Kreditiranje u Sloveniji se menja - minimalni iznos za život raste na 840 evra

Ova promena će posebno smanjiti mogućnost zaduživanja građanima sa nižim primanjima. Naš ilustrativni obračun pokazuje da bi osoba sa 1.000 evra priznatih mesečnih prihoda, prilikom uzimanja stambenog kredita na 25 godina uz fiksnu kamatnu stopu od tri odsto, mogla da dobije približno 20.000 evra manje nego prema sadašnjim pravilima, piše S.Novice.

Banka Slovenije je povećanje iznosa minimalne kreditne sposobnosti sa 745 na 840 evra predložila pre nekoliko nedelja, nakon čega je, pre donošenja konačne odluke, sprovela javne konsultacije. Nakon razmatranja pristiglih komentara i dodatnih analiza, sada je zvanično potvrdila novi iznos, koji će početi da važi 1. januara 2027. godine.

U Banci Slovenije objašnjavaju da su novi iznos izračunali na osnovu minimalnih životnih troškova, koje je pripremilo nadležno ministarstvo, kao i predviđene inflacije za 2026. i 2027. godinu. Prema njihovim analizama, povećanje neće značajno uticati na broj i udeo odobrenih gotovinskih i stambenih kredita.

Ipak, uticaj na pojedinačne korisnike kredita, posebno one sa nižim primanjima, mogao bi da bude znatno veći.

Šta znači 840 evra?

Iznos minimalne kreditne sposobnosti ne predstavlja sumu koju pojedinac može da pozajmi, već minimalni mesečni iznos koji mu mora ostati nakon plaćanja svih kreditnih rata.

Prema sadašnjim pravilima, korisniku kredita mora da ostane najmanje 745 evra, dok će od 1. januara 2027. godine taj iznos morati da bude najmanje 840 evra.

Ukoliko osoba izdržava decu ili druge članove porodice, pored ovog iznosa moraće da joj ostane i propisana suma za njihovo izdržavanje.

Prilikom obračuna banka uzima u obzir i ograničenje prema kojem ukupni mesečni troškovi otplate kredita, po pravilu, ne smeju da prelaze polovinu priznatih neto prihoda. Oba uslova moraju biti ispunjena.

Ako se prihodi pojedinca ne promene, povećanje zaštićenog iznosa znači da će mu ostati manje prostora za plaćanje kreditne rate. Kod osobe na koju se odnosi upravo ovo ograničenje, maksimalna dozvoljena mesečna rata smanjiće se za 95 evra.

Kod prihoda od 1.000 evra rata se smanjuje sa 255 na 160 evra

Da bismo prikazali posledice ove promene, uzmimo za primer osobu kojoj banka priznaje tačno 1.000 evra mesečnih prihoda, koja nema izdržavane članove porodice i ne otplaćuje druge kredite.

Prema sadašnjem pragu, za mesečnu ratu može da izdvoji najviše 255 evra: 1.000 evra prihoda minus 745 evra.

Prema novim pravilima, za ratu će moći da izdvoji najviše 160 evra: 1.000 evra prihoda minus 840 evra.

Ograničenje prema kojem rata ne sme da prelazi polovinu prihoda u ovom slučaju nije odlučujuće, jer bi ono dozvoljavalo mesečnu ratu do 500 evra.

Maksimalna dozvoljena rata tako će biti manja za čak 37 odsto. Uz istu kamatnu stopu i isti rok otplate, za isti procenat smanjiće se i maksimalni iznos kredita koji osoba može da dobije.

Kod stambenog kredita oko 20.000 evra manje

Sledeći obračuni zasnivaju se na anuitetnoj otplati, odnosno jednakim mesečnim ratama, bez dodatnih troškova. Kamatne stope izabrane su isključivo radi ilustracije i ne predstavljaju ponudu konkretne banke niti prognozu kamatnih stopa za 2027. godinu.

Kod stambenog kredita na 25 godina razlika bi iznosila približno 20.000 evra, kod kredita na 30 godina oko 22.500 evra, dok bi kod gotovinskog kredita na sedam godina razlika bila približno 6.500 evra.

Naravno, procentualno smanjenje neće biti isto za sve korisnike kredita.

Ako bi banka, na primer, pojedincu priznala 1.200 evra mesečnih prihoda, maksimalna dozvoljena rata smanjila bi se sa 455 na 360 evra.

