Posle više od dve decenije rada u novinarstvu, komunikacijama i odnosima s javnošću, ostao je bez zaposlenja. Poslao je više od 300 prijava, prošao desetine razgovora i stigao do završnih krugova selekcije, ali posao nikako da dobije. Sada strahuje da bi ga godine i dugotrajna nezaposlenost mogli trajno udaljiti od tržišta rada, piše Telegraph.
Za čoveka koji je više od 25 godina gradio karijeru u novinarstvu, komunikacijama i odnosima s javnošću, život se potpuno promenio nakon što je pre 15 meseci ostao bez posla. Danas, sa napunjenih 50 godina, suočava se sa finansijskom neizvesnošću, iscrpljujućom potragom za zaposlenjem i sve većim strahom da za njega više nema mesta na tržištu rada.
Na poslednjem radnom mestu zarađivao je 48.000 funti godišnje, odnosno oko 57.600 evra. Danas pokušava da preživi sa manje od 100 funti nedeljno, što je približno 120 evra.
Situacija je posebno teška jer je godinama štedeo novac kako bi kupio stan. Imao je oko 42.000 funti ušteđevine, ali je veliki deo tog novca potrošio na plaćanje kirije tokom nezaposlenosti.
Sada mu je ostalo približno 24.000 funti, odnosno oko 28.800 evra, a procenjuje da bi i ta ušteđevina mogla da nestane za godinu dana ukoliko ne pronađe posao.
Dodatni problem predstavlja činjenica da na socijalnu pomoć kroz britanski sistem Univerzalnog kredita ne može da računa dok njegova ušteđevina ne padne ispod propisanog praga od 16.000 funti.
Poslao više od 300 prijava, ali posao nikako da dobije
Iza njega je više od dve decenije profesionalnog iskustva. Specijalizovao se za komunikacije, odnose s javnošću i novinarstvo, a posebno je dobar u tome da komplikovane naučne teme predstavi na jednostavan i razumljiv način.
Uprkos tome, potraga za novim zaposlenjem pretvorila se u iscrpljujuću borbu.
Od trenutka kada je ostao bez posla, konkurisao je na više od 300 radnih mesta. Imao je oko 28 prvih intervjua i uvodnih razgovora, a najmanje pet puta stigao je do poslednje faze selekcije.
Ipak, svaki put završavalo se odbijanjem.
Takva iskustva, kaže, ponekad su čak bolnija od automatskih odgovora kojima poslodavci obaveštavaju kandidate da nisu prošli prvi krug.
Kada stignete do razgovora, upoznate ljude, razgovarate o svojim sposobnostima i počnete da verujete da biste mogli dobiti posao, odbijanje postaje mnogo ličnije.
„Odlazak na intervjue pomalo je kao izlaženje na sastanke. Kada nekoga zaista upoznate, sve deluje mnogo ličnije. Odbijanje tada doživljavate kao neku vrstu presude o tome ko ste“, objašnjava on.
Sa 50 godina prvi put se suočava sa starosnom diskriminacijom
Dugo je verovao da problem možda leži u njegovom načinu predstavljanja na razgovorima za posao ili nedovoljnoj pripremljenosti.
Međutim, činjenica da je više puta prolazio u završne krugove selekcije navela ga je da počne drugačije da razmišlja.
Sve više sumnja da se suočava sa starosnom diskriminacijom.
Tokom jednog konkursa ranije tokom leta, regruter je obavio inicijalni razgovor sa njim, a zatim ga ponovo pozvao i saopštio mu da je „previše iskusan“ za poziciju.
To ga je posebno pogodilo jer ranije nije razmišljao o tome da bi godine mogle predstavljati prepreku u pronalaženju zaposlenja.
Pojedini konkursi podrazumevali su izuzetno zahtevne selekcione postupke. Za jedno radno mesto prošao je čak pet intervjua, dok je za drugo imao četiri kruga razgovora.
U oba slučaja stigao je veoma blizu zaposlenja, ali je na kraju ponovo odbijen.
Master studije iz paleobiologije promenile su tok njegove karijere
Kada razmišlja o tome šta je moglo da utiče na njegovu profesionalnu putanju, posebno izdvaja odluku koju je doneo u 43. godini.
Tada je napravio jednogodišnju pauzu u karijeri kako bi završio master studije iz paleobiologije.
Njegovi rezultati bili su toliko dobri da su mu predlagali nastavak školovanja i doktorske studije, ali nije uspeo da obezbedi neophodno finansiranje.
Nakon završetka mastera konkurisao je za uredničke poslove, pre nego što se ponovo vratio zaposlenju sa punim radnim vremenom.
Tada je, međutim, situacija bila potpuno drugačija.
