Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi da su na ovim lokacijama uglavnom ekstenzivni zasadi, dok se oni najsavremeniji pretežno nalaze u Vojvodini, u okolini Pančeva i Sente, piše Biznis.rs.
Iako se u Srbiji od 2015. godine beleži pad proizvodnje, smatra da je investicija u zasade oraha, naročito novijih sorti, dugoročno isplativ biznis koji može da donosi prihode i u narednih tridesetak godina.
-Proizvodnja oraha u Srbiji kretala se od 16.000 tona 2014. godine do 7.540 tona u 2021. Prosek u poslednje četiri godine bio je oko 9.440 tona - ističe Keserović.
On tvrdi da je za unapređenje tehnologije proizvodnje veoma važno podizati savremene zasade.
- Vodeće sorte u proizvodnji trebalo bi da budu one sa lateralnom rodnošću kao što su Čendler, Lara, Ferne, Franket, Pedro i Tjular. Dobri proizvođači ili oni koji nameravaju da podignu zasade treba da obrate pažnju na kvalitet sadnog materijala i na formiranje uzgojnog oblika, jer je orah jako osetljiv. On nije tehnološki lak, pogotovo na bakterijoze - upozorava Keserović.
Investicija po hektaru u ovakvim zasadima, sa savremenim sistemima za navodnjavanje, kreće se između 11.000 i 13.000 evra, što je zanemarljivo ako se uzme u obzir da su ulaganja u plantaže jabuka ili borovnica od 40.000 do 70.000 evra, objašnjava Keserović.
- U četvrtoj-petoj godini pokrivaju se troškovi proizvodnje, a ulaganje se otprilike vraća između osme i desete godine, ali takvi zasadi mogu da žive od 25 do 35 godina, ukoliko se dobro neguju - kaže naš sagovornik.
Srbija nema dovoljne količine oraha koje mogu pokriti potrebe domaćeg tržišta i zbog toga se uvozi. Kilogram očišćenih oraha u Beogradu se ne može naći ispod 1.200 dinara, dok je cena kod proizvođača, kako kaže profesor Keserović, za orah u ljusci oko pet evra, a očišćen od 8,5 do deset evra po kilogramu.
Strpljenjem do profita
Suvlasnik jedne od najvećih plantaža u Srbiji “Siora” Milan Brkljač ističe da oni trenutno pod orahom imaju 50 hektara, a da u naredne dve godine planiraju proširenje proizvodnje za još toliko. U njihovom asortimanu nisu zastupljene domaće sorte oraha, već američke i francuske – Čendler, Lara i Franket.
Iako ova plantaža još uvek nije ostvarila pun rod, Brkljač kaže da će sada, u šestoj godini, imati prvi manji komercijalni prinos od oko 600 kilograma do jedne tone po hektaru, dok bi on kasnije trebalo da bude od tri do pet tona.
- Ko se odluči na sadnju oraha mora da bude svestan da je to investicija koja zahteva ulaganja prvih šest-sedam godina i da nema nikakvog prihoda. Ko ima strpljenja i voli voćarstvo i poljoprivredu, ovo je dobra investicija, a profitabilnost zagarantovana posle osme i devete godin - navodi on.
Kada je reč o planovima, Brkljač kaže da njihova roba spada u kategoriju visokokvalitetnih, premijum proizvoda i smatra da će domaće tržište teško prihvatiti njegovu cenu, pa veruje da će više biti okrenuti izvozu.
- Ako budemo u prilici da sa našim velikim sistemima dogovorimo prodaju mi ćemo se vrlo rado uključiti na domaće tržište, ali je inostrano svakako opcija. Naš narod je navikao na sortu domaćeg oraha i cena od 1.200 dinara po kilogramu je formirana naspram te činjenice. Na zapadu je to dva ili tri puta skuplje. Za sada među asortimanom naših proizvoda imamo i rakiju od oraha, koju smo počeli da distribuiramo na tržištu Srbije - dodaje on.
https://bizportal.rs/expo-2027/ekspo-2027-playground-otvoren-za-posetioce-saznajte-sve-o-prvoj-medjunarodnoj-izlozbi-na-zapadnom-balkanu/
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