Razlika bi i dalje iznosila 95 evra, ali bi to u ovom slučaju predstavljalo smanjenje od približno 21 odsto.

Za bračne i vanbračne parove važi 840 evra za svakog korisnika kredita

Kod parova koji zajedno podižu kredit važno je da se uslovi proveravaju za svakog korisnika pojedinačno.

To znači da 840 evra nije zaštićeni iznos za celo domaćinstvo, već za svakog partnera koji učestvuje u podizanju kredita.

Pored toga, potrebno je uračunati i sredstva za izdržavanje dece. Trenutni iznos za izdržavano dete iznosi 299,38 evra mesečno, a kod zajedničkog izdržavanja može se raspodeliti između roditelja.

Ukoliko prihodi ostanu nepromenjeni, kod para kod kojeg oba partnera podležu ograničenju minimalnog zaštićenog iznosa, maksimalna zajednička mesečna rata smanjiće se za 190 evra, odnosno za 95 evra po partneru.

Za porodicu sa dvoje dece, u kojoj banka svakom partneru priznaje po 1.200 evra mesečnih prihoda, prema našem ilustrativnom obračunu, maksimalna zajednička rata smanjila bi se sa 311,24 na 121,24 evra.

Kod stambenog kredita na 25 godina, uz fiksnu kamatnu stopu od tri odsto, okvirni iznos kredita koji bi ova porodica mogla da dobije smanjio bi se sa približno 65.600 na 25.600 evra.

To ne znači da bi svaka porodica sa istim zaradama dobila identičan rezultat. Odlučujući faktori su svi prihodi koje banka priznaje, broj izdržavanih članova porodice, postojeće kreditne obaveze i procena konkretne banke.

Kod većih primanja možda neće biti nikakve promene

Povećanje minimalnog praga neće jednako uticati na sve korisnike kredita. Kod osoba sa većim primanjima odlučujuće može ostati drugo ograničenje, prema kojem za otplatu dugova po pravilu može da se izdvoji najviše polovina prihoda.

Pojedinac bez izdržavanih članova porodice i drugih kredita, kojem banka priznaje 1.500 evra mesečnih prihoda, danas može da izdvoji najviše 750 evra za mesečnu ratu.

Prema novim pravilima, ograničavaće ga prag od 840 evra, pa će za ratu moći da izdvoji najviše 660 evra.

Kod priznatih mesečnih prihoda od 1.680 evra, maksimalna rata u oba slučaja iznosila bi 840 evra. Kod prihoda od 2.000 evra, maksimalna rata ostala bi 1.000 evra.

Prema tome, za pojedinca bez izdržavanih članova porodice, sa mesečnim prihodom od 1.680 evra ili više, direktan uticaj samog povećanja zaštićenog iznosa po pravilu neće postojati. Kod osoba koje imaju izdržavane članove porodice, granica je viša.

Banka Slovenije očekuje mali uticaj na tržište

Banka Slovenije povećanje praga obrazlaže rastom životnih troškova.

Polazna osnova je obračun minimalnih životnih troškova za 2025. godinu, koji iznosi približno 791 evro. Taj iznos je prilagođen predviđenoj inflaciji za 2026. i 2027. godinu, nakon čega je dobijeni iznos od približno 838 evra zaokružen na 840 evra.

Nakon javnih konsultacija i dodatnih analiza, u Banci Slovenije ocenjuju da povećanje iznosa neće značajno uticati na broj i udeo odobrenih gotovinskih i stambenih kredita.

Međutim, mali uticaj na celokupno bankarsko tržište ne znači nužno i mali uticaj na pojedinačne korisnike kredita.

Predstavljeni obračuni pokazuju da pojedinac i dalje može da ispunjava uslove za dobijanje kredita, ali zbog niže dozvoljene mesečne rate više neće moći da podigne kredit u istom iznosu kao prema dosadašnjim pravilima.

Duži rok otplate može da smanji mesečnu ratu, ali će kod iste glavnice i kamatne stope povećati ukupan iznos plaćenih kamata.

Šta će biti sa već odobrenim kreditima?

Promena ne znači da će se rate već zaključenih kredita povećati ili smanjiti 1. januara 2027. godine.

Novi prag primenjivaće se prilikom procene kreditne sposobnosti pri zaključivanju novih ugovora o kreditu.

To znači da će nova pravila biti važna za sve koji od naredne godine budu uzimali novi kredit ili postojeći kredit zamenili novim.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.