Umesto da se solarni paneli postavljaju isključivo na krovove ili zemljište, oni se u ovom slučaju montiraju na posebne plutajuće konstrukcije koje se postavljaju na jezera, veštačke akumulacije, rudarska jezera i druge pogodne vodene površine.
Ovakav način proizvodnje struje mogao bi da pomogne evropskim državama da iskoriste prostor koji već imaju, bez dodatnog zauzimanja poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Posebno je zanimljiva mogućnost postavljanja solarnih panela na postojećim hidroakumulacijama, gde se mogu povezati sa hidroelektranama i postojećom elektroenergetskom infrastrukturom.
Interesovanje za ovu tehnologiju raste jer ona, osim proizvodnje čiste električne energije, može da donese i dodatne koristi, poput smanjenja isparavanja vode i boljeg iskorišćenja postojećih energetskih kapaciteta.
Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji? Računica pokazuje kada počinje prava ušteda, detalje pročitajte OVDE.
Kako funkcionišu plutajuće solarne elektrane?
Princip rada plutajućih solarnih elektrana gotovo je isti kao kod klasičnih solarnih sistema. Paneli koriste sunčevu svetlost i pretvaraju je u električnu energiju, koja se zatim preko kablova i prateće opreme prenosi do kopnene infrastrukture.
Glavna razlika je u načinu postavljanja. Umesto temelja na zemlji, paneli se montiraju na posebne plutajuće platforme, najčešće napravljene od materijala otpornih na vodu i vremenske uslove. Konstrukcija se pomoću sistema za sidrenje i vezivanje održava na određenom delu vodene površine.
Ovakve elektrane najčešće se postavljaju na veštačkim jezerima, akumulacijama, napuštenim rudarskim kopovima i industrijskim bazenima. Plutajuće elektrane na mirnijim unutrašnjim vodama već imaju komercijalnu primenu.
Zašto evropske zemlje ulažu u solarne panele na vodi?
Jedan od glavnih razloga za razvoj plutajućih solarnih elektrana jeste nedostatak odgovarajućeg zemljišta za velike solarne projekte. Izgradnja klasičnih solarnih parkova zahteva velike površine, koje se često takmiče sa poljoprivredom, naseljima i drugim namena zemljišta.
Račun za struju može da padne na 2.000 dinara upotrebom panela, detalje pročitajte OVDE.
Postavljanjem panela na postojeće vodene površine taj problem može delimično da se izbegne.
Evropska komisija ukazuje i na mogućnost povezivanja plutajućih solarnih elektrana sa postojećim hidroelektranama. Na taj način mogu da se koriste već izgrađeni priključci na elektroenergetsku mrežu, što može da pojednostavi realizaciju projekata.
Još jedna prednost je mogućnost kombinovanja dva izvora energije. Kada solarni paneli proizvode manje struje zbog oblačnosti ili tokom noći, hidroelektrana može da nastavi proizvodnju.
Plutajući paneli mogu da budu efikasniji zbog hlađenja
Jedna od zanimljivijih prednosti ove tehnologije jeste uticaj vode na temperaturu solarnih panela.
Visoke temperature mogu da smanje efikasnost fotonaponskih modula, dok blizina vode može da doprinese njihovom hlađenju. Zbog toga plutajući solarni sistemi u određenim uslovima mogu da ostvare bolji energetski učinak.
Prema tehničkoj analizi Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC), efekat hlađenja može povećati efikasnost panela i do pet odsto, mada stvarni rezultat zavisi od klimatskih i lokalnih uslova.
Dodatna korist može biti smanjenje isparavanja vode. Paneli delimično prekrivaju vodenu površinu i tako smanjuju direktno izlaganje suncu i vetru. To može biti posebno značajno u područjima koja se suočavaju sa sušama i nedostatkom vode.
Gde se u Evropi već grade plutajuće solarne elektrane?
Evropske zemlje već razvijaju i primenjuju ovu tehnologiju, a posebno se izdvajaju Holandija, Francuska, Belgija i Nemačka.
Holandija je među najaktivnijim evropskim državama u razvoju plutajuće solarne energije. Tamo se projekti razvijaju na unutrašnjim vodama, ali i u zahtevnijim morskim uslovima. Jedan od poznatijih projekata je Nort Si 2 (North Sea 2).
Posebno značajan primer zabeležen je u Belgiji. Kompanije TotalEnergies i Holcim otvorile su u martu 2026. godine plutajuću solarnu elektranu snage 31 megavat, izgrađenu na jezeru nastalom na prostoru nekadašnjeg rudnika krede u Oburu.
Projekat je posebno zanimljiv jer pokazuje kako se napušteni industrijski prostori mogu iskoristiti za proizvodnju obnovljive energije.
Koji su nedostaci i rizici ove tehnologije?
Iako plutajuće solarne elektrane imaju brojne prednosti, njihova izgradnja nije jednostavna niti je svaka vodena površina pogodna za postavljanje panela.
Jedan od najvećih izazova predstavljaju vremenski uslovi. Vetar, talasi, promene nivoa vode i struje mogu da utiču na stabilnost konstrukcije, zbog čega su potrebni posebni sistemi za sidrenje i izdržljivi materijali.
Dodatni problem predstavljaju vlaga i korozija, koje mogu da utiču na električne komponente i skrate njihov radni vek.
Važno pitanje je i zaštita životne sredine. Prekrivanje velikog dela jezera može da promeni količinu svetlosti koja dopire do vode, temperaturu i uslove za razvoj algi, biljaka i vodenih organizama.
Evropska komisija posebno naglašava potrebu za pažljivim izborom lokacija, odgovarajućim dozvolama i praćenjem uticaja na životnu sredinu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)