Jedna od objava koja je izazvala raspravu upozorava kupce da budu oprezni prilikom kupovine jeftinih svinjskih polutki, naročito ako planiraju da od njih prave kulen, kulenovu seku i druge trajne suhomesnate proizvode.
„Ko ovo kupi, neka se javi za godinu dana i kaže koliko je kulenova i kulenovih seka bacio“, navodi se u objavi koja se proširila društvenim mrežama.
Autor upozorava da je reč o mesu svinja iz intenzivnog tova, koje, prema njegovim tvrdnjama, nije dovoljno zrelo za tradicionalnu preradu i dugotrajno sušenje.
Meso za svakodnevnu potrošnju nije isto što i meso za sušenje
Na problem je ukazao i Damir Jagić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja, koji smatra da niska cena nije jedini razlog za zabrinutost. Prema njegovim rečima, meso namenjeno svakodnevnoj ishrani ne mora nužno da ima odgovarajuće karakteristike za proizvodnju trajnih suhomesnatih proizvoda.
„Za trajne kobasice sigurno nije dobro ako meso nije zrelo. Za to treba zrelo meso, a svinja mora malo duže da se hrani. Da biste dobili zrelo meso, svinja mora da bude stara barem godinu dana, a ove koje se prodaju u trgovinskim lancima najčešće su stare oko 120 dana. Za konzumaciju je to u redu, ali za proizvodnju trajnih suhomesnatih proizvoda nije“, objašnjava Jagić.
On smatra da su cene po kojima se prodaje svinjetina dodatni pokazatelj ozbiljnih problema u domaćoj proizvodnji.
„Zar kilogram svinjetine treba da bude jeftiniji od kilograma kestena, kilograma salate ili jedne kafe u Dubrovniku? Mi sada svedočimo potpunom uništavanju domaće proizvodnje“, upozorava Jagić.
Domaća proizvodnja sve slabija, uvoz pokriva gotovo polovinu potrošnje
Problemi hrvatskog svinjarstva vidljivi su i u zvaničnim statističkim podacima. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, tokom 2025. godine prirast svinja smanjen je za 10,6 odsto, dok je ukupan broj zaklanih svinja bio manji za 16,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Posebno zabrinjava podatak da je broj oprasenih prasadi opao za oko 193.000, odnosno 13,1 odsto.
Istovremeno, Hrvatska ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, pa se gotovo polovina potrošnje podmiruje uvozom.
Jagić smatra da veliki trgovinski lanci dodatno otežavaju položaj domaćih proizvođača, jer na njihovim policama, kako tvrdi, dominiraju proizvodi iz uvoza.
„To je tiha ekonomska okupacija“
Predsednik Udruženja uzgajivača svinja odgovornost za stanje u sektoru pripisuje i poslovnoj politici velikih trgovinskih lanaca. Prema njegovoj oceni, domaći proizvođači nemaju dovoljno prostora za plasman svojih proizvoda, dok uvozna roba ima značajnu prednost.
„Ako trgovinski lanac dođe u neku zemlju da posluje, konkretno u Hrvatsku, a proizvode dovlači iz zemlje iz koje dolazi njegov vlasnik, onda imamo problem. Sve se to predstavlja kroz priču o slobodnoj trgovini, ali takva trgovina nigde u svetu ne postoji“, tvrdi Jagić.
On smatra da bi država trebalo da obezbedi veće prisustvo domaćih proizvoda u trgovinskim lancima.
„U normalnoj državi trgovinski lanac morao bi da ima određeni procenat robe iz zemlje u kojoj posluje. Kod nas toga nema i oni to maksimalno koriste. Šta nam onda ostaje od takvog trgovinskog lanca? Blagajnice koje rade za minimalnu platu“, kaže Jagić.
Situaciju opisuje kao „tihu okupaciju“, uz ocenu da se domaća privreda ne potiskuje oružjem, već ekonomskim mehanizmima.
Domaće meso teško je pronaći u trgovinama
Jagić upozorava da posledice ovakve politike ne osećaju samo proizvođači, već i turistički sektor i potrošači koji žele da kupuju domaće proizvode.
Prema njegovim rečima, hrvatski turizam ne može u potpunosti da iskoristi svoj potencijal ako hoteli i trgovinski lanci u maloj meri koriste proizvode domaćih proizvođača.
Istovremeno, kupcima koji žele da kupuju domaću svinjetinu često preostaje da potraže lokalne mesare za koje znaju da sarađuju sa domaćim uzgajivačima.
Ipak, Jagić ne krivi potrošače koji se odlučuju za jeftinije meso iz uvoza.
„Ne krivim ljude što kupuju strano meso na akciji. Moramo da gledamo i drugu stranu. Ljudi su siromašni, naročito penzioneri, i sasvim je normalno da biraju ono što je jeftinije“, ističe on.
Prema njegovoj oceni, ni vidljivije označavanje zemlje porekla neće rešiti problem ukoliko se istovremeno ne promene uslovi poslovanja i ne poboljša kupovna moć građana.
Evropski viškovi dodatno obaraju cene
Kao jedan od razloga niskih cena svinjetine Jagić navodi i kretanja na evropskom i svetskom tržištu. Tvrdi da su evropski proizvođači ostali sa velikim viškovima nakon što je Kina smanjila kupovinu evropske svinjetine, što je dodatno pojačalo pritisak na cene.
Prema njegovom mišljenju, takva situacija posebno pogađa zemlje čija domaća proizvodnja već godinama slabi i koje sve više zavise od uvoza.
Jagić upozorava da bi takva zavisnost mogla da postane ozbiljan problem u slučaju većih poremećaja međunarodne trgovine.
„Voziti se ne morate, telefonirati ne morate, možda ne morate ni da se grejete, možete da se umotate u ćebe. Ali da jedete – morate. To će biti naš problem. Šta ćemo kada ostanemo potpuno bez sopstvene proizvodnje?“, pita se Jagić.
On smatra da se Hrvatska sada suočava sa posledicama dugotrajnog slabljenja domaće industrije, navodeći da su sličan put prošle brodogradnja, tekstilna i obućarska industrija, piše Dnevno.
„Po istoj špranci uništili smo sve industrije u kojima smo nešto značili. Sada je poljoprivreda na kraju“, zaključuje predsednik Udruženja uzgajivača svinja.
Rasprava o jeftinoj svinjetini tako je otvorila mnogo šire pitanje od samih cena u trgovinama – koliko jedna država može dugoročno da se oslanja na uvoz hrane, a da pritom ne ugrozi sopstvenu proizvodnju i prehrambenu sigurnost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)