Milioni građana za troškove stanovanja izdvajaju više od 40 odsto svojih raspoloživih prihoda, a među najugroženijim zemljama posebno se izdvaja Grčka. Hrvatska je, prema podacima Evrostata, među državama sa najmanjim udelom stanovništva koje trpi ovakav pritisak, piše Seebiz.
Prema evidenciji Evrostata, cene nekretnina za stanovanje u Evropskoj uniji porasle su u proseku za 69 odsto između 2015. i drugog tromesečja 2026. godine. U pojedinim zemljama cene su se čak više nego udvostručile, dok su istovremeno skakale i kirije i troškovi energenata.
Španija usvojila plan za stambenu krizu - milioni ljudi dobijaju zaštitu, više detalja pročitajte OVDE.
Evropski savet upozorava na ozbiljnu stambenu krizu izazvanu poskupljenjem nekretnina i ukupnih troškova života u stanu ili kući, prenosi Euronews.
Kao ključni pokazatelj koliko je situacija ozbiljna uzima se procenat stanovnika koji na stanovanje troši preko 40 odsto kućnog budžeta. Evrostat to naziva stopom prekomernog opterećenja troškovima stanovanja. Na nivou Evropske unije ta stopa je 2025. godine iznosila 7,7 odsto.
Stručnjaci naglašavaju da su glavni razlozi poskupljenje kvadrata i kirija, koji u brojnim gradovima rastu znatno brže od plata, što najteže pogađa ljude sa skromnijim primanjima.
Grčka najteže pogođena, Hrvatska među najmanje ugroženima
Među evropskim zemljama za koje postoje podaci, stanje je ubedljivo najteže u Grčkoj. Tamo je čak 26,4 odsto stanovnika tokom 2025. godine živelo u domaćinstvima koja za stanovanje daju preko 40 odsto prihoda. To je više nego trostruko iznad evropskog proseka.
Na drugom mestu u Evropskoj uniji nalazi se Danska sa 14,7 odsto, a prate je Nemačka sa 11,2 i Švedska sa 10,8 odsto. Iznad proseka EU su i Estonija (8,8 odsto), Češka (8,2 odsto) i Luksemburg (8,1 odsto). Van EU visoke procente beleže Švajcarska (15,3 odsto) i Norveška (13,5 odsto).
Sa druge strane, najmanji pritisak zabeležen je na Kipru, gde svega 2,4 odsto stanovnika izdvaja više od 40 odsto prihoda za stanovanje. Hrvatska se takođe nalazi pri samom dnu liste sa udelom od 3,2 odsto, dok Slovenija i Slovačka imaju po 3,5 odsto.
Kada je reč o najvećim ekonomijama EU, u Španiji je ta stopa 7,2 odsto, u Francuskoj 6,4, a u Italiji pet odsto, dok se Nemačka nalazi znatno iznad proseka Unije.
Više od 34 miliona ljudi u EU pod velikim finansijskim udarom
Iako procenti pokazuju razlike među državama, ukupan broj pogođenih ljudi još vernije oslikava razmere ovog problema. U Evropskoj uniji više od 34 miliona ljudi živi u domaćinstvima koja na troškove krova nad glavom daju preko 40 odsto raspoloživog novca.
Berlin planira da preuzme 160.000 stanova od privatnih kompanija, više detalja pročitajte OVDE.
Najviše ih je u Nemačkoj, čak 9,4 miliona. Sledi Turska sa 8,6 miliona, Francuska sa 4,4 miliona, Španija sa 3,5 miliona i Italija sa 2,9 miliona ljudi. Grčka je šesta sa 2,7 miliona građana koji žive pod ovakvim teretom.
Siromašniji slojevi društva u najvećem riziku
Ovaj udar najviše pogađa građane sa malim zaradama. Među onima koji su u riziku od siromaštva, čak 29,1 odsto stanovnika EU daje preko 40 odsto raspoloživih primanja na stanovanje.
U Grčkoj je stanje još alarmantnije, takav teret pritiska čak 82,6 odsto ljudi u riziku od siromaštva. Slede Danska sa 59,8 odsto i Švajcarska sa 56,1 odsto.
U Hrvatskoj taj udeo iznosi 14,9 odsto, što je među manjim procentima u Evropi. Na Kipru je taj udeo 7,6 odsto, a u Albaniji 8,2 odsto.
Stručnjaci napominju da se razlike među zemljama ne mogu pripisati isključivo cenama nekretnina. Veliku ulogu igraju i visina plata, socijalna zaštita, procenat ljudi koji žive kao podstanari, kao i opšti troškovi života.
Dodatni pritisak u narednom periodu mogli bi da donesu dalji rast cena energenata, kamata na kredite i inflacija, naročito ukoliko nastave da rastu brže od zarada građana.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)