Ugradnja solarnih panela na krovovima porodičnih kuća postala je vodeći ekonomski potez za dugoročnu uštedu. Pitanje isplativosti solarnih panela i brzine povrata investicije zavisi pre svega od mesečne potrošnje električne energije u domaćinstvu i pravilno odabranog sistema.
Za velike potrošače rok otplate može biti svega dve godine, dok je kod prosečnih domaćinstava taj period u proseku oko šest godina – odnosno svega tri godine ukoliko se iskoriste državne subvencije, piše Blic.
Računica za kuću od 100 kvadrata: Račun pada na 2.000 dinara
Za prosečnu porodičnu kuću površine 100 kvadratnih metara sa uobičajenim potrošačima i mesečnim računima za struju između 10.000 i 15.000 dinara, potrebna je investicija u solarni sistem od 5.000 do 8.000 evra.
Stručnjak za solarnu energiju Lazar Mlađenović objašnjava koliko se ovakvo ulaganje odražava na kućni budžet.
"Instalacijom solarnih panela mesečni računi za električnu energiju svode se na svega 2.000 do 3.000 dinara fiksnih taksi. Domaćinstva koja se greju na struju i koriste toplotne pumpe ostvaruju najveće uštede, jer solarni sistem radi paralelno sa grejnim telima i drastično smanjuje potrošnju iz mreže. Pored trenutne ekonomske koristi, građani na ovaj način osiguravaju i stabilnu cenu energije u budućnosti", istakao je Lazar.
Država plaća pola investicije: Kako do subvencije?
Gotovo sve opštine u Srbiji poslednjih godina raspisuju javne pozive za subvencionisanje ugradnje solarnih panela. Prema modelu sufinansiranja, država i lokalna samouprava pokrivaju 50 odsto ukupnih troškova, dok drugu polovinu investicije obezbeđuje sam građanin.
Procedura prijave je jednostavna:
Građani prate javni poziv na zvaničnom sajtu svoje opštine ili se informišu kod licenciranih izvođača.
Prikuplja se potrebna dokumentacija i uzima zvanični predračun od odobrenog izvođača radova sa liste.
Kompletan predmet predaje se opštinskoj upravi radi odobrenja subvencije.
Uz državnu subvenciju od 50 odsto, period otplate celokupnog sistema za kuću od 100 kvadrata skraćuje se sa šest na samo tri godine.
Srbija ima 10 odsto više sunca od Nemačke
Iako vlada zabluda da paneli ne rade tokom jeseni i zime, solarni sistemi proizvode električnu energiju i kada je vreme oblačno.
"Srbija ima čak 10 odsto više sunčanih dana u odnosu na Nemačku, koja je među vodećim evropskim zemljama po pokrivenosti krovova solarnim panelima. Zbog toga naš region ima izuzetan potencijal za dalji razvoj solarne energije", naglašava Mlađenović.
Podaci iz zvaničnog registra kupaca-proizvođača (prosumera) pokazuju konstantan rast ugradnje solarnih kapaciteta u Srbiji. Pored klasičnih sistema, u poslednjih godinu dana vlada velika potražnja i za hibridnim sistemima sa baterijama za skladištenje struje, koji domaćinstvima pružaju potpunu nezavisnost i rezervno napajanje u slučaju nestanka struje u mreži.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)