Koliko kredita istovremeno možete da otplaćujete? Banke u Srbiji gledaju više od visine plate

Koliko novca možete da pozajmite od banke ako imate platu od 70.000, 90.000 ili 120.000 dinara? Da li već imate previše zaduženja ako otplaćujete jedan kredit, koristite dozvoljeni minus ili imate kreditnu karticu? I šta se dešava ako želite da uzmete stambeni kredit, a već plaćate mesečnu ratu za gotovinski?

Kreditna sposobnost jedan je od najvažnijih faktora prilikom odobravanja kredita u Srbiji. Ipak, mnogi građani ne znaju da banke ne gledaju samo visinu njihove plate, već i postojeće obaveze, redovnost primanja, vrstu zaposlenja, kreditnu istoriju i druge finansijske okolnosti.

Zbog toga dve osobe koje imaju potpuno istu platu ne moraju dobiti isti iznos kredita. Jedna može dobiti nekoliko miliona dinara, dok druga može dobiti znatno manji iznos ili čak biti odbijena.

Posebno je važno znati da ne postoji univerzalno pravilo prema kojem svaki građanin može da se zaduži do 60 odsto svoje plate. Banke imaju sopstvene kriterijume i procenjuju koliko klijent realno može da izdvaja za mesečnu otplatu.

Šta je kreditna sposobnost i kako se određuje?

Kreditna sposobnost predstavlja procenu banke da li građanin može redovno da vraća pozajmljeni novac, zajedno sa kamatom i drugim ugovorenim troškovima.

Prilikom odlučivanja o odobravanju kredita banka analizira finansijsko stanje klijenta i procenjuje rizik da li će on moći da izmiruje svoje obaveze tokom celog perioda otplate.

Najvažniji faktor je visina redovnih mesečnih primanja, ali to nije jedino što se uzima u obzir. Banka proverava da li je osoba zaposlena na neodređeno ili određeno vreme, koliko dugo radi kod poslodavca, da li ima dodatne prihode i koliko novca već izdvaja za postojeće obaveze.

Posebnu pažnju obraća i na podatke iz Kreditnog biroa, gde se mogu videti postojeći krediti, kreditne kartice, dozvoljeni minusi i eventualna kašnjenja u plaćanju.

Upravo zbog toga osoba sa platom od 100.000 dinara koja nema nikakva zaduženja može imati znatno bolju kreditnu sposobnost od osobe sa istom zaradom koja već otplaćuje jedan ili više kredita.

Koliki deo plate banka može da optereti kreditom?

Jedno od najčešćih pitanja građana jeste koliki deo plate može da odlazi na otplatu kredita.

U javnosti se često pominje 60 odsto, ali taj procenat ne treba tumačiti kao pravilo koje svaka banka mora da primeni niti kao pravo građanina da se zaduži do tog nivoa.

Narodna banka Srbije propisuje regulatorni okvir za procenu kreditnog rizika, dok banke imaju sopstvene kriterijume za odobravanje kredita i procenu kreditne sposobnosti.

U praksi pojedine banke mogu prihvatiti veće opterećenje zarade, dok druge primenjuju strože kriterijume. Važno je i koliko novca klijentu ostaje nakon plaćanja svih obaveza, kao i kakva je njegova ukupna finansijska situacija.

Na primer, ako građanin ima platu od 100.000 dinara, opterećenje od 40 odsto značilo bi mesečnu ratu od 40.000 dinara. Međutim, to je samo matematički primer, a ne garancija da će banka odobriti takav iznos.

Ako banka proceni da bi takva rata previše opteretila budžet klijenta, može ponuditi manji iznos kredita ili odbiti zahtev.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 60.000 dinara?

Građani sa nižim primanjima često imaju manje prostora za zaduživanje, posebno ako već imaju postojeće finansijske obaveze.

