Dana 23. juna 2016. godine referendum o Bregzitu označio je početak dugotrajnog razvoda Ujedinjenog Kraljevstva od Evropske unije. U tesnom glasanju, 51,9 odsto Britanaca opredelilo se za izlazak iz EU, dok je 48,1 odsto glasalo za ostanak. Ta prelomna odluka pokrenula je period političke nestabilnosti i ekonomskih potresa čije se posledice osećaju i deceniju kasnije.
Neizvesnost u vezi sa liderstvom koja trenutno potresa vladajuću Laburističku partiju može se posmatrati kao najnoviji oblik turbulencija koje je Bregzit uneo u samo srce britanske politike. Ni za ekonomiju nije doneo ništa dobro. Istina, neka od najcrnjih predviđanja nisu se ostvarila, poput trenutne recesije ili sloma tržišta nekretnina. Ipak, ekonomisti se uglavnom slažu da je izlazak iz EU oslabio potencijal britanske privrede za rast, pri čemu procene govore o gubitku između 2 i čak 8 odsto mogućeg ekonomskog učinka, piše CNN, prenosi Jahu Fajnens.
Širok raspon procena pokazuje koliko je teško precizno izdvojiti uticaj Bregzita na ekonomiju, imajući u vidu kasnije šokove poput pandemije kovida-19 i energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Ipak, teško je tvrditi da je Bregzit doneo bilo šta osim štete. Usporio je poslovne investicije, smanjio produktivnost i negativno uticao na životni standard.
„Bregzit predstavlja stalnu kočnicu za ekonomiju“, rekao je Majkl Sonders, viši savetnik u konsultantskoj kući Oksford Ekonomiks i bivši zvaničnik Banke Engleske. On smatra da Bregzit i dalje smanjuje bruto domaći proizvod u odnosu na nivo koji bi bio dostignut da je zemlja ostala u EU, što umanjuje budžetske prihode države i dovodi do povećanja poreza i smanjenja javne potrošnje.
Čak i Džulijan Džesop, nezavisni ekonomista koji je podržavao izlazak iz EU, priznaje da je početni efekat Bregzita „jasno bio negativan“. Međutim, smatra da su troškovi bili manji nego što se strahovalo i da će vremenom slabiti.
Nema obećanog boljitka
Ako je teško precizno izračunati troškove Bregzita, još je teže pronaći koristi koje su zagovornici izlaska obećavali – manje regulacije, niži nivo imigracije, bolje finansirane javne službe i značajne nove trgovinske sporazume.
Novi trgovinski sporazumi sa zemljama poput Australije, Novog Zelanda, Indije i Japana beznačajni su u poređenju sa trgovinom između Velike Britanije i EU, koja je prošle godine vredela 856 milijardi funti.
Kada je reč o smanjenju imigracije, Bregzit je doživeo potpuni neuspeh. Neto migracija u Ujedinjeno Kraljevstvo od 2021. godine, kada je uveden novi imigracioni sistem nakon izlaska iz EU, u proseku iznosi oko 550.000 ljudi godišnje. Tokom prethodne decenije taj broj je bio oko 250.000. Godine 2023. neto migracija dostigla je gotovo 950.000 ljudi, što je istorijski rekord.
Nije stoga iznenađujuće što šest od deset Britanaca danas smatra da je Bregzit bio neuspeh. Geraint, softverski programer iz oblasti Zapadni Midlands, rekao je za CNN da je 2016. glasao za izlazak zbog zabrinutosti zbog rastuće imigracije i pritiska na zdravstveni sistem i druge javne službe.
Danas bi, kako kaže, „sto odsto“ glasao za ostanak u EU, pre svega zbog boljih mogućnosti za zaposlenje.
„Obećano nam je da ćemo kao država biti bogatiji izvan Evropske unije, ali ne osećam da se to ostvarilo. Prilike van Britanije sada mi deluju mnogo privlačnije, a ja se osećam zarobljeno“, rekao je on.
Privreda plaća cenu
Iako je referendum iz 2016. bio odlučujući, on je zapravo predstavljao tek početak dugog i bolnog procesa. Usledile su godine neizvesnosti tokom kojih su London i Brisel pregovarali o budućim trgovinskim odnosima.
Tek u januaru 2020. godine Velika Britanija je formalno napustila EU, dok je trgovinski sporazum potpisan krajem iste godine. Tada su za kompanije počeli pravi problemi – carinske kontrole, granične provere i ogromna količina dodatne dokumentacije.
Pre Bregzita, Britanija je bila deo carinske unije i jedinstvenog tržišta EU, što je omogućavalo slobodan protok robe, ljudi i kapitala. U praksi je to značilo da je farmer iz jugoistočne Engleske mogao da pošalje kamion krompira u Pariz jednako lako kao i u London.
