Apple ponovo izmisliti budućnost?
To je istovremeno konačna potvrda Kukovog uspeha - i najvažniji nedovršeni dio njegovog legata, piše Investitor.me.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)