Imao je tri razgovora za posao i dobio tri ponude.
To se dogodilo pre svega pet ili šest godina, što dodatno pojačava njegov osećaj da se tržište rada u međuvremenu dramatično promenilo.
Ostao je bez ušteđevine, a brine i o majci koja ima demenciju
Finansijski problemi nisu jedina briga sa kojom se suočava.
Njegova majka ima demenciju i trenutno živi u domu za stare. Da bi se finansirali troškovi njene nege, porodica je morala da proda njenu kuću.
Zbog toga ne može da računa ni na eventualnu porodičnu finansijsku pomoć koja bi mu olakšala trenutnu situaciju.
Njegova penzijska ušteđevina takođe je veoma skromna. Iako je praktično čitav život radio na uredničkim pozicijama, nije imao mnogo prilika da izdvoji značajniji novac za penziju.
Sve to dodatno pojačava strah od budućnosti.
Dugotrajna nezaposlenost ostavila je posledice i na njegovo mentalno zdravlje, zbog čega je počeo da ide na terapiju.
Konkurisao je čak i za poslove čistača, ali je i tamo odbijen
U pokušaju da pronađe bilo kakav izvor prihoda, proširio je potragu daleko izvan svoje profesionalne oblasti.
Prijavljivao se za poslove u kafićima, restoranima, pabovima i supermarketima, pa čak i za radna mesta čistača.
Ni tamo nije uspeo da dobije zaposlenje.
Pretpostavlja da poslodavci, kada pogledaju njegovu biografiju, mogu pomisliti da će osoba sa tolikim iskustvom ubrzo otići čim pronađe posao koji više odgovara njenim kvalifikacijama.
Tako se našao u neobičnoj situaciji: za poslove u svojoj struci možda je previše iskusan, dok za jednostavnije poslove poslodavci mogu smatrati da neće dugo ostati.
I dalje pokušava da pronađe zaposlenje u komunikacijama, odnosima s javnošću i novinarstvu, posebno u oblastima nauke i održive energije.
Direktno kontaktira regrutere i ljude iz industrije, pokušavajući da kroz profesionalne kontakte dođe do novih prilika.
Ipak, priznaje da mu je tokom poslednja dva meseca ozbiljno ponestalo motivacije.
Počeo je da razmišlja o prekvalifikaciji, jer smatra da bi to mogla biti jedina realna mogućnost da ponovo izgradi profesionalnu budućnost.
U međuvremenu, spreman je da prihvati gotovo bilo kakav posao.
„Osećate se kao potpuni promašaj“
Jedna od najtežih posledica dugotrajne nezaposlenosti jeste osećaj izolacije.
Dok svakodnevno pokušava da pronađe posao, na društvenim mrežama gleda prijatelje koji i dalje rade, putuju, izlaze i uživaju u životu.
Za sebe kaže da više ne može ni da se seti kada je poslednji put naručio hranu ili otišao u bioskop.
Stvari koje su nekada bile sasvim običan deo života sada su postale luksuz koji sebi ne može da priušti.
„Dugotrajna nezaposlenost potpuno vas obuzima. Sprečava vas da nastavite dalje i radite ono što želite sa svojim životom. Zbog svega toga počinjete da se osećate kao veliki promašaj“, kaže on.
Posebno ga brine činjenica da možda više nije reč samo o tome da treba da se potrudi još malo ili pošalje još nekoliko prijava.
Sve više se suočava sa mogućnošću da se okolnosti na tržištu rada neće promeniti u njegovu korist.
Priznaje da su strah i anksioznost ponekad toliko jaki da mu je teško da zadrži optimizam.
Seća se oca koji je nakon otkaza prodavao alarmne sisteme od vrata do vrata
U teškim trenucima često se vraća uspomenama na detinjstvo i događaj iz ranih osamdesetih godina.
Tada je njegov pokojni otac proglašen tehnološkim viškom. Kako bi nastavio da izdržava porodicu, jedno vreme je prodavao alarmne sisteme od vrata do vrata.
Ta uspomena danas mu predstavlja važan podsetnik da gubitak posla ne mora da znači kraj profesionalnog života.
Poput oca, i on je spreman da prihvati drugačije poslove, promeni pravac karijere i uradi sve što je potrebno da ponovo stane na noge.
Iako mu je 50 godina, ne odustaje potpuno od potrage za novim početkom.
Nada se da bi njegov otac, kada bi mogao da vidi kroz šta prolazi i koliko se trudi da nastavi dalje, bio ponosan na njega.
Za sada, međutim, pred njim ostaje ista svakodnevna borba: pronaći posao, sačuvati preostalu ušteđevinu i ponovo steći osećaj sigurnosti koji je nekada smatrao nečim sasvim normalnim.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)