Osoba koja prima 60.000 dinara mesečno i nema druge kredite mogla bi, na primer, da izdvoji 18.000 dinara za ratu ako se koristi ilustrativno opterećenje od 30 odsto zarade. Ako bi se računalo sa 40 odsto, rata bi iznosila 24.000 dinara.

Ipak, konačan iznos kredita zavisi od kamatne stope i perioda otplate. Duži rok može omogućiti veći iznos pozajmice uz nižu mesečnu ratu, ali istovremeno može povećati ukupnu kamatu koju klijent plaća banci.

Kod ovakvih primanja posebno je važno da građanin ne uzima kredit čija bi rata ugrozila plaćanje osnovnih životnih troškova.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 70.000 dinara?

Sa platom od 70.000 dinara mogućnosti za zaduživanje nešto su veće, ali mnogo zavisi od postojećih obaveza.

Ako banka, primera radi, prihvata da mesečne kreditne obaveze iznose 40 odsto zarade, to bi značilo ukupno 28.000 dinara za otplatu svih kredita.

Ako klijent već ima kredit sa ratom od 10.000 dinara, za novu ratu bi, prema ovom ilustrativnom modelu, ostalo 18.000 dinara.

To pokazuje koliko je važno da građani pre podnošenja zahteva uzmu u obzir sve svoje obaveze, a ne samo visinu plate.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 80.000 dinara?

Građanin koji mesečno zarađuje 80.000 dinara, bez drugih kreditnih obaveza, mogao bi da ima veću mogućnost zaduživanja nego osoba sa minimalnom zaradom.

Ako se kao primer koristi opterećenje od 30 odsto, mesečna rata iznosila bi 24.000 dinara. Kod opterećenja od 40 odsto, rata bi bila 32.000 dinara, dok bi 50 odsto zarade predstavljalo 40.000 dinara.

Međutim, banka neće gledati samo ove iznose. Važni su i rok otplate, kamatna stopa, vrsta kredita i procena koliko novca klijentu ostaje za svakodnevne potrebe.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 90.000 dinara?

Sa mesečnom zaradom od 90.000 dinara građanin ima veći prostor za zaduživanje, pod uslovom da nema značajne postojeće obaveze.

Ako bi banka prihvatila opterećenje od 40 odsto, ukupne mesečne rate mogle bi iznositi 36.000 dinara. Kod opterećenja od 50 odsto, taj iznos bi bio 45.000 dinara.

Ako osoba već otplaćuje kredit sa ratom od 15.000 dinara, u prvom primeru za novu ratu ostalo bi 21.000 dinara.

Zbog toga je moguće da osoba sa platom od 90.000 dinara dobije manji gotovinski kredit nego što je očekivala, posebno ako već ima kreditnu karticu, dozvoljeni minus ili drugi zajam.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 100.000 dinara?

Plata od 100.000 dinara može omogućiti značajnije zaduživanje, ali ni u ovom slučaju ne postoji unapred garantovan iznos koji banka mora da odobri.

Ako se koristi ilustrativno opterećenje od 30 odsto, mesečna rata iznosila bi 30.000 dinara. Kod 40 odsto bila bi 40.000 dinara, a kod 50 odsto 50.000 dinara.

To znači da osoba bez postojećih zaduženja može imati znatno veći prostor za novi kredit od nekoga ko već izdvaja 20.000 ili 25.000 dinara mesečno za otplatu prethodnog zajma.

Kod većih iznosa kredita posebno je važno uporediti kamatne stope i ukupan iznos koji će biti vraćen banci.

Koliki kredit možete da dobijete sa platom od 120.000 ili 150.000 dinara?

Građani sa platama od 120.000 i 150.000 dinara uglavnom imaju veći potencijal za zaduživanje, naročito ako nemaju druge finansijske obaveze.

Kod zarade od 120.000 dinara, ilustrativno opterećenje od 40 odsto značilo bi mesečnu ratu od 48.000 dinara. Ako bi se računalo sa 50 odsto, rata bi dostigla 60.000 dinara.