Danas isti taj krompir mora da prođe carinske procedure i zdravstvene inspekcije pre nego što uopšte pređe granicu sa Francuskom.
„Kompanije su se prilagodile, ali je sve postalo komplikovanije“, rekao je Ben Flečer, direktor organizacije Logistics UK. „To je povećalo troškove i otežalo prodaju na tržištu koje je i dalje naše najveće.“
Nemački industrijski gigant Boš navodi da njegova britanska filijala sada obrađuje oko 10.000 uvoznih transakcija godišnje, dok ih je pre Bregzita bilo svega 40. Zbog dodatne administracije kompanija je formirala posebno odeljenje sa gotovo desetak zaposlenih.
Boš i dalje smatra Britaniju privlačnim mestom za poslovanje, ali su male firme mnogo teže podnele promene. Hiljade njih potpuno su obustavile trgovinu sa EU, dok mnoge druge razmišljaju o istom potezu.
Godišnja istraživanja Britanskih privrednih komora od 2021. godine pokazuju da većina kompanija smatra kako trgovinski sporazum sa EU ne pomaže rastu prodaje.
„To je stalni problem koji polako nagriza trgovinu“, kaže Vilijam Bejn, direktor sektora za trgovinsku politiku u toj organizaciji.
Posledice se jasno vide u statistici. Izvoz britanske robe opao je u odnosu na druge velike ekonomije još od 2016. godine. Zabrinjava i činjenica da pad nije ograničen samo na tržište EU, što sugeriše da je Bregzit negativno uticao na britansku robnu trgovinu u celini.
London je ostao finansijska sila
Dok je trgovina robom pretrpela udarac, izvoz usluga nastavlja da raste. Velika Britanija je drugi najveći svetski izvoznik usluga, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, a ujedno i najveći neto izvoznik finansijskih usluga.
To je posebno važno jer su finansijske i povezane profesionalne usluge prošle godine činile 11 odsto ukupne ekonomske proizvodnje zemlje i zapošljavale oko 2,5 miliona ljudi.
Strahovanja da će londonski Siti izgubiti status evropske finansijske prestonice pokazala su se preteranim. Velika Britanija i dalje je najprivlačnija evropska destinacija za strane investicije u finansijskom sektoru. Između 2015. i 2025. godine zemlja je privukla 949 projekata stranih direktnih investicija u finansijske usluge, više nego Francuska i Nemačka zajedno.
„Ne mislim da smo videli bilo kakav opšti pad značaja Ujedinjenog Kraljevstva kao centra finansijskih usluga“, rekao je Endru Pilgrim iz kompanije EY. „London i dalje ostaje globalni finansijski centar ovog dela sveta.“
Povratak u EU nije na dnevnom redu
Uprkos ekonomskim posledicama, malo je britanskih političara i poslovnih lidera koji zagovaraju poništavanje Bregzita i povratak u Evropsku uniju. Jedan od razloga jeste to što je pitanje i dalje duboko politički podeljeno.
Povratak u EU doneo bi novu neizvesnost kompanijama koje se tek sada privikavaju na postojeće trgovinske odnose, smatra Šon Mekgajer iz Konfederacije britanske industrije.
Prema njegovim rečima, to „nije tema današnjice“.
Od dolaska Laburističke partije na vlast 2024. godine i obećanja premijera Kir Starmer o „resetovanju“ odnosa sa Briselom, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija uspostavili su bližu saradnju, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane. Postoje nade i za nove sporazume u drugim sektorima, poput prehrambene industrije.
Ipak, mnogi sumnjaju da će takvi dogovori značajno podstaći privredni rast. Potpuni povratak pristupu evropskom tržištu zahtevao bi da Britanija ponovo prepusti deo regulatorne samostalnosti Briselu, što je bilo jedno od ključnih pitanja tokom kampanje za Bregzit.
Džesop smatra da bi Britanija trebalo bolje da iskoristi slobodu stečenu izlaskom iz EU kako bi smanjila birokratiju i trgovinske prepreke prema ostatku sveta.
Međutim, čak ni najvatreniji zagovornici Bregzita ne mogu da ignorišu činjenicu da se tik uz Britaniju nalazi ogromno evropsko tržište.
„Važno je shvatiti da se svet dramatično promenio od referenduma“, zaključio je Mekgajer.
„Živimo u novom globalnom trgovinskom poretku: Sjedinjene Države su nepredvidive, Kina je agresivnija, Indija sve snažnija. Zato ima smisla da Velika Britanija nastoji da unapredi trgovinske odnose sa svojim najbližim i najvećim trgovinskim partnerom.“
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)