Rast cena nafte i veće rafinerijske marže, podstaknuti ratom na Bliskom istoku i poremećajima u globalnom snabdevanju energentima, doneli su naftnom sektoru još jedan izuzetno profitabilan kvartal, piše britanski list The Guardian.
Ukoliko se prognoze ostvare, ukupna dobit ovih kompanija za period od aprila do septembra premašiće 191 milijardu dolara. Poređenja radi, devet naftnih giganata je već u drugom kvartalu ostvarilo približno 96 milijardi dolara dobiti.
Ipak, reč je o proceni koja obuhvata već objavljene poslovne rezultate i očekivanja za kompanije koje još nisu predstavile kvartalne izveštaje, a ne o konačnom zbiru potvrđenih zarada.
Jedan od ključnih faktora rasta profitabilnosti bio je rat SAD i Izraela protiv Irana, koji je izazvao snažne potrese na energetskim tržištima. Cena nafte je u jednom trenutku premašila 126 dolara po barelu, dok su poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za trgovinu energentima, dodatno pojačali pritisak na snabdevanje.
Aramco i BP među najvećim dobitnicima
Saudijski naftni gigant Saudi Aramco objavio je rast neto dobiti od 34,6 odsto u trećem kvartalu. Profit kompanije dostigao je 135,9 milijardi saudijskih rijala, odnosno oko 32,3 milijarde dolara, u poređenju sa približno 101 milijardom rijala u istom periodu prethodne godine. Rezultat je nadmašio očekivanja analitičara, koji su prognozirali dobit od oko 30 milijardi dolara.
Snažan rast zabeležio je i britanski energetski gigant BP. Njegova prilagođena dobit, obračunata prema pokazatelju osnovne dobiti po zamenskom trošku (underlying replacement cost profit), iznosila je 8,46 milijardi dolara, naspram 2,21 milijarde dolara u trećem kvartalu prošle godine.
Važno je, međutim, razlikovati ovaj pokazatelj od računovodstvene neto dobiti pripisane akcionarima, koja je iznosila 4,70 milijardi dolara. Prilagođena dobit isključuje uticaj promena vrednosti zaliha i pojedinih drugih stavki, zbog čega se ova dva iznosa ne mogu direktno porediti.
Iz BP-a su rast prilagođene dobiti u odnosu na prethodni kvartal prvenstveno povezali sa većim rafinerijskim maržama i boljim rezultatima trgovine gasom. Operativni novčani tok kompanije dostigao je 14,83 milijarde dolara.
Poremećaji u snabdevanju povećali zaradu rafinerija
Visoke cene sirove nafte nisu jedini razlog izuzetnih poslovnih rezultata energetskih kompanija. Značajan doprinos stigao je i iz rafinerijskog poslovanja, gde profitabilnost zavisi od razlike između nabavne cene sirove nafte i prodajnih cena prerađenih proizvoda, poput benzina, dizela i avionskog goriva.
Ograničenja u transportu energenata kroz Ormuski moreuz smanjila su raspoložive količine na tržištu i povećala značaj rafinerija koje su u mogućnosti da nadoknade deo nedostajuće ponude. Posledično, veće marže od prerade dodatno su poboljšale finansijske rezultate velikih energetskih kompanija.
Takva situacija pokazuje da geopolitičke krize ne utiču samo na cene sirove nafte već i na celokupan lanac proizvodnje, prerade i distribucije energenata.
Rekordna zarada ponovo otvorila pitanje ulaganja u energetsku tranziciju.
Ogromni profiti naftnih kompanija ponovo su pokrenuli raspravu o njihovoj odgovornosti za klimatske promene, kao i o tome koliko sredstava bi trebalo da usmere u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Majk Čajlds iz organizacije Friends of the Earth ukazao je na sve izraženiji nesklad između rekordnih zarada energetskih kompanija i finansijskih poteškoća sa kojima se suočavaju domaćinstva zbog visokih računa za energiju. On smatra da kompanije koje ostvaruju korist od postojećeg energetskog sistema treba da preuzmu veći deo finansijskog tereta tranzicije ka čistijim izvorima energije.
Kritike su stigle i iz organizacije Fossil Free London, koja se protivi nastavku ulaganja u nove projekte eksploatacije fosilnih goriva. Kao jedan od primera navela je naftno polje Rouzbank u Severnom moru, uz ocenu da njegova eksploatacija neće nužno dovesti do nižih računa za britanske potrošače, s obzirom na to da se nafta prodaje na međunarodnom tržištu.
Sa druge strane, naftne kompanije ističu da je njihova uloga u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energentima i dalje od presudnog značaja. BP naglašava doprinos isporuci dizela i avionskog goriva tokom energetske krize, dok italijanski Eni ukazuje na to da globalna potražnja za naftom i gasom ostaje visoka, uz istovremeno širenje poslovanja u oblasti energetske tranzicije i obnovljivih izvora.
Kompanije Shell i Saudi Aramco nisu odgovorile na zahteve lista The Guardian za komentar.
Rekordni finansijski rezultati naftnih giganata ponovo stavljaju u prvi plan suštinsku dilemu globalne energetske politike: dok geopolitičke krize i poremećaji u snabdevanju povećavaju zaradu proizvođača fosilnih goriva, posledice energetske nestabilnosti u velikoj meri osećaju i potrošači. Istovremeno, pitanje finansiranja prelaska na čistije izvore energije ostaje jedan od najvećih izazova za globalnu energetsku industriju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)