Kod plate od 150.000 dinara, opterećenje od 40 odsto iznosilo bi 60.000 dinara, dok bi 50 odsto predstavljalo 75.000 dinara.

Ipak, veća plata ne znači automatski i odobravanje većeg kredita. Banka će proveriti postojeća zaduženja, stabilnost prihoda i kreditnu istoriju, a može uzeti u obzir i druge faktore koji utiču na finansijsku sigurnost klijenta.

Da li postojeći kredit smanjuje mogućnost za novo zaduživanje?

Da. Postojeći krediti direktno utiču na kreditnu sposobnost.

Zamislimo građanina koji ima platu od 100.000 dinara i već otplaćuje gotovinski kredit sa mesečnom ratom od 20.000 dinara.

Ako banka za potrebe ilustracije računa sa ukupnim opterećenjem od 40 odsto zarade, to znači da sve kreditne obaveze zajedno ne bi trebalo da prelaze 40.000 dinara prema tom modelu.

Pošto klijent već izdvaja 20.000 dinara, za novi kredit ostalo bi još 20.000 dinara.

Ipak, banka može primeniti drugačiji kriterijum i uzeti u obzir i druge obaveze. Zato je važno da se pre novog zaduživanja proveri koliko prostora zaista postoji u kućnom budžetu.

Da li dozvoljeni minus i kreditna kartica utiču na kreditnu sposobnost?

Mnogi građani smatraju da im kreditna kartica ili dozvoljeni minus ne predstavljaju problem ako ih trenutno ne koriste.

Međutim, prilikom procene kreditne sposobnosti banka može uzeti u obzir i odobrene kreditne limite, čak i kada klijent nije iskoristio ceo raspoloživi iznos.

Na primer, građanin koji ima platu od 90.000 dinara, postojeći kredit i odobren dozvoljeni minus može imati manji prostor za novo zaduživanje od osobe koja nema takve obaveze.

Isto važi i za kreditne kartice, čiji limiti mogu biti relevantni prilikom procene rizika.

Zato je korisno proveriti sa bankom da li bi ukidanje nepotrebnog minusa ili smanjenje kreditnog limita moglo da poboljša kreditnu sposobnost.

Šta banka proverava u Kreditnom birou?

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije predstavlja važan izvor informacija prilikom procene kreditne sposobnosti građana.

U njemu se evidentiraju podaci o kreditnim obavezama i njihovom izmirivanju, uključujući informacije o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenim prekoračenjima i lizingu.

Posebno je važno da li je klijent redovno izmirivao svoje obaveze ili je kasnio sa plaćanjem.

Kašnjenja mogu predstavljati signal povećanog rizika za banku i uticati na odluku o odobravanju novog kredita.

Ipak, Kreditni biro ne odlučuje o tome ko može da dobije kredit. On dostavlja podatke, dok konačnu odluku donosi banka na osnovu svoje procene.

Građani mogu zatražiti svoj lični izveštaj Kreditnog biroa i proveriti da li su podaci tačni. Prvi lični izveštaj u kalendarskoj godini je besplatan.

Da li zaposleni na određeno vreme mogu da dobiju kredit?

Mogu, ali uslovi zavise od banke i vrste kredita.

Banke često proveravaju koliko dugo osoba radi kod poslodavca, koliko traje ugovor o radu, da li se zaposlenje redovno produžava i kakva su njena primanja.

Zaposleni na neodređeno vreme često imaju povoljniju poziciju prilikom podnošenja zahteva, ali ni takav radni status ne garantuje automatsko odobrenje kredita.

Preduzetnici i osobe koje samostalno obavljaju delatnost takođe mogu dobiti kredit, ali banke obično traže dodatnu dokumentaciju o prihodima i poslovanju.

Da li penzioneri mogu da dobiju kredit?

Penzioneri mogu da konkurišu za gotovinske i druge vrste kredita, ali banke prilikom procene uzimaju u obzir visinu penzije, postojeće obaveze i godine života.

Posebno je važna starost klijenta na kraju perioda otplate, jer pojedine banke imaju ograničenja u vezi sa maksimalnim brojem godina koje korisnik može imati kada dospe poslednja rata.

Visina penzije takođe utiče na iznos koji banka može da odobri.

Koliko je važno da nemate kašnjenja u otplati?

Redovno izmirivanje obaveza jedan je od najvažnijih faktora za očuvanje dobre kreditne istorije.

Čak i relativno mala kašnjenja mogu biti problem ako se ponavljaju ili ukazuju na finansijsku nestabilnost.

Ako građanin planira da uzme veći kredit, posebno stambeni, korisno je da prethodno proveri svoj izveštaj Kreditnog biroa i izmiri eventualna dospela dugovanja.

Važno je i da zna da izmirenje duga ne znači automatski da će svi podaci o ranijem kašnjenju odmah nestati iz evidencije.

Kako da povećate svoju kreditnu sposobnost?

Postoji nekoliko načina da građani poboljšaju svoju finansijsku poziciju pre nego što podnesu zahtev za kredit.

Prvi korak je redovno izmirivanje postojećih obaveza. Kašnjenja mogu negativno uticati na procenu banke, zbog čega je važno da rate i druga dugovanja budu plaćeni na vreme.

Drugi korak je smanjenje postojećih zaduženja. Ako imate više manjih kredita ili koristite dozvoljeni minus, proverite da li bi njihovo zatvaranje ili smanjenje moglo da poboljša vašu poziciju.

Treći korak je provera Kreditnog biroa. Na taj način možete utvrditi da li su svi podaci tačni i da li postoje evidentirane obaveze za koje niste znali.

Korisno je i uporediti ponude više banaka. Različite banke mogu imati različite kriterijume, kamatne stope i maksimalne iznose koje odobravaju svojim klijentima.

Da li je bolje uzeti kredit na kraći ili duži rok?

Duži rok otplate uglavnom znači nižu mesečnu ratu, što može olakšati dobijanje kredita.

Međutim, to ne znači da je duži rok uvek povoljniji.

Ako pozajmite isti iznos na duži period, ukupna kamata koju ćete platiti banci može biti veća. Zbog toga je važno da ne gledate samo visinu mesečne rate već i ukupan iznos koji ćete vratiti.

Kraći rok otplate može značiti veću mesečnu obavezu, ali i manje ukupne kamate, pod uslovom da možete bez problema da podnesete takvu ratu.

Kako da proverite koliko kredita možete da dobijete?

Pre nego što odete u banku, možete sami napraviti okvirnu računicu.

Prvo saberite sva mesečna primanja, zatim izračunajte koliko novca već izdvajate za kredite i druge finansijske obaveze. Nakon toga procenite koliko biste mogli da izdvajate za novu ratu, a da vam ostane dovoljno novca za redovne životne troškove.

Za precizniju procenu potrebno je proveriti uslove konkretne banke, jer se kriterijumi za gotovinske, stambene i druge kredite razlikuju.

Narodna banka Srbije na svom sajtu objavljuje informacije i kalkulatore koji mogu pomoći građanima da razumeju troškove zaduživanja i uporede ponude.

Kreditna sposobnost ne zavisi samo od visine plate

Iako je plata jedan od najvažnijih faktora, ona nije jedino merilo na osnovu kojeg banka odlučuje da li će odobriti kredit.

Građanin sa platom od 80.000 dinara i bez dugovanja može imati bolju kreditnu sposobnost od osobe koja zarađuje 120.000 dinara, ali već otplaćuje nekoliko kredita i ima dodatne finansijske obaveze.

Zato je pre svakog novog zaduživanja važno sagledati celokupnu finansijsku situaciju, proveriti podatke u Kreditnom birou i uporediti ponude banaka.

Najvažnije je da iznos mesečne rate bude takav da možete redovno da ga plaćate, a da vam istovremeno ostane dovoljno novca za svakodnevni život i nepredviđene troškove.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: